Има ли шта теже него наследити живу легенду, икону Манчестер Јунајтеда, човека који је поставио највише стандарде у тренерском послу, и стати за кормило једног таквог клуба? Наравно да има али је и ово крајње деликатан задатак и прегнуће.
Наследити најбољег од оног ко попуњава упражњено место захтева максимално залагање, срце на терен и новчаник дебљине Дачићевог подбратка - осим ако ниси грађен к’о Чавић и лепушкаст к’о Ален Делон, онда ти је свеједно да ли ти је претходник био Ферги или Кратко Останић.

Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.

Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.

Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.

Ahhhhhh konačno mir. *U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa!* DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.

Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.

Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.

Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.

Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!

Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.

Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.

Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.

Mute opcija za bebe.

У девет ујутро се са маторим разбијен вратити кући.

Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.

On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.

U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.

Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.

Не, антихерој није главни негативац, безосећајно створење, психопата или неко сличан. Јер да би лик постао антихерој, он мора да носи неку поруку, мора да има неко сопствено виђење света, и мора да има добар разлог за то да ради и да му то причињава задовољство, а да притом нема другу корист од тога. Наравно, да његово деловање буде у складу са моралним кодексом, који додуше само он разуме, али без обзира.

Представници ове групе, који мени први падају на памет су свакако Антон Чигур и Патрик Бејтмен. Једноставно, то су људи који у себи носе све особине овог света, у неку руку, достижу нивое полубогова и постају неухватљиви и невидљиви представницима "правде". Они не губе. Бескомпромисна интелигенција сјебаног мозга их доводи до нивоа култа и задржава их ту. Једноставно, не можеш да их мрзиш. Било да даве проститутке док слушају Витни Хјустон или Фила Колинса, пуцају у све живе или људима дају шансу да баце новчић. Покривени велом животне ироније и сарказма делају у полумраку и никога не остављају равнодушним.

Такође, антихерој може бити само пародија на хероје, било парвелове, било на неке друге, али притом мора бити урађен са стилом, тако да кроз све своје деловање показује апсурд борбе за "бољи свет", апсурд херојства и осликава прилично бедну страну друштва. Суперхик.

У свакодневном животу их и нема толико, или их има у много блажем облику, да то прелази у домен заједљивог старца који сере по свему, људе који знају да дају смислену критику и то раде са задовољством, до ироничних и саркастичних дркаџија који једва чекају да покопају некога, у интелектуалном смислу, нешто као Грегори Хаус.

Univerzalni lek balkanskih naroda. Ljudi ga piju kada ih boli glava, stomak, ledja, zub, zglobovi, jetra i želudac..Nekada su bili roze boje i lepog ukusa, a danas su beli i odvratni, valda kako bi se ljudi od njih odvikli.

Као што је свако у своје доба ране младости имао свог најомиљенијег јунака што су били Микеланђело, Донатело, Томи, Били и Ајиша, Миња Субота, Гоку, Булма Крилин и Теншинхан, Душко, Дача, Сима Страхота, тако је имао и најомиљенијег спортисту чије је име узвикивао пред сваки кош, гол, шут, ударац...
Свако је хтео да буде неко од најбољих па су с тога увек настајале свађе...

žuta

Moto trgovaca belim robljem.

Очас посла, Сизифов недосањани сан, мачји кашаљ. Ћићолина.

Preći start znači dobiti platu, jer se u Monopolu kad se pređe start dobija 20.000 dinara, što je ekvivalent prosečne srpske plate.

Kada te dečko štiti od trudnoće, tako što te uopšte ne jebe.

Императивни облик изражавања жеље за женским друштвом на фестивалу кобаја. Код ортака на гајби, на кеју или на клупи у парку, реченица која у паузи за испијање пића прекида дискусију о тандему Ковачевић-Кавечи из Сосиједада, прелазећи на тему доступних женки које би евентуално својим присуством разбиле монотонију класичне седељке.

Предлог који даје обично најзагорелији припадник дружине, идеја са којом ће се остале дркаџије сложити јер знају да је у подсвести оригинално значење фразе "Нађимо нешто за стиску". Када се након мозгања и вршљања по именику дође до закључка да су јединке са вагином на мањку, инстант прелазак на гејмерски вид блеје је неминован. Менаџер тринаестица и потенцијални вундеркиндови, док лик коме је комп срање и даље смара са Вајналдумом као најбољом инвестицијом из осмице.

Razlog zbog koga su olovke na šalterima javnih institucija (pošta, banke, domovi zdravlja, zavodi i sl.), vezane kratkim i debelim kanapom.

Betonska ograda visoka izmedju dva i dva i po metra, obavezno je ofarbana u belo.

Nema nikakve otvore osim kapije od kovanog gvoždja, a da se ne bi videlo kroz nju na unutrašnju stranu joj je zanitovan rebrasti pocinkovani lim ofarban u mat crno. Od ograde nemačkog logora se razlikuje samo po tome što nema bodljikavu žicu i dve stražarske kućice pored kapije. Stražarske kućice su unutra i u njima su obično dobermani, šarpalninci ili već neke zverke sa vilicom k'o kašika od bagera. Na ovoj ogradi nema gipsanih lavova, biljaka puzavica ili cveća posadjenog sa spoljne strane, samo go beton.

Uglavnom se može videti oko šiptarskih kuća po kojima je i dobila ime. Ako upoznaš Srbina koji živi u kući sa šiptarskom ogradom samo ga zaobidji u što širem luku jer nikad ne znaš odakle će da zapucaju na njega.

Jeb'o al' platio.

Toliko ružan čovek da je svaka promena poboljšanje.