Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....

Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.

Odlazak bez namere ili mogućnosti povratka.

Čuveni tet koji je bio izuzetno popularan tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".

Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.

Radnja za koju treba imati muda.

Једно од ријетких друштава које ти жели све најбоље.

Čovek koji ne može da se sabere zbog svog realnog i imaginarnog dela.

Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".

Опаска која преживљавање Армагедона чини смешним, раздвајање мора као Мојсије прелаким, па чак и достављање исправне документације на шалтеру из прве ништавним. Можда будуће генерације могу да ураде све ово горе наведено док су живи, али и Ви и ја смо били живи сведоци да је Србија дала некоме шест голова!

Javna tajna. Urbana legenda i mit, poput onog kad ideš ulicom i nađeš 500 eura, ali pak potražiš vlasnika i vratiš mu, ili usled odrastanja u patrijarhalnoj porodici, pa po naučenom, daš ih tati da održava porodicu.

Anatomija primamljivih laži. Uvod u ”zanimljivu” priču prosečnog srpskog društva. Iako iskreno ne znam šta je toliko zabavni i ispunjavajuće u oralnom samozadovoljavanju, ali predstavlja nekakav fenomen i definitivno i izaziva čuđenje kod slušaoca, kako velikom penisu tako i savitljivosti izvođača. A svako zna barem jednog, bilo iz nečije priče ili ličnog svedočenja i svako je pokušao, ako ne u svojoj privatnosti, onda na času fizičkog vaspitanja nakon što je završio ”sveću” a pritom mu se digao gledajući Jelenu u helenkama.

Često rad nepoželjnog, dosadnog i socijalno odbačenog/neprijvatljivog lika da okupi društvo u mali krug oko sebe i time privuče pažnju. Način da pridobije publiku i u tom trenutku pažljive slušaoce zainteresuje svojom pričom i pušenju samom sebi stavljanjem sebe u treće lice. Ali! Što bi taj narator bio socijalno odbačen — upravo zbog toga što recimo, ubije u pojam sve prisutne svojom lošom oktavom pričanja!

Situacija je takva da među tvojim prefinjenim fb prijateljicama postoji jedna koja ti je zapala za oko, ali je ona malo sofisticiranija od većine tvojih zenskih obožavalaca. Šta se sad dešava? Pošto tvoja priča " Dodji u Kotež na vinjak, pa da mi ližeš skramu sа kare" nije prošla kod gorepomenute gospođice , čak se može reći i da je na nju to delovalo prilično odbojno, vreme je da pređes na plan B.

Plan se sastoji u tome da nikako, ali nikako pred tom devojkom ne smeš pokazati svoju primitivno - šovinisticku stranu, jer ona će te brzo sa gnušanjem odbiti i otići kod nekog džentlmena koga je upoznala u Strahinjića Bana i lizati njemu skrotum i gorepomenutu skramu i to samo iz razloga zato što je on bio suptilniji od tebe. Znači, katkad je fora i u suptilnosti, a ne u suvom primitivizmu.

Javi jos se kulturno i uredno na četu, predstavljajući sebe kao vrsnog ljubitelja i poznavaoca Rokoko umetnosti, i dok ona uspe da izglugla šta je to, već si joj 50% svršio u oko. Verovao ili ne, ribe vole umetnost.

Posle lagane priče o umetnosti pređi na životne probleme. E sad, tu je caka, ne smes sebe predstavljati kao klošara iz Koteža, već kao dobrostojećeg dečka iz prigradskog naselja sa širokim pogledom na svet. Znači, ne kukaš na kladionicu, ne kukaš na rulet, trke pasa, konja, morskih puževa itd. već pricas o tome kako ti misliš da za svoj posao (koji volšebno obavljaš) nisi adekvatno plaćen, te da zbog neizmirenih računa za struju, vodu, komunalije (pomažes roditeljima kao svako normalno dete) jedva skrpis sebi mesečno da kupiš dvoje pari patika, par košulja i džemper (nikako u NewYorkeru). Kad joj tako zaviješ pricu u slatku oblandicu, pozovi je na prijateljski sastanak negde u srcu Dorćola (kad te na Dorćolu pita šta znači to Alcatraz na zidu, ti se pravi lud i reci da je to studentski izraz za Prirodno matematički fakultet). Piće se ispija u finom, opuštenom lokalu, ne naručuju se napadna pića (Red Bul, Xenia, Heineken...) ali ni ona socijalna (Jelen, kisela voda, Golf od jabuke...) već uzmi rutinski Koka kolu ili eventualno Šveps (ovo je ako planiraš da joj sodomizuješ anus).
Kad sve te stvari spojiš, ona je tvoja do koske ( usput jos negde ubaci u priču da obožavaš porodicu i da si najsrećniji na svetu kad ti dodju maloletna braća iz Mionice pa ih ti vodiš u Zoološki vrt i na Kalemegdan) i neće moći da odoli iskušenju da tvoja maljava jaja proguta sve sa kobajom.

