Lik u društvu koji ima najviše potkožnih bubuljica u predelu slepoočnice.

Proglašeni od Mesama, Bitefa i Subnora za najsmaračkiji par godine 92, 93, 94. i uostalom svake godine do sad. Stvarno, čovek bi reko: pevačica i pevač – tu sve pršti, ludilo, alkohol, droga, jebanje u trojci sa Natalijom trik-ef-iks, umetnički život, a ono prc – neverovatno pogođena prosečnost, 3, 00 prosek, Cukon Emilija od oca Milivoja, službenika i majke Dragice, službenice. Aranđel i Riska jebeni: Biljana kuva pasulj kupušnjak tetovac proevolušn a Aca oblači prsluk na romboide iz trećeg puta opet naopako, brkovi mu se naelektrisali: ksksksksssss

Svaki drugi član ovog sajta. A i češće. I ja.

Ili se klinka pravi da je ekstra riba sa pohotnim sisama, koja je okusila sve u životu, ali ne zato što je kurva, nego zato što je iskusna i mnogo zajebana (aha...), ali ne samo što je sisata kurva, nego je i načitana, pravilno usmeravana i smerna brižna i naravno toliko punjena humorom da joj curi iz leve bradavice. Ona je takođe i kompetentna da da odgovor na svako pitanje koje je u stanju da izvikipediše i da ostavi sliku uspaljene zrele ribe pune iskusnog znanja i neobuzdanog libida.

Ili je neki peder koji frustraciju apstinencije izdrkava po ovim stranicama spamčinama neviđenih razmera. Prav se da je pročitao svaku knjigu o umetnosti, video svaku sliku svakog jebenog umetnika ikada rođenog, makar on bio i samouki eks hipik koji poslednjih godina crta murale po zidovima šumadijskih pećina koristeći isključivo sopstvena govna.

Tu su i pičketine koje se zavlače u čmar jedni drugima pokušavajući da ubede sami sebe da su intereantni. Svi su probali svaku droguikada smućkanu, ikada srolanu, ikada zamišljenu. Više puta. Bili su za Šešelja, ali sada je Čeda in pa su za njega, isto kao što su bili za Čak Norisa, pa ga sada pljuju, zato što više nije in. Ispili su hektolitre piva u životu i svi do jednog jebu (ili su jebali u svoje vreme, vreme kada su bili neobuzdani pastuvi, jedini od svoje vrste, u svoje vreme, koje je kao, prošlo ili štagod). Pedofilčine koje šalju nekakve kissove i čmarove preko svojih gnojavih tastatura uspaljenim masnim klinkama koje su toliko pogubljene da im se dupe sjedinilo sa tapacirungom na stolici na kojoj sede. Međusobne ljubavi i gotivljenja, prepametne izjave, hejtovanja, antihejtovanja, lelemudarska govnjakanja nezasitih PIČKETINA, koje niko ne želi da sluša, monoplizacija i sankcionisanje slobode govora, samoproklamovanje, samoproglašavanja, samojebanje, samoheklanje. Pičkopaćeničke usamljene poruke i izjave pune vlažnih laži. Zajednički promašeni hejt za nešto što bi kao trebalo da bude ispravno hejtovati, ali potpuno izvedeno na pogrešan, sisasti način. Onda pičketine koje su tolike pičke da nemaju ništa pametnije u životu nego da prosipaju svoju mudrost, koju niko nije tražio, mudovanje oko smisla i besmisla ove linvističko-megalomansko-potencijalno-zajebane-vanserijski-dobre-(poserem se u kurac i dupe prolivom)-internet-lokacije. Onda neki kao opušteni moderatori, onda neki kao nadrkani moderatori, onda neki kao boli-me-klurac-što-sam-moderator-ali-da-se-zna-da-sam-JA-moderator. Onda neka brisanja definicija zato što su suprotna mišljenu ili poimanju kvaliteta, ili suviše egzotične, ili suviše suvoparne, ili jednostavno istineite, ili samo govna. Onda neki pokušaji jedenja govana, onda neki kao trzaji. Kurac palac. Sve pičketina do pičketine. Svaka pičketina pičkasta ima potrebu da kaže šta misli gušeći one retke koji bi zapravo ovde nešto da pročitaju, a ne da im se boravak na sajtu uslovljava količinom xxx slika okačenih na forumu ili broja redova o pičkastim uvlačenjima u dupeta pičaka na četu. A tek jebeniiskusni učitelji, savetodavaoci i jebeni bunari iskustva koji na osnovu nekih statističkih podataka pokušavaju da ti pomognu ili u pak nabiju nešto na nos. ... jebeni statistički sajt za pičketine.

Priloška odredba za razočaranje. Nadomak ruke, al' tuki u poslednjem trenutku. Ža dlaku šinko.

