Таксисти. Небитно је да ли је у питању таксиста јебач, таксиста емотивац или таксиста мученик, сваки ће за тих јебених 10 минута вожње да ти отвори главу небитном причом, због чега ћеш зажалити што ниси прошетао тих пола сата на 40 степени, закаснио на испит, или се, онако пјан, враћао сат и по времена кући пјешке.

Добро знани људи, локације, информације.. које стицајем околности, ради личног добра и интереса одбијамо да признамо да знамо.

Svaka majka bi ga poželela za zeta, a kako to uvek i biva - malo koja normalna devojka za muža. Čovek čiji smisao za humor izaziva stid na tudj račun čak i kod nesrećnika koji dodju na kviz ne bi li uzeli sigurnu hiljadarku da plate dug za vodu. U svakom slučaju, neživa pojava, nešto izmedju Vobana i Ivana Ljube.

Odgovarajući odevni predmet ili asesoar. Nešto što bi vas kod čitanja optužnice oslobodilo i nateralo sudiju da kaže : "što mi dovedoste ovu budalu, nije ni njemu/njoj lako".

Душевни спокој. Тренутак када бићем завлада нека лаганица која анулира негативне вибрације. Кулијана без огорчења и љубоморе; без беса и похлепе; без ичега што ће да поремети хармонију.

Моменат када изнивелишеш сам са собом неке ствари; заборвиш што ће комшија да изводи геометар за део њивчета код зâбрана. Или што немаш детету да платиш дводневну екскурзију на Златар. Испразнио си умни шаржер и боле те курци.

Krofne imaju rupu u sredini. Krofna se dakle sastoji iz krofne i rupe, priblizno iste zapremine. Kada sa nekim delite krofnu na vama je da izaberete koji deo ćete mu dati.

Upaljač na crkvenoslovenskom jeziku

Prilika da pojedeš ono što drugi nisu hteli da pojedu.

Jedini muškarac koji je drveći ga, dobio sina.

Пикник за оболелог. Подушје за живота.
Само тако се може окарактерисати количина ђаконија која се носи у болницу, невезано за дијету којој јадник може бити изложен или стање у коме се тренутно налази.
Без јужног воћа и сока од боровнице се не иде. И 200 грама кафе за сестру у смени, наравно.

Најдуже коло. Коло које траје цца четреспет минута, и састоји се из неколико кола. Због чега је знано и као Франкенштајн коло.

Свира се на средини свадбе, негде кад се изнесе печење. Сврха му је да се разбуктале страсти смире, већ пијани мало отрезне, и да се остали довољно издувају до врхунца - до тренутка када се погасе светла и у собу уђе торта на три спрата украшена кинеским прскалицама, док оркестар свира "Моји су другови".

Камиказа коло служи и да потенцијалне удаваче пред кибицерима покажу своје тресуће облине, као и издржљивост, а теткама да покажу да још нису за бацање и разбуктају давно загашену ватру код својих мужева.

На крају је обавезан аплауз ретким преживелима, који су поносно остали на бојишту, црвени као булке, знојави ко тркачки коњи, неки у прединфарктном стању, али поносни попут пауна.

Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.

Kad vlast uhapsi kriminalca, slika se sa njim za novine, poljubi ga i pusti opet natrag.

Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.

Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

Четка за ВеЦе шољу.

U početku beše Sveti Vasilije. I nakon više eona letenja po praznom prostoru, reši Vasilije da stvori Vaseljenu i Zemlju. I bi Vaseljena i Zemlja. I vide Vasilije da je Zemlja mnogo lepa i i čudesna i bi ponosan, te reši da podigne sebi golem manastir. Međutim, Vasiliju bi glupo da gradi manastir na ravnici jer to i nije bio neki izazov, te tako on izmisli orogenezu i nastadoše tad planine. I izgradi on sebi u čast manastir u živoj steni i nazva ga po sebi, Ostrog. Mnoge vekove Vasilije tu provede u samoći, vršeći sebi u čast službe svakog dana pre podne, a bogami i popodne ponekad. I shvati Vasilije tada da nije u redu da takvu lepotu sebično čuva samo za sebe, te tada on stvori Boga, Isusa i Dinosauruse, kako bi se i oni klanjali veličini njegovog dela. Ostatak priče znate.

**Bog i batina** svake porodice. Stub kuće i gazda u istoj. Muškarac u zrelom životnom dobu koga krasi nemačka disciplina, japanska organizovanost i koji je u trenutku kada Maja Žeželj saopštava koliko je ljudi poginulo u Ukrajini spreman da Vam zvekne šamarčinu **iz lakta** ako slučajno prozborite nešto paralelno sa njom. Desi se da Vas pita za neku stvar i ako se Vaš odgovor poklopi sa vešću iz "okruglog sata" - bivate ućutkani i, u najmanju ruku, poniženi.

Nema veze sto su u tri popodne iste vesti kao i sat-dva ranije: U PITANJU JE UROĐENA GENETSKA MUTACIJA koju u detinjstvu ne možemo shvatiti a koje se setimo tek onda kada **pola veka kasnije** počnemo da jebemo-sto-bogova unuku koji hoće da gleda Digimone ili, pak, Sunđer Boba (repriziraju na b92, šatro) rečima: GLEDAJ, BRE, KAKO GINU LJUDI NA SVAKOM ĆOŠKU, A NE TA AMERIČKA GOVNA... **PA DA JE SRPSKO ZVALI BI GA SUNĐER BOBAN, A NE BOB!** Tek tada postajemo isti čovek kakav je bio i naš deda... ili otac, pod uslovom da nas je pravio u 47 godina. I tako stalno.

Лажно оправдање, које претходи битној информацији.
Наравно да ово знање није случајно, већ последица споја шпијунско-трачерских вештина и радозналости расе настале укрштањем свраке и снајпер-бабе. Или, чак, резултат директне умешаности у предмет разговора и информисаност из прве руке.

Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video.
Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.