Pesme Željka Samardžića
1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Spavanje
Јебање, само мало суптилније.
- Јес ти оно, беше, спавала са Шомијем?
- Аха. Штавише, спавао ме је и у дупе.
Disnotor
Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.
---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА
Ravnopravnost polova
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''
Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.
Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.
На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.
На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.
Игре могу да почну! Важно је учествовати.
Za njega je alkohol k'o napitak za Doktor Džekila
Doktor Džekil je lik iz istoimene priče koji se svojevremeno pucao nekim teškim šitom, a potom tripovao da je Gos'n Hajd i makljao ljude kako je stig'o. U suštini je bio dobar lik sve dok se ne pukne tim džojingom u venu, koji je on nazivao napitkom, koji je uzgred nabavljao od Mirze ptaršija, pa počne da se tripuje na agresivu.
U današnje vreme svi glume neku dobrotu, a napitaka ima da se napoje svi afrički beduini i njihove kamile. Jedan od najviše sretanih je alkohol. Da se razumemo, i da se ja ogradim odmah, alkohol nije kriv! Krivci su osobe koje ga konzumiraju a ne umeju. Takvih je nažalost sve više. Retko ko će da sedne sa tobom ispred prodavnice da bi cirkali pivčugu iz plastične flaše i komentarisali prodavačicine sise. Ako ti ovo zvuči glupo, šta misliš, kako su stari Grci stvorili filozofiju nego cirkajući ispred tadašnjeg Dragstora?
Do problema dolazi kada naizgled potpuno normalna osoba uzme flajku vinjaka ili nekog drugog tečnog podizača raspoloženja, i umesto da mu ga digne, alkohol ga odradi na depresiju, agresivnost ili ga jednostavno zakuca.
-Čemu to? Znaš da se ti i alkohol slažete kao dve žene koje su se nameračile na poslednji par cipela u radnji, i opet piješ! Pa jebem mu sunac, dokle ću da jedem batine zbog tebe? Sreća pa me nije video ćale, ali moraću da mu objasnim manjak zuba u glavi jer je evidentno da ih nema! Šta da kažem? Da sam te branio od šurnajes Krajišnika koji su hteli da ti prebroje rebra ta tvoja metiljava?! I sve to nekako, ali što si se bre ljubio sa onom imitacijom tovljene krmače za klanje?
-Jebi ga, razumi me. Znaš da kad popijem svaka žena zadovoljava moje kriterijume, jer ih nemam. U tom stanju bih stavio i u Merimu Njegomir ladnjaka.
-Da je bar bila izgledala kao Merima. Kad budeš saznao kakva je od muke ćeš da odeš u manastir, ako te i tamo prime, moj doktor Džekile.
Ćirilski ljubavnici
Pandan latinskim ljubavnicima.
Dok je latinskim ljubavnicima pojam alfa-muškarca svetski poznat Antonio Banderas, ćirilskim je to lokalni anonimus Radivoje Banderaš, (ili u najmanju ruku Zmaj od Šipova, lično i personalno). Dok se latinske cave lože na Pako Rabane i Versus parfeme, ćirilskim se bradavice stvrdnu na Pazuho Tabani i L'Oznojaž. Dok latinski ljubavnici prate školu Đakoma Kazanove, ćirilski žive po učenjima Ćirila i Met'o-ti-ja.
I dok je gej ikona latinaca Riki Martin, s' ove strane granice ex-Rimskog carstva tu ulogu tumači daleko više hardkor Azis.
Latinski ljubavnik, duge crne kose i sa jebačkom neobaveznom bradicom, privodi ribu uz flašu Kijantea, album najvećih hitova Erosa Ramacotija i priču o dualizmu lika i dela Žan-Pol Satra. Zatim prelazi na seksualne konotacije kroz "eko le due grande kupole del katedrale di Milano".
Plećati ćirilski ljubavnik sa svojom odabranicom deli plastičnu flašu dedine travarice, uz andergraund album Erosa Ojdanića i žvaku o dualizmu pragnjeta, a zatim prelazi na tarabljenje-vulgaris. Bez ikakve dalje pederske predigre.
Jermen
За разлику од омраженог Јевреја Јермен је сиромашнија верзија човека којег су сви изгазили, ал' му нико није помогао јер није био довољан јевреј да плати заштиту и није се сетио да оснује тајна друштва са којима господари над Америком. Кад Србин каже да је "небески народ" он мора да се потуче са Јерменом јер је први резервисао то место кад му ништа друго није остало. Јермен живи са Русом, Турчином и Иранцем у комшилуку и мора да се свађа са сваким од њих око музике. Јерменски металац смрди горе од просечног металца. Јерменац живи на планини и мора да јебе козу јер му је жену украо Рус, а ћерку Турчин. Јерменац има дугу и поносну историју преживљавања, први је прихватио хришћанство кад је било аут а онда трпео што га је паметан прихватио поред Персије. Јермен 'оће у Европу јер се налази на граници са Европом, чува Нојеву Барку у складишту за црне дане кад наступи нови потоп. Јермен прави јерамику, а не керамику. Јермен је и први измислио геноцид ал' му је богати рођак то украо и присвојио за себе, па му је остало једино да се свађа са Турчином који га је натерао на геноцид. Док је Јевреј ИН, Јермен је АУТ. Јермен је први хипстер, он је све радио ал' су га сви прекопирали и оставили на планинчуги да чвари ноге у лавору и слуша Техеран.