Kompjuter u prenesenom značenju.

I moj pradeda je isto tako pušio drinu, tri kutije dnevno, ne znam odakle mu para, uvek mi je kukao kako nema, baš kao i ti, pa kad su mu našli rakčinu pluća i ostale zajebancije, sjebao se totalno, hteo se samouništiti... Pa ti i dalje puši. A da ti ne pričam o tatinom kumu koji je varao devojku na svakom koraku, ali bukvalno, i onda kad ga je ova provalila, lepo uzela pištolj, paf, i u glavu, pa ti varaj svoju mamu, tako mu je rekla, meščini. Pa ti i dalje varaj svoju devojku... A slušaj ovo, nećeš mi verovati, drugarica moje sestre stalno brisala patike novčanicom od deset dinara, ili sline i ostalo, u slučaju da nema maramice, i vidi je sada, možda je znaš - Milica iz Njegoševe ulice, nema para leba da jede, a ne može ni momka da nađe, istruliće u štali. Pa ti i dalje briši dupe parama... A mog druga pokojni burazer, stalno jurcao kolima, i pogledaj, samo pogledaj na prvu levu ploču kad uđeš na groblje - njegova slika, da da, dobro si me čuo! Moram sutra na godinu dana da mu idem...

Trepet. Panika. Uterivanje straha u kosti pričanjem priče sa lošim završetkom personi koja se bavi određenim poslovima, vrši nepoželjne i pre svega zajebanje radnje, koje se u bliskoj ili dalekoj budućnosti mogu odraziti loše kako po njeno zdravlje, tako i po nju samu. Stavljanje do znanja sagovorniku da treba da prestane da se bavi određenim aktivnostima, ako ne zauvek, onda barem na kraće vreme.

Čuvena kubanska pesma koja je izobrađivana šurnajst hiljada puta od strane raznih šatro umetnika i umetnica na svetu, a postala je čuvena po tome što je njena melodija najlakša za obradu na bilo kom jeziku pa se koristi u sve moguće svrhe, od utakmica, mitinga, pa skoro do sa'rana.

Jednostavno, multiprimenjiva melodija.

Kad si zlatan.

Потиљак Милана Мачвана.

Najviši stepen bitnosti nečega. U novoskupštinskom jeziku elativ prideva važan.

Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.

Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.

Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.

Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.

Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.

Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.

Uostalom, biće dana za megdana...

Plač Suzane Mančić nakon što je izdala kućni video.

Вероватно највеће усмено признање које маса српског живља може да додели страном држављанину за заслуге овој земљи.

Тежина ове титуле може се мерити са орденима Милоша Обилића и Светог Саве. Онај који је добије, овим чином бива прихваћен као пуноправни члан Небеског народа, што се сматра посебном привилегијом достојном само највећих.
Добија се усмено, спонтано и изравно од стране самог народа на одређеним скуповима као што су митинзи, протести, спортске приредбе и слично.

Ако сте којим случајем, на пример, Белгијанац и чујете своје име обогаћено епитетом националне припадности српском народу, сматрајте себе омиљеним и вољеним.

Познато је да Срби себе сматрају веома посебним. С тим у вези, ова титула са собом носи много више од пуке припадности некој нацији. Ово је посебан статус човека, једна карактерна особина, ознака и етикета којом сте извучени из мора просечних и обичних. Такође, да се приметити да ниједан други народ на овај начин не исказује поштовање. Никада нећете чути да нпр. маса људи у Барцелони, заслужном Холанђанину узвикује "Јохане - Шпанче!", чиме ова титула добија још већи престиж.
Наравно, није увек случај да се овим признањем награђују само странци.
Уколико је особа већ српске националности, онда овај епитет служи само као потврда чојства дотичног.