Osoba čije je genetsko stablo satrulilo. Nesposobna za samostalno normalno funkcionisanje, oslanja se na okolinu da ga održava u životu. Ali, okolina ga je odstranjivala hirurški. Nekada su se genetski ćorsokaci tako i završavali, ćorskokakom. Sada, oni se množe. I množe.
70.000 godina p.n.e., negde kod, šta znam, Kilimandžara.
Mbo se pitao zašto se probudio sam. Saplemenika nije bilo nigde. Vatra se davno ugasila, i Mbo je bio žedan i gladan. Ustao je da potraži svoje saplemenike. Prolazeći pored pećine, video je gomilu velikih mačića sa vrlo dugim očnjacima. Izgovorio je na svom škljocavom jeziku ekvivalent "mac mac mac!!!" i razdragan krenuo da se igra sa njima. Nije ni stigao da vidi lavicu.
2000 godina p.n.e., Memfis, Egipat.
Knum-štaphet je čekao već dosta vremena u glavnoj odaji. Voleo je da igra žmurke, iako je uglavnom on bio onaj koji traži. Ili onaj kog udaraju u zucama. Ili onaj koji proverava da li ima krokodila u reci na dan kupanja. U svakom slučaju, prvi put igra žmurke u piramidi. Rekli su mu da broji do 10000. Zatvorili su vrata da ne bi gledao, iako Knum-štaphet nikada nije varao. Sedmi put se zabrojao, ali neka. On ne vara. Malo mu je bilo čudno što je trideset radnika zatvaralo vrata, ali neka.
1453. godina, n.e., turska opsada Carigrada.
Alija! Alija! Šta smo rekli? Trkamo se! Tako je. Ko se prvi popne na vrh zida, dobija bačvu alve!!! A baklave? A baklave? I baklave! To! Alah je veliki! Jašta! Jeee! Stani, alija! Uzmi buzdovan. A, okej.
2011. godina, n.e., Novi Beograd, neki stan u blokovima.
Milane!!! Reci, kevo. Opet si skuvao viršle u pakovanju. A kevo, znaš da ne znam da spremim viršle. Neka sine, tu je mama.
Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon! - Nego šta! Odlomi mi jedan red! - Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih... - Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo! *Kuc kuc* - Napred! - Zdravo deco, gde vam je mama? - Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe. - Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav? - Jeo sam govna!
Vlade Đurović je košarkaški stručnjak koji je konsultant u svim emisijama. On je večiti pesimista, on je samokritičan, nikada ne trči pred rudu, jednostavno zna da ne postoji savršenstvo. Da naiđe na ribu sa savršenim proporcijama, on bi rekao da je pre tri godine imala karijes na trojci, ali čovek je jednostavno perfekcionista.
- Vlade, prošli smo u drugu fazu i preneli četiri boda. Vaše mišljenje? - Pa, jesmo mi prošli u drugu fazu, ali postavlja se pitanje kako smo mi to učinili. Ukoliko ponovimo greške iz prethodnih utakmica, crno nam se piše! .......................................................................................... - Vlade, nakon pobede nad Francuzima, mi smo prvi u grupi i idemo na Finsku u četvrtfinalu. - Jesmo mi dobili Francuze, ja to ne mogu da osporim, ali Parker nije kao što je nekad bio, a ne igra im ni fenomenalni centar Noa iz Čikago Bulsa. Ne bih ja naše momke dizao u nebesa, Finci su veoma neugodni! ........................................................................................... - Vlade, ja ne mogu da dođem do daha od uzbuđenja, Srbija je prvak Evropeeeeeeeeeeeeee. Dajte šampanjaaaaaaaaaaaaac! - Nismo igrali dobro, ali važno je da smo pobedili. Ali ono najvažnije, a to je Svetsko prvenstvo tek predstoji. Nemojte da mi sipate taj šampanjac, ne pijem alkohol.
Usklik marve nikad zadovoljne životnim standardom. Prevedeno na ljudski jezik, značilo bi "Imamo 'leba, ali nemamo za nemački auto ne stariji od pet godina, nov ajfon, tablet sa ekranom veličine televizora niške Elektronske industrije, letovanje na Maldivima i seks sa Stanijom. Imamo više nego većina ljudi u svetu, ali opet nedovoljno. 'Oćemo bolji standard od Švaba i Amera zajedno, oni će nas da bombarduju majku im jebem krvavu pičku malo ja njima, Nole do pobede!" Taj neki fazon.
