Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:

Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.

Spominjemo ga u situaciji kad hoćemo da nekog naučimo pameti oprobanim sredstvima*

* U njih spadaju - neklepan kopač, volovska žila, taraba s ekser, bejzbol palica, žica za armiranje, nakvašeni Kurir, kurbla od FAPa, viljuška od partizanke, grundigov daljinski i slično.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...

+18°C
Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C
U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C
Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C
Destilovana voda se smrzava.
-1°C
Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C
Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C
Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C
Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C
Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C
Dah se čuje.
-24°C
Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C
Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C
Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C
Ni jedan normalan automobil ne moze da upali.
-36°C
Ruski automobil ne može da upali.
-39°C
Rusi zakopčavaju svu dugmad na kosuljama.
-50°C
Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C
Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C
Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C
Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C
Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u kurcu.
-273,15°C
Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.

Prosečan student (znači, ne onaj sa svim desetkama koji nije u životu dobio devet, a kamoli pao, niti bog, za koga svi znaju da postoji ali ga niko nije video na fakulktetu i koji će orokati kao i obično). Običan student, koji posle ispita, dok čeka da istaknu rezultate ima osećaj kao da se univerzum podelio na dva dela: jedan u kome je položio, i jedan u kome je pao.

Fascinantna i upečatljiva pojava kod ženskih 60+ osoba na selu. Ovo pozdravljanje se odlikuje time što gost, koji ulazi u kuću (takođe bakuta vršnjakinja) obavezno saspe par rečenica i tek onda sledi "pa dobar dan". Uz to užurbano juri kroz godinama proučavanu kuću koju sada poznaje kao i gazda, ka kuhinji i dobro poznatoj stolici, spremna za kafu. Naše dve bake se u suštini lepo ispričaju, pre samog pozdravljanja.

od 1. do 200. strane : opis prohladnog letnjeg prepodneva
od 201. do 400. strane : opis livade koju treba pokositi
od 401. do 600. strane : opis brkova glavne licnosti romana - kosaca
od 601. do 800. strane : opis suknje koju nosi devojka koja sluzi kosace lebom i rujnim vinom
od 801. do 999. strane : opis kosidbe
1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajanje, zatvor, oslobadjanje, svadba, svaleracija, tumor na mozgu, smrt.

Najmisterioznija nacija u Evropi. Govore slovenackim jezikom, ali su u stanju da razumeju sve druge jezike, bez ucenja ili prethodne pripreme. Da stvar bude cudnija, nijedan drugi narod nije u stanju da razume njih, pod uslovom da nisu ucili slovenacki jezik prethodno. Spekulise se da je cuvena ribica koja se gura u uho i omogucava vam da razumete sve jezike u galaksiji, po Adamsovom "Vodicu", zapravo uzgajana u Sloveniji.

To je ono govno kome treba pola sata da izađe iz bulje i još pola da se spere iz WC šolje.

Prineti k sebi željenu posudu i to bez lomnjave ostalih, koja se, inače, po nepisanom pravilu, baš uvek nalazi u središtu brda opranog posuđa.

Kад се свеже окупан искењаш.

Баш као што је проналажење игле за кукичање за шиваћу машину "Багат" комада један у n^2 пластова сена захтеван и значајно отежан посао, тако је и проналазак нечега квалитетног "маде ин ПРЦ" код малих незваничних дистрибутера-азиланата пут посут трњем и шодером крупне гранулације. Вероватноћа да ће те овако нешто задесити једнака је вероватноћи да у (покојној) "Застави" купиш дуготрајни "југо" - минимална, али кад се деси, чини ти се да је сваки голуб на овом свету одлучио да те декорише целокупним садржајем свог сенгрупа.

За разлику од Британера и Талијана који су докторирали на ту област, наши скривени камераши су прекршили прво правило скривене камере а то је:''Насними прво довољно гегова и ситуација да има за годину дана, па тек онда пусти на ТВ...'' Нажалост, наш Пера Ложач је то пренебрегнуо, па је, већ после 3-4 епизоде почела да га препознаје цела Србија и да га напада и шутира по улици и кад нормално иде и не снима ништа...

Да би успео да одржи своју емисију, пребегао је у Босну и тамо почео да тражи жртве... Опет није послушао савет, и опет је најебао... Затим је дошао на генијалну идеју. Да се облачи као пандур, да зауставља људе на путу, истерује из кола и терорише на најразличитије начине... Знајући добро за исконски страх и страхопоштовање наших људи према униформисаном лицу, дошао је до 10-так епизода, које су нас увесељавале све док раја није поч'ла да препознаје његову маленкост и док није навукао на себе бес органа унутрашњих послова БиХ, те је морао да ''збере бокчу'' и да запали даље...

Пут га је даље одвео у Македонију, где већина вероватно никад није ни чула за скривену камеру... После иницијалних гегова и форица украдених од Жабара, поново се вратио својој опсесији: да се облачи у полицајца и да пресреће људе, изводи их из кола, терорише и иживљава се на њима, и снима њихове реакције... За сада му то иде добро, пошто се његова скривена камера вероватно не емитује у самој Македонији, али ''Пинк'' има покривеност за цео Балкан, па ће вероватно ускоро и тамо да попуши...

Остаје му само да наштреба шиптарски, да се отисне пут Косова и тамо обуче униформу КПС-а, па да пресреће све оне шверцере и кријумчаре дроге и тамо да их зеза и малтретира... Све док негде, после три емисије, неки Саљи, Љатиф или Даут, не потегне прангију и однесе му пола главе, у тренутку када му наш несрећни Пера нехотице открије 25 кила хорса испод ћебета у гепеку ''Мерџе'' или 10 полуголих Молдавки у камиону са дрвима, негде тамо на прелазу Врбница и Ћафа Прушит....

Mi srbi smo, nažalost, izgubili moć razlikovanja izmedju normalnog i onog drugog. Danas je tinejdžer u društvu faca samo ako u Bus udje sa cigaretom u ustima i flašom (piva, rakije, vinjaka...) u ruci i počne da se hvali svojim neznanjem i glupošću. Devojka nije "riba" ako za veče ne bude sa trojicom a u toku jednog meseca se ne kresne sa dvojicom. Čovek u Srbiji ako ne pije i ne puši, to ne znači da je on normalan i razuman, već da je on mekušac i jadnik. Ribe u Srbiji trče za lovom i skupim kolima, tatini sinovi plaćaju još jadnijim profesorima da bi položili razred. U Srbiji si heroj ako pozivaš na rat, a ne na mir, ako probleme rešavaš pesnicama a ne rečima.

Puštaju ga samo u onim momentima kada ti apsolutno nije potrebno.