Nezaobilazna pesma na srpskim veseljima. Uz nju se bar par minuta osetiš zajebano - zato što si Srbin i zato što si pijan.

Popušiti cigaretu.

Devojački naziv za prelepog, zgodnog momka koji nema para.

Konstatacija nad prizorom haosa koji se sreće u sobama studenata, umetnika, terenaca i ostalih pasa.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.

Odličan univerzalni izgovor i metoda eskivaže pri saletanju prosjaka, promotera, spodoba sa flajerima, penzionera i ostalih utvara koje vam ne daju da hodate ulicom. Naime kada čuju ovu kretku rečenicu, udaljiće se korak nazad, zanemeće i zaboći će tako što će prvo preći ulicu.

Предвиђање будућности и улоге родитеља карактеристичан за скоро све младе људе. Некад кад забодеш пиво у парку, а поред тебе пролази млади ћале и шета клинце, деси се да почнеш да замишљаш себе у тој улози. Или кад чујеш комшијску децу ујутру у шест како хистеришу што још није почео Сунђер Боб. Тад увераваш себе како ти то нећеш да дозволиш. То је то.
Е сад, постоје две главне карактеристике везане за овај феномен:

1. Свако себе замишља као до јаја родитеља, а децу као до јаја децу. То је тако по дифолту.
2. Нелагодност која се јавља код мушких спекуланата, а везана је за женску децу. Нема ништа горе него да замислиш своју адолесцентну ћерку, припиту и у друштву напаљених тинејџера. Свашта ти прође кроз главу.

Fenomen koji dozvoljava ženama da apsolutno zloupotrebljavaju polne razlike, i da se istovremeno, sasvim legitimno, žale na to.

Senilna baba iz komšiluka.

Pitanje koje postavljate kada zelite da spustite neku matoru

Развијена мрежа сакупљача секундарних сировина ромске популације.

To je bio kamen temeljac u životu svakog muškarca! Jedina novina koju kradeš od oca i vraćaš je na isto mesto gde si je uzeo pazeći da je milimetarski pozicioniraš u predjašnje stanje kako niko ništa ne bi primetio. Kad si klinac, Plejboj ti dodje kao poprilično stariji brat, naučiš i vidiš mnoge stvari koje nisi mogao ni da sanjaš, ali posle Plejboja te iste stvari stvarno možeš da sanjaš do mile volje.

Iz Plejboja si mogao da naučiš kako da izgradiš životni stil, kako da se obučeš, kako da obaraš žene s’nogu, kako da napraviš najbolje koktele i sl. Pa kad sve to naučiš odgledaš crtani film u 19 h i 15 min., popiješ čašu mleka, obučeš pižamice sa medvedićima i odeš na spavanje. I dok ti majka prebacuje prekrivač (sa medvedićima) osećaš da imaš dva mala šiljata roga na glavi i da te pozadi žulja kopljasto zašiljeni rep i to baš nezgodno smotan u pižami. Da, spavanje, ali kakvo!? Pre nego što se uspavaš prelistaš u glavi sve što si video i pročitao u Plejboju i taman stigneš do … prekid filama ….. zzzzzz

Plejboj je imao nešto što nijedna novina nikada nije imala i neće imati. Imao je duplericu. Otvoriti duplericu je bio pravi mali ritual … pa recimo da je to nešto slično otvaranju dobro upakovane čokolade. Namučiš se da je otvoriš i da slučajno ne nagužvaš ili zacepaš neki list, ali trud se uvek blagosloveno isplatio. Inače Plejboj se čitao od prvog do zadnjeg slova. Iako je u svakom broju bilo identično čitalo se čak i uputstvo za pretplatu. Nemam pojma zbog čega. Nagadjam, možda zbog želje da se što duže drži u rukama tj. pred očima.

Danas nema tako tajanstveno i golicavo upakovanih slatkiša, sve je ogoljeno, brzo i instant. Dva klika mišem i pornjava do mile volje. Gde je tu kamen temeljac, stariji brat, materijal od koga se heklaju snovi, uputstvo za pretplatu, bog će ga znati, ali neka su oni nama živi i zdravi.

Izvor ponižavajuće nekreativnosti i nepodnošljive dokonosti!

Rogobatna reč ali do savršenstva dobro opisuje stanje duhovnog ništavila, mentalne lenjosti i unutrašnje praznine.

To je teška bolset koja se teško podnosi, a naročito teško ako oboleli po svaku cenu ima želju da bude kreativan, produktivan i nadasve KORISTAN.

Ne treba ga kriviti. On se nalazi u mračnom tunelu i ne vidi izlaz. Treba naći načina da mu se nekako osvetli put.

Bezidejnost nije nova bolest. U bljeskovima su se epidemije ove bolesti pojavljivale na različitim prostorima i u različitim vremenima. Pojavi se pa zgasne, ali nikako spontano i bez lečenja. Za divno čudo leka za ovu bolest ima i takoreći on je sveprisutan. Recepata za lečenje ima u mnogo nijansi, ali kakav god da je recept on uvek sadrži jedan čarobni sastojak a to je RAD.

