Fraza koju koriste iskusni ali i tajanstveno nerazumni kupci sladoleda na malo,godišnjeg uzrasta od 4 do 8 godina, usled koje prodavci zapadaju neku vrstu kombinacije nervnog sloma i anafilaktičkog šoka.

Titula koju je onomad dobio Vuk Karadžić, nakon što je doktorirao na jednom privatnom fakultetu u Beču.

Kad hormoni poskoče, a standardi pokleknu.

Дошљаци из разних села који су у Београд најчешће дошли на студије, и то након што им је деда продао краву и искеширао за факс, а све у циљу да рођеним Београђанима најпре огаде живот разним огавним сељачким нагласцима од којих се нормалном човеку приповраћа, нецивилизованим понашањем, а затим да ту и остану (ово се најчешће односи на сеоске кураве које долазе да би се добро удале и тиме омогућиле себи куповину одеће на Штрафти).

Буквално једва чекаш празнике, па да падобранци коначно оду кућама, да не гледаш више те њушке, ионако би их потрпао у један вагон и послао назад у њихову пичку материну богу иза ногу одакле су дошли.

Најгори су они Црногорци и Босанци који се организују у кланове чим ступе на тло Београда, једни другима обезбеђују послове и ускоро ће да почну да држе монопол над свим привредним делатностима. Ако пажљиво погледаш, сваки други директор фирме је или Црногорштина или Босанчерос, тачно видиш по форсирању ијекавштине да нису с овог континента. Ма, Жидови су мала деца за њих. Још им држава дозвољава да студирају на буџету уз све могуће бенефиције, уместо да их попакује у контејнере и врати на брдо с ког су сишли.

Најјаче је то што, кад их питаш како им је у Београду, одмах крену да серу по њему -- те им не ваља ово, те им не ваља оно, лоша вода, лоше све, како је све много боље у њиховом родном селу. Ту предњаче геаци с југа Србије кад крену својим ''ги/гу'' реченичним конструкцијама да кењају како само Лесковац има добар роштиљ, а све остало је соја. Вратите се међу Шиптаре!

Једина добра ствар у целој причи су управо те радодајке које су у Београд дошле да би се јебале као штуке, те, као такве, представљају лак плен кад хоћеш да га умочиш, а да се не ознојиш.

Kamen spoticanja svakog vokalno-patriotskog peformansa na jugu,severu ili mitingu SRS,DSS,NS.
Zahvaljujući koeficijentu inteligencije većine aktera ovakvih dešavanja koji je negde na nivou prosečne kalemegdanske veverice,druga strofa bilo kakve kompleksnije pesme u izvodjenju izgleda otprilike ovako *mrljjjaauu SRSPKI KRALJ gnjauuufrr USTAŠKA GAMAD gnjiiii*
To važi i za pesme poput Marša na Drinu i *Od Topole* kojima se svaki autentični srpski junak kune.
To nažalost važi i za državnu himnu mada se tu i sa prvom strofom kida značajan deo populacije.

Zivotinja iz roda velikih macaka. Proklet igrom sudbine - njegove ideje i predlozi nikada nece biti prihvaceni.

Nepogrešiv znak da osoba knjige nije ni prelistavala, a kamoli čitala. Ljigavi, potpuno nepotrebni crvić pored predloga u uskoj je vezi sa iskonskim strahom.

7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.

Место на коме је друштвено прихватљиво да се трпамо у буљу.

Detektor prljavštine sa poda. Po uzorku skupljenom na njima možemo oceniti radne navike vlasnika poda i nivo higijene kod istog.

Sarkastičan odgovor na pitanje da li smo zadovoljni nedavnim radom majstora na našim kućnim instalacijama.

Replika ugostiteljskom radniku čiju uslugu predugo čekate.

Stari švalerski moto.
Odgovor svim zlonamernim kritičarima na nečiji boemski način života.

Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.

Srednja klasa humora ( SKH ) je to samo po imenu. Zapravo, radi se o najnižoj klasi humora.

SKH je kad uđeš na vukajliju i vidiš " uviđaj - događaj u čijem središtu pažnje ne želiš da budeš" ili ti dođe drugar koji studira prava i kaže ti da Dačić treba da se pazi jer ide sezona svinjokolja.

SKH tvore i u njemu uživaju i njega nameću ljudi koji su u osnovnoj školi imali prosek 4,00. Oni sada studiraju lagano, imaju neku opštu kulturu ali ne previše jer nisu štreberi, nemaju ništa protiv da gejevi to "rade u svoja 4 zida dok mi ne paradiraju po ulici", kupe kartu za Sever i onda se snimaju mobilnim telefonom, političari su lopovi ali Vučič car, ova bre hapšenja.

Njima i njihovom humoru fali kvalitet više klase humora i prostodušnost, banalnost i treš efekat niže klase humora. Šanse da se od srca nasmeješ na primer SKH-a su bezmalo nikakve. Međutim, SKH-ovaca naravno, ima najviše, i oni uslovljavaju razvitak projekata, okretanje SKH-u donosi najviše para generalno.

To je jedna mutacija koja se javlja u autobusima gradskog prevoza kada vam neko u gužvi s leđa priđe i pita vas da li silazite.

-Momak jel silaziš na sledećoj?
Sa DRVETA SE SILAZI, gospođo. Ali nije problem izaćiču...

Poslijednji put dati koš kad se negdje igra basketa ili na času fizičkog. To ispisivanje je ritual i bez njega se ne ide kući.

Najveće erudite u životinjskom svetu. Dok sove sove, oni štrebaju. Njihove kompetencije pokrivaju sve oblasti prirodnih, društvenih i tehničkih nauka, sport, modu, umetnost, internet... name it!

Fraza koja oznacava visok stepen kompetentnosti za odredjenu oblast

Termin najaktuelniji tokom 1993. i 1994. godine u Srbiji. Označava osobu koja je u atmosferi potpune liberalizacije medijskog prostora, ekonomskog kraha države, te konsekventne dominacije domaće novokomponovane muzike (turbofolka,turbo folk) i dance-a (Snow, Dr. Alban, 2Unlimited, Ace of Base) kao glavnih vidova masovne zabave insistirala na slušanju drugačije, buntovnije muzike.

Kako je među mladina uporedo masovno zavladao i dizelaški,dizelaš stil, padavičarska manjina dodatno počinje da se izražava kroz modni antistil koji se obično sastojao od puštanja duge kose te raznih kombinacija crnih martinki,martinke, tamnih farmerki, karirane košulje, starki, vijetnamke i/ili kape nikolsonke.

Različitost padavičarskog muzičkog izbora ogledala se u prihvatanju tada globalno veoma aktuelne grandž (grunge) scene iz Sijetla. Tako su grupe poput Nirvane, Pearl Jam-a i Soundgarden-a u Srbiji usko povezivane sa padavičarima. Ipak, među padavičarima je bilo i ljubitelja panka, hevi metala i domaćeg roka 1980-ih (EKV, Partibrejkers, Azra).

Originalno zamišljen u pežorativnom smislu, izraz "padavičar" brzo biva manje-više prihvaćen od grupe kojoj je namenjen, gubeći time na oštrini i jačini.

Ubrzo, termin postaje zastareo jer su već tokom 1995. godine i sami dizelaši počeli rapidno da prelaze na druge vidove modnog i muzičkog izraza. Posmatrajući ih s te strane, može se reći da su padavičari kao jasno definisana društvena grupa ili podgrupa postojali onoliko dugo koliko i dizelaši tj. da su padavičari u Srbiji predstavljali šaroliki antipod dizelaškoj kulturi.