Prolog

12. jul 2011. 05:23. Bokokotorski zaliv, reklo bi se Prčanj, a možda je i Donja Lastva.

Damjan Zeko Rađenović od oca Buda, đeda Momira, i pranđeda Petra, nežno i graciozno, poput sibirskog leoparda korača po svom jedrenjaku i dolazi do mreže, koju je pre sat vremena zabacio u Jadran. Sa tranzistora okačenog na jednu od prečaga na jarbolu, trešte lagane note Petra Graša. Dok Damjan sluša kako junak pesme proliva suze i podiže nivo svetskog mora jer prokleta kurva ne da pičke, snažnim rukama polako izvlači mrežu iz vode. Dobar ulov. Jugo polako pojačava intenzitet i Damjan okreće svoj jedrenjak ka kopnu.

Flešbek

Ribarevina. Negde oko 1900. Današnja granica Srbije i Crne Gore.

Serdar Janko Vukotić i njegov brat Petar su se uputili za Beograd, jer se u svim planinskim krajevima Crne Gore osetio strašan deficit međ pičetinom. Međutim, na samoj granici nastala je šizma među braćom. Petar je bio razmaženo dete i izbegavao je bojeve. U njemu ko da nije tekla mrčovska krv njegovih predaka . Počeo je da plače. "Neću u taj Beograd, tamo svi nešto govore "brate, brate", šetaju kučiće po kiši i lumpuju po splavovima. Ja sam miran, idem na more da živim". I tako i bi. Janko je nastavio ka Beogradu, a Petar se uputio na Jadran.

Brzo se privikao na život. Posle par meseci, upoznao je Luciju, dalmatinku, mletačke krvi, koja je došla u Herceg Novi da prodaje ribu na pijaci. Ljubav je planula i oni su se ubrzo venčali. Izrodili su troje zlatne dece i živeli u kući na obali mora, negde oko Prevlake. Jeli su ribu. Mnogo ribe. Za doručak pohovani bakalar, marenda - riblja ikra sa prelivom od mariniranih školjki. ručak - riblja čorba, riblji paprikaš i belolučeni fileti od skuše, užina - hrskavi repići od raka, večera - riba po izboru. Kad su deca odlazila na ekskurziju, Damjan i Lucija su im spremali lanč pakete sa konzervama sardine i tunjevine, da se deca slučajno ne otruju kakvom drugom hranom. I slušali su muziku. Mnogo muzike. Ujutru, gledanje izlaska sunca i slušanje laganih nota. Čaša vina. Na podne, gledanje u nadolazeću plimu, milozvučne note i čaša vina. Uz ručak flaša vina i nežne note. Predveče, partija karata gde su A, K, Q, J likovi raznih riba, čaša vina i baršunaste note. Uveče, odvaljeni ko dupeta od vina koje su šljokali po ceo dan, počnu da hedbenguju i stejdždajvinguju uz serenade. Onda se Damjan prvi otrezni, pogleda se u ogledalo i srećno kaže samom sebi: „Pesma i bingo, sutra je novi dan, moram pripremit jedrenjak za ribolov“.

Epilog

2024. godina. Negde na granici Crne Gore i Hrvatske.

Vratija se Šime i nije donija ribu!

2 meseca kasnije, sve zalihe ribe su pojedene. 99, 4 posto primorske populacije je preminulo Uzrok: Glad ili nepriviknutost organizma na bilo šta drugo osim plodova mora. Jedan dečak sa obližnjeg brda, gleda apokaliptičniju scenu od zemljotresa u Dubrovniku, dok njegova gitara tiho jeca.

Ekranizacija najpoznatijeg SF serijala, prilagođena osobama sa "posebnim potrebama". Kao i original, odiše mistikom, napetim scenama i hroničnom nejebicom glavnog lika.

Inženjersko-naučna metoda, kojom se zakonitosti u složenom sistemu, objašnjavaju zakonitostima u mnogo jednostavnijem sistemu. Tako se, npr. analizom električnih kola, lako dobijaju zakonitosti koje važe u akustici i mehanici, saobraćajni tok se lako opisuje primenom teorije kretanja fluida, kretanje nekoliko muva u zatvorenoj tegli u potpunosti odgovara Braunovom haotičnom kretanju molekula, a godišnji prelazak ogromnog krda gnuova preko Nila, aproksimira ponašanje ljudi prilikom lomljenja Božićne česnice na Terazijama.

Čovek koji pripada jednom od 4 osnovna tipa temperamenata ( ostali su sangvinik, kolerik i melanholik ), karakterise ga ista reakcija prilikom zemljotresa od 7 rihtera i rodjenja sina prvenca.

