Retki nevini delovi tela neke bludne maloletnice.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Лик код кога није палила фора: " Дођи да ти чика да бону. "
Њега су се сва деца плашила јер су мислила да је он вампир,вукодлак,тајни агент.И вечито вирила кроз прозор у његову кућу покушавајући да сазнају шта има у њој.

Moderna verzija one "Bolje ćerka kurva, nego sin pandur".

K'o što reče Njegoš. Hiljade nijansi na hiljade mišljenja i hiljadu stavova koji se mešaju hiljadu puta u sekundi. Pa koja kobminacija ispliva. Bez ikakvog pravila.
Randomness na svom najvišem nivou. Numeracija novobeogradskih blokova je za žensko razmišljanje mala beba.

Žanr narodne muzike, koji je karakterističan za šire područje zapadne granice Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, tačnije, potez Prijedor-Drvar-Knin. Ova muzika je uglavnom namijenjena stanovnicima ovog područja koji su igrom sudbine (ratni vihor ili klasično "trbuhom za kruhom") bili prinudjeni da napuste svoje rodne krajeve, te im je samo preostalo da se kroz pjesmu prisjećaju savršenog života u davno napuštenim krajevima. Ansambl se uglavnom sastoji od jednog pjevača, koji ima ulogu vođe i 3-4 "medvjeda" čija je glavna uloga da već otpjevani dio teksta ponove što glasnije, i to na takav način da se prosječnom slušaocu, nenaviknutog uha, automatski diže kosa na glavi. Naravno, i ime benda mora biti zvučno, u skladu sa muzikom koju izvode, tipa: Sinovi Manjače, Zmijanjsko krdo, Preldžije, Grmečki baritoni, Basovi Like i slično...Tekstovi uglavnom opisuju daleki i nikad neprežaljeni zavičaj, ljubavničke i boemske osobine stanovnika navedenih krajeva, te pokušaj prilagodjavanja novoj sredini i pokušaj očuvanja narodnih običaja u istoj.

Nije bitno gde, nije bitno kako, najbitnije je oštar mač, makljaža i 5 cisterni kečapa. Interesantno je kada se otfikari neki ekstremitet iz rane šiklja krv kao iz hidranta. Kontam kada se preseče arterija, pa piči krv na sve strane, ali ovo... Haos. Još je jače, onako zaleću se u slou moušnu, i ŠLJAS, seva mač, deranje, pičkaža do bola, tu nogama izmlati 2 manje čete, vadi mač iza leđa, i kao Isa mesar, cap, njih 13 trče k'o pilići bez glave i zalivaju scenografiju. Tajanstveni nindža/samuraj, se jebeno ludački zagleda u jednu tačku dok truplo ne padne nepomično. On potom vraća giljotinu u okvir uz zvuk šcn, i odlazi prema horizontu sa osmehom od uva do uva, jer je napokon osvetio polomljena 2 izloga njegove radnje.

Jedan od omiljenih komentara đembelih gmazina što s kompa ustanu samo kad im dostavljač zazvoni. Tada se nekako iskobeljaju, jamiju picu s više sira, daju čkodeu dostavljaču kurac mesto bakšiša i vrate se za tastaturu. Žderu taj truleks s narendanim sirnim proizvodom, zalivaju ga rujnim energetskim pićem i komentarišu ko je, po njihovom skromnom mišljenju, precenjen.

Neandertalac za kojega higijena nije dovoljno IN, već je drži opcionalnom. Umjesto nožnih noktiju, spodoba ima hladno oružje na kojemu bi mu pozavidjeli Machete, Škaroruki Edward i Wolverine zajedno. Ljeti je opasniji od rakova i škorpiona kad bos prolazi plažom.

Спрдајмо се шта све може Србина Спасавати, пошто је појам ,,слога" ванземаљског порекла. Па хајмо да почнемо:

Otpozadi.

Jedna od uzrečica prosečnog ljubitelja automobila, u nekim slučajevima pritom propalog alkoholičara, od jetre mu je ostala samo lepa uspomena i rendgenski snimak iz '94. Obično iz nekog prigradskog beogradskog sela, tipa Mala Ivanča. Ništa loše, svaki čovek koji zna šta valja će koristiti ovaj citat.

Dokaz da se muškarac može fokusirati na dve stvari istovremeno.

To je kad, na primer, nekom šapneš: "Marš u pičku materinu!".

То је место које су сви макар једном посетили. Иако на прљавом, глинавом, прашњавом излогу пише да је 'мушко-женски' у њега женска нога није крочила од пролећа 1997. године. Унутра се налазе две столице за шишање и неколико мањих са стране, намењених онима који чекају. Раде обично два фризера, и ако сте потрефили прави тренутак, једног ћете затећи како једе масан бурек и на мини ТВу гледа пренос тенсиког меча Ђоковић - Надал, а други опслужује полућелавог пензионера који је дошао да поткрати косу. На зидовима висе календари са полуголим женама, слике генерала Ратка Младића и бесних аутомобила италијанске производње. Ту је и обавезни блејач, особа која живи у комшилуку и свакодневно виси у салону где се информише о питањима од животне важности, попуњава тикете за оближњу кладионицу и чита 'Курир' и 'Спортски журнал', једина два гласила која су у понуди. Салонска опрема и није богзна каква - ту је неколико зарђалих маказа, бритава из арсенала југословенске краљевске војске, кинеских машиница за шишање и лојавих румунских гелова за косу. У ћошку је и пећ бубњара која се заложи зими и зачади цео салон, тако да је немали број муштерија отишао кући са асиметричном фризуром.

Poslednji bastion državne suverenosti na području *južne srpske pokrajine*. Informacija koja se može čuti u vremenskoj prognozi državnih medija, uprkos tome što od nje nema nikakve vajde, jer u Prištini Srba ima koliko i stepeni kad pre’ladi. Beskoristan podatak i zahvalan materijal za sarkastičnu digresiju.

Kad poslednjom noćnom cigarom upališ prvu jutarnju.

Tipična erogena zona kod savremenih devojaka.

Nekada zajebancija oko imena najboljeg kanala sa crtaćima, Cartoon Network-a.
Danas, ni malo nećete pogršiti ako ovaj, nekad kultni kanal, tako nazovete. Kako nisam sklon eufemizmima, a ni suptilnost mi nije jača strana, reći ću i zašto: crtani filmovi su im danas go' kurac.

Pitanje koje uputimo sagovorniku u trenucima kad stvarno ne znamo ni šta da kažemo, ni kako da mu pomognemo. On to može shvatiti kao da ga podjebavamo, ali je to zaista jedino što nam u datom trenutku može pasti na pamet za ublažavanje katastrofe.
Zašto jabuku? Pa vi ponudite papaju ako vam je pri ruci, nije fiksni artikal.