Kada je mlada devica hoćna za tukididom, jebi ga, himen nekad mora da pukne.

Особина девојке најближе савршенству, јер осим блуди можеш с њом и да причаш, а то значи да је:
1) лепа, јер не би је ни стартовао да није
2) паметна, уме да изговори смислену реченицу
3) занимљива, јер те не смара разговор са њом

Осам пута ситнија јединка у гастербајтерском свету. Док гастербитер чисти Дојчландске ВЦ-е, гастербајтер је унапређен у чишћење трећеразредних локала. Док гастербајтер у родној груди има кућу на три спрата, гастербитер тек ставио плочу изнад другог. Гастербајтер вози Мерцедес Џип М класе, док гастербитер и даље котрља мерџу 300-СЛД.

Antipod šatrovačkom, njegov ubogi brat blizanac. Dok je šatrovački jezik ulice, šotrovački dominira u plačipičkastim krugovima Šotrinih novijih serija baziranih na romanima Mir Jam. Za one koji imaju želju da se bolje upoznaju sa čarima šotrovačkog nema boljih mentora od Ivana Bosiljčića i Slobode Mićalović.

Prosto rečeno: lakše je šiljiti kurac i dizati larmu, nego podići guzicu i promeniti nešto.

Odlika svih onih mladih buntovnika kojima je čitav svet kriv što su lenji za medalju i kojima je najlakše da sa daljincem u rukama svoje sagovornike vode u vrli novi svet. Valjda misle da im je daljinac drška od svetlosne sablje, pa da će prilikom mlataranja rukom dok menjaju kanale delovati ozbiljno kao kakvi mladi džedaji koji svet oslobađaju od imperijalističkog zla.

Definitivno, ovo nijedno dete ne bi trebalo da se pita, jer se kod nas ne zna ni šta će biti za 5 minuta, a kamoli za ko zna koliko godina. Sećam se kad su nas u osnovnoj školi pitali šta ćemo da budemo kad porastemo, i neko je rekao da će biti sportista, neko profesor, neko doktor... pa, kako to da niko nije rekao da će biti siromašan? I posle neko nešto kaže za nas. Srbi su takvi optimisti da bi i za običan prdež pomislili da je grom.

Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.

Sporedan dogadjaj koji nas je ometao u praćenju Esmeralde.

Човек који носи пиво у мраку, оклизне се, падне, устане, види барицу на земљи, гурне прст у њу, лизне и каже "Хвала богу, крв"

Најнижа јединствена понуда при плаћању услуга свештеном особљу.

Јако фина девојка, једна од оних које стварно не вире кад је филма сцена еротична на неки начин. Неће имати дечка до двадесет пете, а и ко јој буде први вероватно ће је женити. