Izraz se koristi da se objasni mentalni status osobe i njene inteligencije kod ljudi koji su nekim čudom, vezom ili ko zna kako uspeli da završe neke škole, a u svakodnevnom kontaktu sa njima uviđate da je neko negde ozbiljno podbacio u svom poslu i da je čudo trebalo da završi neku specijalnu školu za mentalno insuficijentne.
Pedagog ga je testirao na brzinu, misleći o teme kako mu se spava jer nije popio kafu. Učiteljica je bila kuma pedagogu pa nije htela da joj pravi problem i izdržala je nekako te četri krvave godine. Razredna je neki rod pa je to nekako provukla onom čuvenom: Ma daj mu dva i nemoj se sekrati! Zanat učio od sličnog sebi. A i mati je nosila piliće, jaja....
Naručilac radova (crta - poprilično uspešno ono što govori na papiru): Slušaj izvođač radova, oću ovako, ovako, onako... Izvođač Radova: Ne razumem... Kako? Naručilac Radova: Šta ne razumeš? Ovaj zid da se ruši i tu prikolicu što ste zazidali unutar kuće da nosite u pičku materinu. Drugo, na terasu da se stave osim prozora i vrata. I konju jedan svaka kuća mora da ima i ulazna vrata. E sad slušaj, ta ulazna vrata da gledaju na ulicu, a ne na komšijski zid! Razumeš sad? Izvođač radova: Gde da budu vrata? Ali taj zid će se rušiti?
Nakon sat - dva...
Naručilac Radova (na ivici nervnog sloma): Razumeš sad? Izvođač Radova: Ne. Radnik - Fizikalac (IQ -28, njega je pedagog testirao nakon kafe, pa je ulovljen): Kako ne shvataš već jednom? Naručilac Radova: Jel ti shvataš? Radnik - Fizikalac: Aham. Naručilac Radova: Dođi ovamo! Od sad si ti šef! Jesi ti završio onu školu za retardirane? Jesi! Ma, nema veze! I ovaj tvoj je trebao da bude stobom u klupi! Al prošo čovek nekako kroz sistem. Aj sad. Gde su vrata? Prikolica? Na terasi? Bravo čovek! U razdeljak te ljubim!
Vrlo šokantan aparat u nas Srba. Misli se na električni "bokal" u kom se kuva kafa pri nedostatku šporeta. Šokantan jer se dosta ljudi prevari i promeša kafu metalnom kašikom, a pošto metal provodi struju čovek ostaje u najboljem slučaju malo protresen. Mada, to nije jedina opasnost.
Mića: Čekaj, stani, gde si pošao, kud ćeš tom metalnom kašikom u kuvalo, oćeš da pogineš sunce ti jebem. Ćomi: Pa da promešam, koj ti kurac, što da poginem? Mića: Vidi se da si bežao sa Gugijevih časova fizike, pričao o tome kako je na moru crklo kuvalo kada mu dolazila neka riba na kafu, ali to nije ni bitno, učili smo na fizici i da metal provodi struju, stoga udariće te struja ako umočiš metal.. Ćomi: Mićo ge ni je, Mićo ge ni je, poginuo bih bez tebe. Mića: Da da, aj ne seri, nego ček da vidim da li se ugrejala voda.
Mića umače prst i svetlo u zgradi se gubi, posle nekog vremena on se budi u bolnici.
Merna jedinica za radikalnu promenu toka radnje u određenom vremenskom intervalu. Jedna od glavnih atributa velikih igrača i šmekera koji savršeno kontrolišu svoju sudbinu i ne puštaju da se situacija otme kontroli, jer u suprotnom jedan poziv rešava priču.
-Ovo vam je već treći put da ste optuženi zbog lažne dojave o podmetnutoj bombi. Sada imamo kao što ste videli dokaze i iz tih razloga sud vam dodeljuje zatvorsku kaznu od godinu dana. -Izvinite može jedno pitanje? -Da izvolite? -Da li imam prava na poslednju želju, iskreno to bi mi mnogo značilo. -U principu to ne praktikujemo al' ajde, koja vam je poslednja želja? -Samo jedan telefonski poziv, ništa više. -Nije problem, imate par minuta. Odvedite ga tu napolje ima govornicu. -Hvala vam puno, treba mi samo... -Ajde ustaj, polazi. -Što si ti neki besan pas... dobro nemoj da me vučeš mogu sam da idem. -Evo tu ti je telefon i požuri ščuo. -Samo malo privatnosti ako može hvala, nego, kako beše ide broj, ovako valjda, halo, jel to sud? -Jeste izvolite. -U vašoj zgradi se sada nalazi bomba...