Interesantna grupa ljudi kojoj ni burek nije svetinja, a kamoli kakva druga hrana. Uz jogurt im je omiljeni prilog pričanje raznoraznih gadosti, od kojih se običnom čoveku javlja želja da tek unetu hranu brže-bolje izbaci iz sebe.

Питање које се упућује особи са друге стране екрана или дисплеја током конверзације путем интернета, смс порука и сличних пиздарија.

Обично је иницарано узвраћеним порукама у којима се саговорник на сваку дебилну провалу "смеје" као да је управо прочитао неку књигу Исидоре Бјелице.

Сад, пошто се током овакве размене речи не може видети права реакција, дотични није у стању да процени колико су та писанија искрена. Да ли су они природна реакција, ласкање, позив на секс, покушај одјебавања услед смарања... Или просто, наколност саговорника да употребљује више "хаха", ";)))", "џД" приликом учествовања у таквој врсти комуникације.

Deda vs šumeća tableta vitamina C

:) Dejan Cukić u svetu smajlija. On je tu da kaže da je nešto simpatično, lepo, dobro, smešno, mnogo smešno, urnebesno smešno, sasvim ok, kul ili fensi. Služi za odjebe i pokušaje nabacivanja, kao i za izbegavanje batina, poznatije kao pederski smajli. Ostali smajliji ga mrze jer je u svakoj čorbi mirođija.

:D Obično označava vrhunske šaljivosti. Koriste ga zagorele vicadžije da označe mesto kada drugi nolajferi treba da se nasmeju.

:P Ovaj je već dvoličan. Kada ti se neko plazi, možda je riba koja hoće da je bičuješ dok te zadovoljava jezikom, a možda je neki neuki varvarin koga treba istucati ciglom po slepoočnici. Uglavnom, ja bih to izazvao na Trošarinu, pa kome jebanje, kome tucanje.

:( Patetični smajli. Nataša i Dača se razvode ili odložen VIP serijal Farme. Treba da izazove sažaljenje i tešenje.

0:) Anđelče, jedan od smajlija hibrida koji su dugom primenom mutogena postali trodelni. Nepredvidiv tip, kao i njegovi ortaci mutanti :~) slon i [:) čovek sa kapom. Retko komuniciraju sa običnim smrtnicima.

Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.

Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.

Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.

Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.

1. Racionalizacija. Potkrepite svoju kurcobolju kakvim kvaziargumentom, naučnom formulom ili jednim istraživanjem u Nemačkoj.

- Opet si okinuo ispit, parazitu društveni, dokle na mojoj grbači, dokle?
- Ćale, opusti se. Šta da sam dao ispit? Pa da diplomiram, odem na biro, budem nezaposlen, propijem se, počnem da se drogiram i rasprodam ti nameštaj iz kuće i blek en deker. A? Uostalom, istraživanja govore da se studenti ređe samoubijaju od nezaposlenih ljudi, a sa tim se nije zezati.

2. Ni iz džepa ni u džep. Svedite sve na ekonomsku komponentu i time objasnite da vas savršeno boli kurac.

- Ovi naši somovi opet nisu pobedili ove Letonije, Estonije.
- E i za to me zabole! Nisam se kladio na njih – znači meni ni iz džepa ni u džep. Gledaj ono od čega se živi, neće Pantelić da ti plati kiriju, pivo i Marijin abortus.

3. I, šta ćemo sad? Šta bih ja sad trebalo da preduzmem povodom tvoje usplahirenosti datom temom? Da se brinem? Neće moći...

- Some, ostavi taj lap-top i pogledaj kako u Japanu ovaj narod pati.
- I, šta ćemo sad? Što ne odletiš u tu Fukušimu i svojom krvlju ne ugasiš požar u nuklearnom reaktoru!? Evo, ja ću ti dati pare za avion. Nećeš? Onda ostavi mene i moj lap-top.

4. Je l brinu oni za mene? Uzajamnost uvek upali – znaš me, znam te. Ako me ne znaš, za čije babe zdravlje bih se ja brinuo za tebe!?

- Jao, srce mi se cepa. Prvo Dača i Nataša, a sada i Željko i Jovana prekinuli svoje romanse. Bože, ima li te!?
- Dušo, više me zanima semantičko poreklo reči „šklombocna“ nego rastanak pederastog Željka i iskvarcane Jovane. Verujem da se ni Željko ne tangira što je meni sinoć pukla poluosovina u Ugrinovcima i što se majstor Jova otrovao špiritusom pa ne može da je popravi.

5. Pitaj mamu – pitaj tatu. Demonstracija savršenog bola u kurcu i prebacivanje bremena na nekog drugog.

- Tata, sinoć sam otpratio Tamaru do kuće. Znaš, čini mi se da mi je ona simpatija. I ja sam njena simpatija. Ali nekad me je tako strah. Ne znam kako da joj priđem i šta da kažem. I druga stvar, hteo bih da se prvi put obrijem, pa ako možeš da mi pokažeš neke cake.
- Pitaj mamu, sine. Ajde, Podolski, daj mu loptu krv ti jebem, opet će Keln da me sahrani!