*Komentari na vest o Vladinoj kupovini novog aviona za diplomatske potrebe jer stari ima jedno i po krilo i nekoliko zakrpljenih rupa u delu za putnike*
-SXTA BRE ONI KUPUJU JEBEM IM DECU JAJARSKU WOZIKAJU SE SWETOM DOK MI OWDE NEMAMO LEBA DA JEDEMO I GULIMO KORU ZDRWETA POZDRAW OD MANUELA IZ SWILAJNAC
-Pa ti nemoj plaćati internet kad si takva sirotinja.
Reči koje upućujemo nekome ko je pustio muda malo više nego što bi trebalo, s obzirom na njegov položaj koji nije najzavidniji, te mu se realno ne može da se ponaša kučkasto, a ipak to daje sebi za pravo. Najčešće upali, ali ne uvek (vidi treći slučaj).
Gost: Dva viskija, veliko tamno točeno, malo svetlo točeno, za dečka kokakola. Ako može s ledom. I za mene čaša vode ako može. E, da, i ako možeš, molim te, da otvoriš malo prozor, prevruće je. Konobar: Je l' da? A muzičku želju? Gost: Molim? Je l' znaš ti šta ti je posao ovde? Za šta primaš pare? Pokori se, sužnju! Konobar: Izvinite, molim vas! Gost: Nemoj da se ponovi. -------------------- Poslodavac: E, dobro, preporuke okej, rezime okej, ostalo još samo da vas lično izgustiram. Penjite se na sto. Kandidatkinja: Iju! Šta vam pada na pamet? Ja sam kulturna i patrijarhalno vaspitana dama! Poslodavac: POKORI SE, SUŽNjU! Kandidatkinja: Oh, izvinjavam se. :penjesenastoiširinoge: -------------------- Sin: Ćale, daj neke pare za nove patike. Otac: Koji će ti moj? Je l' sam ti dao pre deset dana? Je l' si kupio? Šta koji kurac 'oćeš sad? Sin: Isprljale se. Otac: Idi pa operi, boli me kurac. Sin: Daj pare! Otac: Ne dam. Sin: Pokori se, sužnju i daj pare! Otac: More, kad ti puknem jednu šamarčinu, ima da brojiš zvezdice danice.
Obzirom da se već par puta ispostavilo da Maye greše u svojim procenama, ovo poređenje služi vam da opišete osobu koja je uvek među društvom glavna u lošem procenjivanju i predviđanju nekih budućih dešavanja.
Jedna tragična i poražavajuća lekcija iz "circulum vitae". Toliko izopačena i naopaka da se u svoj izopačenosti današnjeg sveta čini jednostavno realnom.
X: Buraz, je l' ono naša Neda? Y: Jeste, jeste... X: Pa koji joj je onaj? Ćale? Y: Ma jok sine, to joj je dečko. Lik pun ko šipak, biznismen neki. X: Sećaš se srednje škole? E majko moja, kakva je to riba bila... Sovim je sve otišlo u kurac, moj brate. Y: Rođeni, kako kažu naši stari, najbolju jabuku uvek svinja pojede. Nego daj da mi nazdravimo tom srećnom paru...
U bukvalnom smislu reči, jedan od dalekih predaka. Kolokvijalno, lik koji je dovoljno mlad da ne umre, a dovoljno mator da bude Krkobabićev ispisnik. Ustvari, askurđel i nema starosnu granicu, bitno je samo da odskače od sredine u kojoj se nalazi.
Parking ispred srednje škole. Klinka izlazi iz benvea i žvali dva'es godina starijeg vozača. Bubuljičari: Opa, Milice, nismo znali da je u vašoj porodici tako cenjen incest. Je l ti to deda? Milica: Ne, prostačine, to mi je dečko. Bubuljičari: U jebote, koji askurđel. A reci, je l skida kosmodisk dok mu blajviš kobas, hahaha? Milica: Crknite, dušmani!
--------------------------------------------------- - Brate, koji sti askurđel, poneo si tedonal na basket. - Jebiga, reuma, spondiloza, išijatikus, lumbago... Moram da se pazim. - E, dobro termofor nisi poneo. - Jao, termofor!. E baš sam kreten, moram da se vratim kući. - ŠKK?
--------------------------------------------------- - Ste li vi normalni, pa koji ste kurac zvali ludog Ljupčeta s nama na punoletstvo kod Mire heftalice? Taj pamti zidanje skadra na Bojani i diobu Jakšića, pa sve će ribe da beže od nas zbog tog askurđela. - Jebiga, žena mu otišla na vikend u Bogutovačku banju, njemu dosadno, pa pitao da se prišljamči. Kako da odbijem čoveka, možda mu je poslednji izlazak u životu.
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para. Najčešće izgleda ovako: 7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata. Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini. 8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge. Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde. U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd. Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu. U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren. Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit. Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće. Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata. Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu. Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli. Kući se spava jos tri dana.