Završila se još jedna radna nedelja. Otišao si kao i toliko puta do sada sa drugom u kafanu na po jednu.
Halapljivo navrćeš prvu rakiju. Ipak je radna nedelja gotova, valja se dezinfikovati. Malo ti se prospe i po bradi. Dok spuštaš čašicu i brišeš svoju bradu, vidiš jednu malu kapljicu rakije kako, poput suze, klizi niz spoljnu ivicu čašice. Ne znajući zbog čega, zagledaš se u tu suzu.
Navrnu i prva sećanja, ko zna odakle i zbog čega. Setiš se slike sa bukvarom i bojicama, dok si još maštao da postaneš pilot, drugara iz osnovne sa kojima si odavno izgubio kontakt, prve dečije žurke na kojoj si mešao crni i žuti sok, sve do prijemnog ispita. Onda srednja škola - prvo pravo zaljubljivanje, batine, prvo teško alkoholisanje, eksperimentisanje sa raznim stvarima, prvi prijatelji za ceo život.
Fakultet je bio najlepši period tvog života. Studentske žurke, zezanja, spavanje po ko zna čijim kućama, i prvi ukus slobode. Čini ti se da nije bilo memljivog podruma ili ćumeza u kom nisi stanovao. Posle izvesnog vremena, kada kupuješ stvari, više ne gledaš šta je najlepše, nego šta ćeš lakše preneti dalje u svom nomadskom životu. Osetio si po prvi put i šta znači biti gladan. I šta znači raditi, kada ti je kičma pukla preko studentske zadruge, ali si imao prvih par zarađenih crvendaća u životu. Saznanje koliko se teško dolazi do para te je i nateralo da se zabarikadiraš, ostaviš sve po strani i završiš fakultet.
Setio si se i NjE. Ko zna zbog čega i odakle se sad ona pojavila. Kao duh iz prošlosti, koji ti više apsolutno ništa ne znači, čak i ne možeš da veruješ da si sa NjOM ikada i bio. Ali ti je iz nekog razloga drago sećanje na NjU. I koliko god da ih je prošlo između NjE i ove sadašnje, TVOJE, opet ti je nekako draga i pomisao na NjU, i pored svih neprospavanih noći, muka, šetnji po zabitim uličicama samo da se izduvaš, sumnji, strahova, tuge... Shvataš da te je i to očvrslo, i da si zahvaljujući i NjOJ postao čovek. Čovek koji zna šta hoće, koji zna i da pati, da guta, drži u sebi, da bude strpljiv, ali i da uzme ono što želi.
I dođe ti teško kad se setiš onog malog i neiskvarenog klinca koji se slikao sa bukvarom i koji je maštao da postane pilot. Da je znao šta ga sve čeka i kakav će usput da postane, da li bi verovao? I da li bi danas umesto tog klinca plakala rakija kad mu dođe teško, ili bi taj klinac ipak smogao snage i zaplakao da je danas tu, samo da je znao šta ga sve čeka i čega sve da se sačuva usput?
Drugar te prene iz misli. Stigla i druga tura, a ti se zagledao u prvu čašicu.
Žurno brišeš suzu sa čašice dok je neko nije primetio, i nazdravljaš za kraj još jedne radne nedelje.
Po nekom nepisanom pravilu kažu da svaki muškarac ima samo dve želje: -Da dobije vozačku dozvolu -Da mu je vrate ako mu je kojim slučajem oduzmu Ali prokleti zdravstveni pregled je noćna mora koju je neophodno odsanjati do kraja i predstavlja sponu između čoveka i vozačke dozvole. I svaki put je isto. Odeš savršeno zdrav, imaš oko sokolovo poput sopstvene žene kad sa 15 metara vidi crnu žensku dlaku na crnom sakou, mirnoću neurohirurga i krvni pritisak novorođenčeta. Ali čim bolničarka na prijemu kaže koliko koštaju ta četiri mrljava pečata padne ti mrak na oči; ruke ti se tresu kao šejker u skupštinskom restoranu a pritisak skoči kao cena naftnih derivata posle izbora.
