Grob-devojka kad se spremi za izlazak u grad.

Буквално милион пута је свако од нас чуо реченицу од родитеља: **Уреди ту собу већ једном**.
Да јесте, уредићу је, и онда шта? За пар дана ће ентропија учинити своје. За пар дана ће све те уредно сложене мајице бити опет раскупусане, јер наравно, нико не може да слаже мајце *оним* редом којим ће их и облачити. Чупање са дна штоса, претурање... И не само мајце, већ и све остало што се налази у соби просечног младог човека *(осим ако није припадник неке верске организације, тј. секте самоповређивања па спава на дасци и има само три иконе и корбач којим се удара по леђима)*
Па среди је, доћи ће ти неко, биће нас срамота.
Да, знам. Увек је **шта ће други да кажу**. Зашто би то требало да брине било кога од нас? Нисам ја лошији човек од њих само зато што су ми јучерашње чарапе (које се могу опет обути) негде између празног Вербатима који је пао са стола и стотог броја Скринфана.
Боли ме уво шта ће неко рећи због тога или због онога што ми је трава непокошена и прљави југо већ 4 дана стоји паркиран под орахом јер ме стварно мрзи да га перем или да га испаркирам од ораха да би покисао.
Мрзим те људе који завлаче нос у туђе ствари. Гледај себе. Гледај то што ти се 16тогодишња ћерка ваћари са десет година старијим ликом и што ти син главни лерди у крају (а за тебе је и даље *а дууууша* и *мукица моја мала*). Гледај своја посла и пусти мог Југа, више њега волим него пола комшилука!
Шта вас уопште брига, о носозабадачи у туђе животе, то што и даље пуштам музику гласно и што се нисам оженио иако имам 24 године? Јепте се. Ето то само да вам кажем.

Класична флоскула клише манекенки и људи који своје глупе изјаве желе да затрпају бескрајним аплаузом. Користи се само у случајевима када нема шта паметно да се каже.

Израз који у рукама човека који у расправи уздиже сопствене врлине и полако остаје без аргумената, представља моћно оружје за дискредитовање саговорника; своју убојитост избрусило је на вишегодишњем бомбардовању пролетерског аудиторијума дневном политиком, пропагандом и представљањем туче на пијаци као заоштравање сукоба између два супротстављена ентитета. Пролетеријат је одувек био жедан нечије крви и пишања по нечијем труплу у отворена уста, знају то магови политике и пропаганде, зато се и труде да створе непријатеља против којег се треба борити, а народ се већ сам побрине да непријатеља окачи на стуб срама и његово име стави у ранг са црном кугом, порезом, баксузом- уопште, да стави разлику између ''нас (белих, савршених, анђеоских)'' и ''њих (кривозубих, смежураних и злих)''.
Занимљиво је да то исто ''они'' мисле за ''нас''.
Јер смо, у суштини, сви исти, сви ми желимо да видимо неког да пати само зато што смо и ми притиснути муком на коју најчешће не можемо да утичемо.

Izraz koji se koristi kada želite nekome učtivo da kažete da danima ne možete da se poserete k'o čovek.

Propustiti usled potrebe za mokrenjem.

Odgovor oca na pitanje deteta hermafrodita, šta je ono zapravo.

Не јебати! На дуже, неодређено време.

Situacija koja nastaje kada troje ili više članova porodice grupno koriste isti internet nalog - bilo da je u pitanju FB, e-mail, nalog na Vukajliji ili nešto deseto ... situacija može da preraste u orgije u kojima se ne zna ko koga jebe, samo ako slučajno imaju još neke rođake sa sličnim navikama.

Srednjoškolac na kiši koji sluša metal.

Mali Radojica narodne muzike.

Oni likovi što počnu da sviraju čim se upali žuto na semafor.

Skinuti nevinost devojci koja je kasnije postala kurva.

Питање упућено лику којем је рађена лоботомија те му је жарачем из каљеве пећи спржен одељак за разумевање црног хумора, сарказма и спрдње, а и оно што је преживело таман је довољно за импулсивно реаговање, разумевање курсаџија и вицева из Курира и псовање на национално- фамилијарном нивоу.
Логично, израз је добио име по Арапима, који имају мало другачије схватање спрдње на свој рачун или на рачун нечег што их дотиче (или што сматрају да треба да их дотиче), на коју одговарају претњама џихадом, јатаганима, каменовањем и осталим религиозно- атлетско- рекреативним активностима борбеног типа.

Пецарошки израз за воду у којој риба не ради, па све да хируршки прецизно насечеш кришке првокласног Житопековог полубелог 'леба као мамац.

Čovek čija je profesija da živi od tuđe slave.

Odgovor na pitanje "koju muziku slušaš?". Daje do znanja da je uzaludno dalje raspravljati o muzici. Vrlo često ispraćen komentarom "ne mogu baš onaj težak metal, kao, na primer, Ganse ili Metaliku".

Odjeb jednog blek metalca upućen drugom koji je nedostojan martinke da mu maže imalinom s usana, a kamoli da uradi nešto drugo, recimo da ga pogleda u oči.

Tvojih pet minuta, nečiji ceo život!

Послушни грађанин Београда који стрпљиво чека свој превоз који по обичају касни петнаестак минута. Када напокон стигне, ГСП говече културно стане у ред, улази у свој превоз искључиво на предња или задња врата, узима своју пластичну и вољену картицу из торбе и показује је апарату који зна да каже само ПИП, а понекад и да изговори име следеће станице. Када ГСП говече покаже своју картицу апарату који каже ПИП полако је враћа на своје место у торбу и повлачи се дубље у превоз како би омогућило следећем ГСП говечету да уђе и да покаже своју пластичну и вољену картицу апарату који каже ПИП. ГСП говече проналази своје место где ће стајати наредних десетак станица док не треба да сиђе, а затим ће се полако упутити ка средњим вратима која су предвиђена за излаз. Кад превоз буде стао, ГСП говече ће изаћи из превоза, али ће га највероватније на излазу одгурнути/згазити/шутнути ГСП рогоња(овај појам ће бити објашњен неком другом приликом). На крају ће ГСП говече бити срећно и задовољно што је успело да дође живо и здраво на своје одредиште и на сва уста ће хвалити модерну технологију која је напокон уведена код нас и биће захвално што смо све ближи тој дивној Европи.
Око врата не носи звоно као обично говече него о врат обично има окачену Бус Плус картицу коју поносито показује другима и тако доказује да је члан великог ГСП стада.