Религиозно објашњење најстаријег заната.

Nekada polu-šaljivi uvod u tvrdnju koja se može smatrati proverenom, a danas, zahvaljujući domaćoj kinematografiji, sintagma koja je prevazišla flafičasti stadijum, zatim se spotakla i upala u septičku jamu u kojoj se udavila. Ne može se više nazvati ni über-gej, jer se ovoga čak i homoseksualci gnušaju. Danas je valja koristiti samo kao eventualnu sprdnju.

Čovek koji je u elementu tek kad su elementi u njemu.

Nedugo poslije obavještenja da smo prodati, dobili smo i zvaničnu potvrdu neprijateljske vojske u vidu zvižduka granata, i ostalih pratećih pojava jednog rata na Balkanu.

Moj did u stilu Gorana Bareta povika: „Hajde, vrijeme je da se krene!“

Na vrat na nos pakuju se stvari, svak se o svom jadu zabavio, da se ne zaboravi štek, najbitnije da se ponese, sve se to trpa u Ladu, a moja sestra još uvijek nesvjesna blizine prve linije, misleći vjerovatno da idemo na kakav izlet ili nešto slično, u žutom „ellase“ prsluku i sa lutkom pod rukom, pojavi se na vratima sa riječima : „Šta čekate, ja sam spremna!“ Ponijelo dijete najbitnije, šta'š.

Taman kad smo mislili da smo spremni pojavi se did sa dva kanistera od 40 litara i dvije puške o ramenu, pjan k'o crna zemlja: „Rakiju ne dam, nju sam ostavio malom kad se bude ženio, momčina didova, a puškama ću braniti kuću makar pogin'o.“ Malo je falilo da pogine, mati kad ga nije ubila. Jedva smo ga ubacili u Ladu, uz kompromis da se ponese rakija a puške da se zakopaju u dvorištu.

Krenuli smo put Banja Luke i uključili se u zmiju koja se grčila po prevojima Manjače...
Sama po sebi, situacija nije laka. Naročito kod nas u Ladari, majka upravalja, baba suvozač balansira, ne da u provaliju, a nazad dvoje sitne djece i skoro neupotrebljivi did. Kolona k'o kolona, metar naprijed pa čekaj pola sata...

Na po Manjače dok smo savladavali uspon, pritisnuta septembarskom vrućinom, prokuva Lada. Ionako nikud nismo pristali, sad i ovo da nam padne na glavu. Neki čovjek u traktoru iza nas naredi svojima: „'Ajte pogurajte malo samo da se sklone sa strane, makar da ostale ne ustavlja“!
Na njegovu komandu sa prikolice siđoše četiri žene, natmurene face i oborenog pogleda stežući marame pod bradom kao Roberto karlos kopačke, zasukaše rukave, priđoše traktoru... Svetu ti nedlju kad upriješe u nj ja sam mislio odnesoše traktor u pičku materinu!
„NE TRAKTOR GURATI BOG VAS JEBO, LADU, ONA JE PROKUVALA!“
Dok dlan od dlan, Ladara je bila kraj puta sa gomilom ljudi okolo, koji su nešto vijećali.
Na kraju povika jedan:“ E nek sam vidio da i Lada može da se pokvari, sad me može i granata pogoditi“! I odoše. Sreća dođe stric, nešto čačnu i opravi Ladu kao Karabaja jugića Seji Seksonu.

Ostatak dana je prošao u manje –više istom ritmu i osuluškivanju vijesti sa prve linije.

Bliski rođaci su nas sačekali u Banjaluci i poveli ka preddodikovskim Laktašima. Ono danas je neka nabača. Tad im je kikiriki bio glavna poljoprivredna kultura,a danas se žale kako im ništa ne valja.

Stigli smo u nešto, između doma (po luksuzu) i prihvatnog centra(jebi ga, nije naše), sa jasno iskazanom dobrodošlicom.
Prvi poziv dobili smo iz kuće od ćaće :“ Gdje ste, kako ste, jeste li se napatili, i što je ona budala odnijela svu rakiju , ni kap nije ostala, šta će vojska piti?!“

Мистериозна личност која је у препуном купеу ухватила госпођу за сису у тренуцима проласка кроз тунел.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Osnovno pravilo preživljavanja na selima južne i jugoistočne Srbije.

Stara alkoličarska kad se obraća omiljenom pivu.

Весеље које је исто сваке године. Препуно алкохола, хаљина од сома евра и Џеја који пева '' Калашњиков '' тачно у поноћ.

Модификована верзија реченице ''Осећам неку врсту ироније у вашем гласу'', која се користи са циљем да саговорнику ставимо до знања да му смрди из уста к'о да је јео мртве мачиће.

Standardno pakovanje ilegalaca Kineza u transportne kontejnere.

U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.

Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.

Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.

Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.

Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.

На саркастичан начин саопштити саговорнику да му поприлично базди из уста.

Са њима се сусрећемо свакодневно и на сваком месту на које људска нога може да крочи...Неке од њих су некада и биле сјајне, али понављањем и са обзиром на то ко их је све изрекао су благо, најблаже речено изгубиле на духовитости. Ето ја би и њих категорисала:

1.Отрцане форе (духовит сам)
Вредни радници на грађевини у паузи мажу паштету на хлеб и збијају шале...
Радиша: Момци моји, јел знате ви ону причу како је настала паштета?
Паља: Е ћале причаш нам то сваки пут кад видиш паштету јел могуће?
Радиша: Е кењац, немој ти мени, можда неко није чуо...У једном селу људи су клали свињу и жао им је било да баце она црева и утробу и један човек се сетио и рекао ‘Па штета је бацити!' и то све самлео и тако је настала паштета.
Бора: Ајмо ми ипак да наставимо са радом, има ту још доста посла!

2.Отрцане форе (неодољив сам)
Марко: Видео сам те јуче са оном жгадијом Сандром, јбт како можеш?
Милош: Немој тако, Саја добра риба!
Марко: Да,да...него реци ми коју си јој отрцану фору продао, шта си јој рекао да има лепе очи?
Милош: Јбт откуд знаш? Рекао сам јој да има најлепше очи које сам икад видео и пала је одма.
Марко: Који си ти швалер ја неверујем, риба је зрикава!

Gluvonemi mafijaš.

Mali, iritantni prozori koji iskaču na sve strane. U zavisnosti od toga na kom ste sajtu, nude različite stvari. Tako ukoliko ste neiskusni na internetu, neposredno pre obaranja sistema možete da saznate da ste dobili 1000000 dolara ili da vas Jennifer iz Zemun Polja i Brittany iz Borče čekaju na chat-u, jer su sada slobodne.

Riječ koja sve više zamjenjuje litar. Obično, ljudi koji je izgovore se smatraju ekstremno pametnim i iskusnim.

Питање постављено наркоману који вам је затражио ексер.