OFTALMOLOG Koja god slova da pokaže uvek pročitaš naziv neke namirnice koja se koristi u svakodnevnom životu. -Ajde, čitajte redom, odozgo ka dole. -H...l...e...b -Dalje. -Č...a...j...n...a -I bre gospodine! Pa imate toliko gladne oči da Vam jedino može pomoći kuvano sočivo.
NEUROPSIHIJATAR Čim sedneš uzme čekić i zvekne te u koleno. Naravno, nisi ni trepnuo. Samo se čuje začuđeni zvuk njegovog gumenjaka kako odzvanja prostorijom. -Molim Vas, da li možete da zavrnete nogavicu? -Naravno da mogu. -Pa čoveče pobogu ne mogu da verujem da nosite štitnike za vožnju rolerima?! -Jebiga, navika. -Nema veze. Ajde sad ću da Vas zavrtim levo-desno a Vi zažmurite i uhvatite jednom rukom nos a drugom koleno. (Viiiiiiiijuuuuuuuuu) -Je l' mogu da otvorim oči? -Juuuuuuu. (levom rukom držiš medicinsku sestru za sisu a desnom svoj sopstveni kurac)
PSIHOLOG Ma on je čudo. Familije mi... -Zašto smo ovde? -Pa ja da bih dobio pečat, a Vi da biste mi uzeli pare. -Opišite mi Edipa? -Jak na tatu, slab na mamu. -Da li ste vođa neke kriminalne bande? -Da jesam ne bih ja vozio već bi mi dali službeni auto.
LEKAR OPŠTE PRAKSE Zatekneš sve doktore koji su te prethodno pregledali. - Gospodine, bila sam prinuđena da sazovem ovaj konzilijum zbog Vašeg slučaja. Pa majka mu stara, dokle više? Ostavili ste toliko para ovde, da ste mogli celog života da se vozite taksijem. Ruke Vam se tresu, ne vidite ni na daljinu, ni na blizinu, već nekako na sredinu i niste u stanju da zapamtite dva saobraćajna znaka. VI STE HODAJUĆA OPASNOST, A HOĆETE JOŠ I TOČKOVE DA VAM UGRADIMO?
Gorenje veš mašina iz sedamdesetosme, ona što dok centrifugira ječi kao damjanov Zelenko, odvaljuje pločice, hoće u kadu da uskoči. Keva sedi na njoj, drži se kao španac za razjarenog bika da ne padne, psuje matorom sve po spisku što nije kupio novu kad je bilo preko sindikata. Komšija tuče po plafonu drškom od džogera, zove na fiksni, preti milicijom i nasiljem. Mali brat plače, misli zemljotres, vanzemaljci, Amerikanci, koji nas djavo sad napada. Odlaziš pridržati kevu da joj se ne sloši kad sidje sa monstruma, da ne padne, udari glavu. Mašina je završila, osećaj smrtne tišine u stanu, kao kad se dva dugačka voza mimoilaze u tunelu. Sve se trese i onda odjednom mir, kao da će tišina večno trajati.
Kakva tišina, kakve pičke materine, stiže novi voz i novi tunel. Stiže nova tura, beli veš. Samo da ne probije kod komšije!
Rođenje-1 godina: Baciš prvi pogled na novi svet oko sebe i zaplačeš se; bacaš iz usta sve što nije sisa; bacaš u pelenu sve što ti se nađe u stomaku.
1-3 godine: Bacaš prvi korak; bacaš sve što ti naiđe pod ruku; baciš pelenu; baciš sisu.
3-7 godina: Baciš flašicu; prestaneš da bacaš sve što ti naiđe pod ruku, a počneš da bacaš samo bitne stvari (peglu kroz prozor, lampu sa stola, ključeve od auta u WC šolju); bacaš loptu; baciš lizalicu na pod plavom čuperku u vrtiću.