6. Jedna slamka među vihorove. Šta ja, pišljivi mali pojedinac, tu mogu da izmenim? Ništa! E onda imam bolove u kurcu.

- Daj, mojne da si ljakse, digni tu limenku, čistoća, ekologija, reciklaža, ovoono!
- Matori, nalazimo se na Beer festu, gde će posle Brejkersa ostati pola miliona limenki domaćih i stranih proizvođača piva. Verujem da i Majku Zemlju svrbi pička da li ću ja biti jedan od neosvešćenih koji će baciti limenku na zemlju.

7. Imam pametnija posla. Suptilno stavite sagovorniku do znanja da vam se jebe za ono o čemu priča.

- Druže, hoćeš na Beogradski maraton, da istrčimo onu Trku zadovoljstva, posle možemo da damo krv na Trgu?
- Čuješ kako nešto puca? To mi kurac puca za maraton. Šalim se, Smare, nego imam pametnija posla tada. Zvali su me Badža i Steva da okrenemo jagnje i da se napijemo k’o kurve na vašaru. Ali sledeće godine ćemo istrčati maraton, nemaš frke!

8. Ko zna zašto je to dobro? Ne zna niko i zato ovo može biti sjajan argument za išijas u kurcu.

- Mojoj kumi Angelini ukrali novčanik sa 500 dinara. Ali nije za pare, nego ima tamo dokumenta i sve. Presvisnuh od brige...
- Ko zna zašto je to dobro? Možda je lopov neki žešći očajnik koji će, kada ugleda Angelininu mravojedsku facu u ličnoj karti, dobiti erekciju i poželeti da joj vrati novčanik i da joj ga pride i metne. Tako će tvoja kuma dobiti i novčanik, a izgubiti nevinost u 43. godini.

9. Medicinski razlog. Briga znači stres, stres znači visok krvni pritisak, slabu erekciju i još neka slična zla. Lek je uvek bol u kurcu.

- Mihajlo, prestani da ločeš taj špricer, naroljaćeš se kao budala pa ćeš da me brukaš na Đurđevdan!
- Pa šta? Ne mogu još da brinem da li ću nekog da brukam ili ne, to je prenaporno, a znaš da mi je doktor zabranio veliki napor i brigu zbog pritiska. I daj mi, molim te, to masno rebarce, ne mogu da dohvatim.

10. Kolektivna odgovornost. Masa je amorfna i nedefinisana i, samim tim, odgovorna za sve što neki pojedinac iz mase uradi. Njega može savršeno da boli kurac.

- Petroviću, gde je onaj izveštaj sa lokacije iz Cvijićeve? Investitor je nezadovoljan instalacijama. Jesi ti radio lokaciju?
- Ne znam, šefe, to smo raspravljali na onoj radnoj grupi. Bilo nas je mnogo, neko je sigurno napisao izveštaj. I te instalacije je gledalo nas nekoliko, ja sam odmah video da nešto nije u redu, ali je radna grupa ocenila da je sve savršeno. Ali pitaću ja kolege, mislim da su dole u „Poletu“.

Veznik koji služi da u novinskom naslovu objedini dve nepovezane vesti. Buridanov novinar koji ne može da se odluči između dve vesti koje je dobro pripremio koristi ovaj veznik kao OHO lepak da čitalac ne bi ostao uskraćen za neku od informacija. Držaće do sutra.

Korisnički servis. Tekovina modernog potrošačkog društva. Sve kompanije moraju da imaju servis koji će korisnici da pozovu i tako dobiju informacije o proizvodu ili ukažu na neki nedostatak. Ovо dovodi do zanimljivih korisničkih servisa. Korisnički servis za mineralnu vodu. Na broj istaknut na flaši možete da prijavite neki nedostatak vode. Ili da pitate nešto u vezi vode.

Čuvena čehoslovačka loptica "Ideal" za stoni tenis. Jedina stonoteniska loptica koja je mogla da ubije čoveka na mestu. Osim toga, njom ste mogli da razbudite celu zgradu od dvadesetak spratova. Jedino što niste mogli je da igrate stoni tenis. Toliko je odskakala od stola da ste mogli bez nekih problema da lobujete protivnika, a verovatno je napravljena pre nego što je nastao spin udarac, pošto izvesti isti sa "Idealkom" je bilo ravno umetnosti. I pored svega toga, u staroj Jugoslaviji ih je bilo na tone.

Legenda srpskog rocka... Najbolji recitator Srbije.

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

или "идиотски дан". Дешава се с времена на време. Назван вероватно по неком Глигорију из непознатих разлога, можда баш због тог Глигорија.