Istrebljena vrsta moćnim oružjima dekadencije modernog života i to baš u vreme kada filmska industrija, krajnje ironično, cveta!

Inače mogu se pronaći još koji preživeli primerci sa platnom veličine peškira i smanjeni do minijature kabine javnog WC-a, ali i oni će uskoro tužno i zauvek nestati.

Старо правило у руковању готовим новцем. Онај ко га даје, претходно треба да сложи новчанице једнообразно, тако да све "главе" (личности на новчаницама) буду у истом положају. Ако су различити апоени, и они се слажу по реду од мањег ка већем (гледано одозго, када би нпр. стајало на столу). Тако се слаже и у џеп или новчаник, тако у касу.
Поред очигледних практичних разлога (губљење мање времена и лакше бројање), то је и један од показатеља основне културе. Некада су за несложене новчанице падале ћушке, одбијање од плате, па чак и откази, јер је за газду (трговац, мајстор) била највећа брука ако се прочује да му радници и шегрти не знају за то основно правило, да се паре слажу "глава на главу".
Данас се то ради кечерски, како ко дохвати. Тако плаћамо, тако нам враћају кусур, па нек се замајава онај што је добио згужвану гомилицу измешаних апоена, изокретаних у сва четири могућа положаја. Да неће можда ја да му исправљам, пеглам и слажем главу на главу? Али нам зато импонује кад нам у банци или некој другој новчаној установи, уз љубазни "може" осмех, искеширају беспрекорно сложене апоене. Онда некако дођемо већи у сопственим очима, просто човек пожели да ступи у још теже дужничко ропство код тако финих људи, кад те толико поштују да ти ем дају паре, ем их претходно сложе "главу на главу".
У неким световима где је плаћање "пластиком" скоро сасвим истиснуло готов новац из свакодневног оптицаја, ова прича би била сувишна. Мало смо се пребрзо угледали на њих - овде се и даље претежно оперише готовим новцем и то ће тако потрајати, па није лоше да се човек понекад подсети правила "глава на главу". Може уштедети пуно времена и избећи непријатности.

Достићи максимум и кренути са падом. Прешишати тачку највеће снаге и моћи. Оставити иза себе своје златно доба; најпродуктивнији период.

Koliko god menjali odeću i političke stavove, koliko god se u svojim ništa-niko-hermetiko nadfilozofskim mislima kretali od veze između Kontovog pozitivizma i Marksovog Kapitala do Ruške Jakić i Kreacionizma, nikad ne menjaju svoj broj. Jok to. Akademski apsolventi kao krem našeg društva obogaljen greškama sistema su decenijama jedna mrtva konstanta.

Da pojasnim.
Akademski apsolvent obično ima jedno od onih pevljivih imena koja se daju moćnim rendžerima, likovima gej romana s početka dvadesetog veka, satanističkim aktivistima i narodnjacima-anonimusima sa stajlingom Lorda od Grejstoka u civilu (Damjan, Marijan, Adrijan). AA ove godine puni trideset, kao i sledeće. Iako je za 10+ godina studiranja potpuno apsolvirao osnove svog smera, tektonske geodezije, zbog teškog položaja u društvu i skorašnjeg kraha bliskoistočne berze još nije izašao na kraj sa tih desetak ispita. Ali planira da se posveti tome odmah posle sledećih izbora, na kojima će aktivno volontirati.

AA ima problem. On u sebi nosi iskonsku ideju, uberideju, esenciju idejstva(!), kako da svet učini boljim mestom, ali zbog malograđanske sredine i zastarelih shvatanja vladajućeg mentaliteta, nikako ne dobija sredstva da pokrene dotad neviđenu kulturološku revoluciju. Misliš da će te smoriti pričom o struci? Varaš se. To neće ni pomenuti. Nikad. Ako uđeš u vrzino kolo razgovora sa akademskim apsolventom, vrlo brzo ćeš, o, nedužni slušaoče, saznati ime svakog od masona koji stoji iza svega u šta veruješ. Pored toga ćeš naučiti dosta i o pravilnoj ishrani, klimi Ostrvske Republike Nauru i vrstama sira. Ispričaće ti pola diskografije jedinog benda koji je ikada znao da svira i koji se raspao početkom osamdesetih u Zakavkazju, gde je i osnovan, kao i spisak industrijskih proizvoda koji su paravan za najraznolikije lobističke andrkavr kampanje.

Nego, da vidimo šta još, pored šmekerskog osmeha i citata s Diskaverija, krasi našeg junaka.

Himna naseg naroda čiji bi ceo siže mogao stati u jednu jedinu reč:

Питање које служи као добро оружје за ценкање ако га сваки пут гласније изговорите.

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...