7-14 godina: I dalje bacaš loptu; baciš pod krevet knjige posle završenog razreda; bacaš prvi šmek plavom čuperku iz vrtića, sada iz istog odeljenja; bacaš loptu; bacaš loptu; bacaš loptu; bacaš ga u WC šolju.
14-18 godina: Izjavljuješ ljubav crnom čuperku (ista, samo se ofarbala da bi bila kul) i bacaš porno časopise pod krevet gde su knjige, ovaj put trajno; bacaš čuperak na krevet; bacaš prvi kondom u WC šolju.
18-25 godina: Bacaš mnogo kondoma u WC šolju. Poslednji koji si bacio bio je onaj koji je pukao; crni čuperak baca bidermajer.
25-65 godina: Da bi nahranio onog akrobatu što je pobegao iz poslednjeg kondoma pre nego što si ga bacio, bacaš sve za šta se plaća – smeće, džakove, zemlju lopatom; sve ređe bacaš plavi čuperak (prestala da se farba) na krevet i najzad prestaneš; bacaš račune i priznanice za plaćenu struju.
65 godina: Bacaš lopatu; bacaš prvi ček od penzije.
65-80 godina: Bacaš mnogo čekova od penzije; ponovo uzimaš lopatu i bacaš njome zemlju u grob sedog čuperka (priroda je ofarbala).
Problem sa kojim se susreću nogatiji ljudi u Srbiji. Nedostatak brojeva ove ljude dovodi u situaciju da prvo pitaju da li uopšte ima njihov broj u ponudi, a ako ga ima, onda iz oskudne ponude biraju one koje im se sviđaju. Ovaj problem uglavnom imaju ljudi 50+, čamdžije, a što je manja sredina oskudica brojeva udara i na 46, 47.
----- Niš, podzemni ------
-----Prva prodavnica: - Dobar dan, gledam patike za košarku. - Naravno, izvolite, sa vaše leve strane. - Ove bele pošto su? - 10.000. - Mnogo, ali dobro, sviđaju mi se, broj 48 ima? - :odrično klimanje glavom: C. - Ništa doviđenja.
-----Druga prodavnica: - Dobar dan, gledam patike za trening da kupim. - Izvolite. - Evo ove Nike hyperdunk, koji broj imate? - Do 46. - PU! Ništa onda, doviđenja.
-----Treća prodavnica: - Dobar dan, imate li neke košarkaške patike broj 48? - Ček da pogledam u magacinu ako ima nešto. - Sačekaću. - Nema ništa.
Kada biste radije zagrlili, izljubili, pa čak i lagano savatali seljaka iz male Trešnjevice koji je došao da prodaje prasiće na lokalnoj pijaci, te sa istima spava tri dana, dok kupo-prodaja budućeg pečenja traje, nego dotakli određeni predmet svojim epidermisom. Predmet kakav možete zateći u rukama ili ustima, dok se budite olešeni i premazani penom za brijanje, na maturskoj ekskurziji.
- Šta radiš to manijače? Ne besiš se valjda?! Jebote, mi imamo u stanu usisivač? - Ma mani me se Džoni, dolaze moji za pola sata. Nismo sudove oprali mesecima, imamo koloniju nekih bubašvaba u stanu, a ormar smo zakatančili da ne ispada prljav veš. - Aaaa pa tako reci, bem te hiperaktivnog. Nego kad smo kod sudova, što su neki tanjiri u kanti za đubre? I to oni lepi žuti duboki? - Jebali te oni baš! Kako zašto, zato što se novi oblik života zapatio u njima! Neki korov je počeo da raste iz njih! Nisu oprani od kad me je Manja napenalila, ona ih je poslednja ribala. Bre "Nasa" hoće da otkupi naše žute tanjire da vrši ispitivanja o nepoznatim materijama na njima. Odneli malopre dva komada u kesama za radioaktivni otpad! - Dobro brate, al daj šta god da je mogli smo da ih oribamo dok ne dođu tvoji. Greota da bacimo. - Ma ne bih ih pipnuo! Pre bih liznuo lenjir iz muške svlačionice nego njih prao!