Kašlje k'o da vadi naftu
Он не вуче из пете, већ из петог круга Дантеовог пакла. Последица четрдесетогодишњег пушења три пакле Века дневно, и једне пакле Дрине, пред спавање. Сарајевске, наравно. Филтер је за њега јудеомасонска творевина, као и моталица за дуван. Од милоште зван Бистрица, јер само у изузетно чистим рекама може да се нађе пешес врста ракова. Код њега израз "да јебе рак рака" има другачије значење. Кад извлачи шлајмару, има већи црпни потенцијал него све Гаспромове пумпе, а капацитет пљувачке мери се галонима. Министарство здравља издало је наређење амбулантама да оне на први поглед одвратне слике по зидовима са последицама пушења замене снимцима његових плућа и других органа, чему се оштро успротивио остатак владе, јер би то значило драстично опадање броја пушача и повлачење дуванских индустрија из Србије, а онда би морали да полубели 'лебац прогласе луксузом и дркну на њега акцизе како би имали исти буџетски приход. Он цигарету схвата као филтер за ваздух.
Он не живи као да му је сваки дан последњи... живи као да му је сваки дим последњи.
Na slovo, na slovo.
Simpatična igra kojoj su sklone osobe ženskog pola. Da ne bi slučajno ukaljale obraz, trude se da vam dočaraju priču u kojoj se pominju ružne reči, tek početnim slovom.
- I, šta kažeš... Jel ti se dopada moj ortak?
- Jao, divan je. Hvala ti što si me upoznao sa nekim ko je normalan.
- Rekao sam ti.
- Bila sam sinoć kod njega kući.
- Ozbiljno!? Baš mi je drago. Šta kažeš za njegovu mamu? Jesi videla koliko je to divna žen...
- Pa... Znaš... Bili smo sami.
- Opala, napredujemo. I...?
- Ovaj... Znaš.
- Dobro, bre, nemam ovde čarobnu kuglu ispred sebe... Pričaj!
- J smo se.
- Šta ste se?
- J.
- Misliš jebali?
- A daaaj... Nemoj biti tako prost.
- Ajde, pričaj mi malo kako je išla spika.
- Spremio mi je večeru, baš je bio pažljiv... Tu smo malo popili i počeli da se mazimo.
- Dobro...
- I tako.
- Kako?
- Pa znaš... Legli smo i ja sam počela da mu p.
- Ajde, govori srpski...
- Pa glupo mi je malo da izgovaram takve reči.
- Znam da si mu pušila i da te je razvalio ko zemljotres Haiti, pričao mi je... Šta si se stisla ko ciganska mlada?. Možeš sve da mi kažeš lepo.
- Šta ti je rekao!?
- To štoščula.
Bosanac
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
Prijatelj
Endemska vrsta.
Primjer 1.
-Gdje ćeš, sine?
-Do prijatelja.
-Ne seri, mali, nego uzmi knjigu i uči. Nema više prijatelja!
Primjer 2.
-Kako si, prijatelju? (Bože, neka bude raspoložen da mi uzajmi lovu)
-Evo, dobro sam. (Opet ovaj jebeni grebator)
-Pa, znaš (pogled u stranu, pa u oči, pa u pod, pa u nebo), ahm, kh, kah, imaš li da mi prebaciš stojanku maraka do sljedećeg vikenda?
-Nemam, burazer, i meni frka. (Jebo te ko te okotio!).
-Dobro, ništa, za koji dan zovem te na kafu, aj zdravo. (Smrad, šupak jedan bogati, Škotina prljava, fujavi guzonja, derpe itd.)
Zet narkoman
Имате дивну дјевојчицу. Мирно, слатко створење које је свима драго.
Послушна цурица која се никад није успротивила оцу и мајци, никад није рекла ''Не''. Добро учи, примјерна је, културна...
Међутим појављује се тип ниоткуда. Лик са минђушом, пирсингом, плетеничицом.
Он свира гитару, јако је чудан, наркоман је сигурно.
Ваша ћеркица је са њим пола године, и ви сте мирни, све док га једног дана не угледате и не сконтате да је он сто посто наркоман, а јелте, шта би друго могао да буде кад тако изгледа?
Мора да се дрогира свако вече да би одржао такав изглед јер пирсинзи и минђуше не могу да израсту одједном, све то дрога направи од човјека.
Почињете да пиздите од тога да вашу мезимицу, њежну дамицу неко гледа са наркоманом јер ће они свашта да кажу. Небитно је то што су они срећни и у љубави, ко јебе то кад ће он сигурно да је навуче на неко зло.
Неће он крочити у вашу кућу не звали се ви као што се зовете, и неће тај наркоман имати било шта са вашом ћерком!
Нека сједи кући, ви је убијајте у појам и малтретирајте је, ништа то није страшно, нека научи да треба да гледа људе по томе колико имају минђуша, јер минђуша је огледало душе!
Потрудите се да јој пронађете неког згодног и богатог доктора, адвоката, шта год, само да је налицкан и да је што више педераст јер вам он, јелте, неће ни пипнути кћер, поштоваће је, јер он то зна, доктор је ваљда, а и богати се боље разумију у поштовање према цури.
Волите доктора зета, сви остали су наркомани јер су се устали у 6 ујутру да натоварају дрва (то је нечасно), и што нису ништа јели да би се састали са другарима да продркају гитару мало, они уништавају младе дјевојке, њих треба кастрирати и послати у затвор, све до једног!
Е па госпојо, минђуше и репићи се скидају за мање од 30 секунди, а богатство се стиче мртвим рођацима и преварама, већим дијелом; доктори и богати људи су већином шупци којима је увијек мало, а љубав према друштву и рад за живот је урођен, а не нашминкан; и госпођо, не судите по изгледу јер јебени подочњак је од рада и јебени пирсинг је дјечачки сан, а ако све то прешминкам, нећу бити бољи човјек.