Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.

Проћи кроз сито, решето и филтер папир говњиве егзистенције. Ићи животу уз и низ карину периодично, до момента кулминације.
По рођењу, Пушача Курца Живота је кева чедоморка испустила у помије. Док су деца његовог узраста хасала козје брабоњке и сапун с укусом шумског воћа, он је био потеран да ратује у самом пркну света, где му је шрапнел трајно издепилирао леђа, ноге и мошнице. Оседео пре треће деценије живота, женио се, разводио, котио. Не рачунајући бракове, прошао кроз још неколико ратова.
Док би светина радије пунила стомаке пивчугом, он би наливао избушену јетру вињаком док му се кутњаци не расклимају. Мењао жене и вере као гнојаве завоје, селио се као стидна ваш, спичкао сву имовину на трке керова, а притом успео да задржи зајебани аристократски подсмех испод машћу натопљене брадурине.
Довољно интелигентан да схвати у какво је ништавило и седам јегера свет забасао, а довољно мудовит да одслуша комплетну дискографију Пеперса, повући обарач му и није била толико мучна радња.

Šaljivo pitanje koje postavljamo prilikom upoznavanja i barenja osobe suprotnog pola, a u cilju prekidanja neprijatne tišine. Kec iz rukava kada nam je to najpotrebnije...

Нешто неизбежно и неизоставно као шрафцигер на прозору Заставиног возила или африканац у екипи Јавора из Ивањице. Аца Селтик на Бир Фесту. То су неке шатро духовите реченице из домаћих филмова или Павићевих серија које у сред песме убацује дежурни диџеј. Обично те пошалице Чкаље, Гидре, Лидије Вукићевић и осталих комичара имају везе са текстом музичке нумере која у том тренутку пичи, али некад буразеру мораш добро да размислиш шта се у том тренутку откачило оном лику што чачка по винампу и за то прима неку цркавицу. Тај људски отпад има фетиш да ти усере доживљај слушања прелепих гласова Шабана, Синана и браће Ахмедовски гласом Срећка Шојића, тако да ти дође да ишчупаш радио уређај из аута, извадиш курац и попишаш се по њему. Или ћеш једноставно ако си музички неписмен наставити да пијеш пиво испред задруге и трпети тај терор према ушима и нервном систему.

Pojačavanje zvučnika na maksimum kao odgovor na komšijsko gledanje “Talenata” “Operacija” i ostalih “Glasova” sa televizorima otpanjenim do daske.

Најдуже коло. Коло које траје цца четреспет минута, и састоји се из неколико кола. Због чега је знано и као Франкенштајн коло.

Свира се на средини свадбе, негде кад се изнесе печење. Сврха му је да се разбуктале страсти смире, већ пијани мало отрезне, и да се остали довољно издувају до врхунца - до тренутка када се погасе светла и у собу уђе торта на три спрата украшена кинеским прскалицама, док оркестар свира "Моји су другови".

Камиказа коло служи и да потенцијалне удаваче пред кибицерима покажу своје тресуће облине, као и издржљивост, а теткама да покажу да још нису за бацање и разбуктају давно загашену ватру код својих мужева.

На крају је обавезан аплауз ретким преживелима, који су поносно остали на бојишту, црвени као булке, знојави ко тркачки коњи, неки у прединфарктном стању, али поносни попут пауна.

Dobroćudan, veseo čovek, rumen, izuzetne fizičke snage i elegantno popunjene pojave. Voli pivu popiti više nego dobiti na lotou, a štipnuti konobaricu više nego imati pola Njujorka. Nikada nije materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu - zadnji dinar daće na turu pića sa jaranima, ugositiće i pomoći putnika namernika ili nepoznatnu osobu. Većinom je po zanimanju zidar, majstor, moler, mehaničar, često je višestruko talentovana osoba, ali bez kompleksa da se dokazuje i da ponižava druge. Može se reći da je neka vrsta hipija sa ovih prostora. Ne slaže se sa feministkinjama, Novosadjankama i ostalim ženskim osobama prolezbejsko-zmijskog karaktera, kao ni sa zalizanim fensi menadžerčičima i fensi baticama u roze majicama.

Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."

On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.

Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.

Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.

Међ' српским народом већ стандардизовани отер у три пичке материне рендом благоупитног знатижељника наулици или сличној екуменској локацији. Претежно хришћански одјеб на и најмањи упитан поглед пролазника док млатиш жену/сина/комшу, јебеш мајку предраднику на викендици преко фона, свађаш се са саучесницима у саобраћају и на било који други начин децибелима привлачиш пажњу свеколике јавности.

Јер када један Србин одлучи да у жару беса свог приватност своју подели са случајним сведоцима исте, колатерална штета често уме однети барем и једну радозналу њушку затекнуту у "хоризонту догађаја". Другим речима - бежи о'тале док ниси добио по пичци, брале.

Bus kontrolori u civilu.

Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.

Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.

Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže.
On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?

Ima svaka sise, nije da nema, osim ako ih baš nije zaboravila kod kuće, ali je ovaj izraz u svakodnevnom govoru rezervisan isključivo za ponosne vlasnice dojkara teške kategorije, koje zasenjuju eventualnu lepotu ostalih delova tela. Veličina ovih sifona je takva da je dovoljno konstatovati samo jednu, bilo levu, bilo desnu, pa ih otud u naslovu primećujemo u jednini.

Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.

Радња коју најчешће врше деца и кафански певачи. Састоји се у томе да се неки стихови песме мењају убацујући вулгаризме, а прозвод је најчешће на естетском нивоу песама из "Црвеног бана". Циљ је да се постигне духовит ефекат код остале деце или пијаних гостију неког еминентног угоститељског објекта.

Кошаркашки сленг за изненадно повлачење корак уназад при чувању играча који покушава да поентира окренут леђима ка кошу у тренутку кад запне к'о сивоња не би ли се изборио за позицију и погодио, а све у циљу да исти тресне на паркет и разбије се као пичка.

Олд скул џентлменски позив да други организам, потенцијално лепо грађена хуманоидна јединка тзв. препичка, борави скупа с тобом под том портабл зоном приватности, званом кишобран. У ствари, то је можда и најбоља функција ове справе која по својој незграпности и непрактичности улази у саму завршницу избора најапсурднијих изума.
Тек, пиша Свевишњи, а њој се жури, цупка у месту, оклевајући да се отисне кроз пљусак. Ти имаш амрел, она јок и ту се тривијална ситуација претвара у прилику, а тренутак накислог поподнева у блесак провиђења. Подићи ћеш надлактицу галантно пружајући ослонац, онда ћете се прибити не бисте ли обоје стали под куполу кинеске шклопоције. Даље ћеш се већ снаћи, није добро много планирати, боље овако, импровизуј, снифај јој шауму, блени у сисиће и огреби се макар за телефон.
То, додоле, у гујцу вас љубим!

7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.

Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.

Слика на коју нисмо превише поносни. Обично је то слика са журке где си се дислоцирао од алкохола па си представљао омиљен предмет сликања неког штребера који је једва чекао да се сутра отрезниш да би ти скакако по лобањи. Такође то могу бити и слике са личних докумената које датирају из времена док си оргијао по журкама и чекао кућу на аутопуту да наиђе са кључевима у рукама. На тим сликама изгледаш ко Писац еротске поезије или фан неког метал бенда. У неким случајевима се деси да људи на тим сликама изгледају нормално али их у међувремену задесе корените промене у животу. У жељи да се избегне дискутовање о разлозима промена ( секс, дрога, алкохол ) користи се реченица из наслова, тј баца се копље на време као главног кривца.