Prikloniti se ostatku familije i gledati turske serije umjesto lige šampiona.

najjebozovnije ime među muškom populacijom.

Кад у недостатку парова за клађење, пребацујеш своју коцкарску експертизу на трећу норвешку дивизију Север и Бекешчабу у купу Мађарске који се игра за приколицу алева паприке и нови фергусон.

Црвена лампица која се упали у глави сваког иоле хетеросексуалног мушкарца при рендом сусрету са неким од многобројних облика женског *вагино-одбрамбеног репертоара*, а који може варирати од оног "хард ту гет" става, преко "моје тело је моја тврђава/ја НИСАМ таква девојка" филозофије, до оне најогавније сорте феминизма која просто провоцира силовање и остављање сијасет пута избоденог тела у напуштеном контишу с ону страну *Панчевца*...мада би, реала, и Котеж био једнако задовољавајућа солуција.

Елем, обзиром да је сваки људски облик живота са простатом поред исте опремљен и врхунским, само-апдејтујућим сензорима за појаву из наслова, јасно је да је само питање времена када ће поменути пронаћи одговарајући отварач за конзерву испред себе и моћи уживати у сочном садржају који она у себи држи. Тојест, уколико се претходно није преценио па насрнуо, фазон, на некo од *РиоМаре* паковања сан-пјера шуреног у козјем млеку...

Prvi komentar keve, odma' s vrata, kad poseti stan u kome boraviš, bilo da si se osamostalio, ili učiš čkole u velegradu.

Антоним од "натакнута".

Стадиј пијанства у коме вам испод очију висе подочњаци величине новогодишњег балона а поглед мутан ко Морава после пролећних поплава.

Врло често индијско име, у нас популарисано кроз серијски програм. Изазива осмејак гледаоца услед синонимства са младом крмади.

Храбрење приликом преузимања неког ризика који нам много може донети, али и одузети. Обично значи да смо на неком пољу у толико бедној ситуацији да чак ни негативан исход тог ризика не би значио ништа. Зато што смо ионако већ на нули.

Nepisano pravilo je da se poslije dobrog seksa zapali jedna postkoitalna cigareta, čak i oni koji ne uživaju u produktima duvanske industije nerijetko zapale jednu čisto da bi kao šmekeri došli sebi poslije dobro obavljenog posla.

Takođe nuđenjem iste možete na ironičan način dati do znanja dotičnoj personi da ste uvidjeli da je ona koitusovala sa vašim mozgom.

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.

Spustio slušalicu Olji Bećković.

Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.

Императивни облик изражавања жеље за женским друштвом на фестивалу кобаја. Код ортака на гајби, на кеју или на клупи у парку, реченица која у паузи за испијање пића прекида дискусију о тандему Ковачевић-Кавечи из Сосиједада, прелазећи на тему доступних женки које би евентуално својим присуством разбиле монотонију класичне седељке.

Предлог који даје обично најзагорелији припадник дружине, идеја са којом ће се остале дркаџије сложити јер знају да је у подсвести оригинално значење фразе "Нађимо нешто за стиску". Када се након мозгања и вршљања по именику дође до закључка да су јединке са вагином на мањку, инстант прелазак на гејмерски вид блеје је неминован. Менаџер тринаестица и потенцијални вундеркиндови, док лик коме је комп срање и даље смара са Вајналдумом као најбољом инвестицијом из осмице.

Lik koji je prevodio obične i dugometražne crtane filmove za RTS/RTB, tipa Nindža-kornjače, Hi-men, Snorkijevci itd.
Verovatno bi za mene izbledeo kao totalno arbitraran član TV-redakcije, da mi nije ostala istetovirana u sećanju neprijatna situacija koju bi obavezno spominjanje njegovog imena na kraju svake epizode stvaralo u idiličnoj porodičnoj atmosferi u mojoj kući, pogotovo pošto se ono "k" na kraju prezimena često nije ni čulo.
Čovek je kriv za mentalnu sliku nabreklog, pozamašnog spolovila, koja nam je putem najmasovnijeg tadašnjeg medija redovno bila servirana svako veče.

Дискриминисани геј у друштву девојака које за разлику од њега имају две употребљиве рупе.

Hipster nad hipsterima koji mrzi hipstere.
Ona je iznad svih, ona je najbolja i najlepša. Drugi ne zaslužuju njenu pažnju, s toga i ne komunicira sa ostalim pripadnicima homo sapiensa. Govor je, ipak, suviše mejnstrim. Ona ne hoda, ona lebdi. Ivana Žigon joj se klanja, Pantela pored nje daje golove kako bi je impresionirao.

Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Izraz kojim se opisuju neverovatno kretenski i potpuno nelogični postupci.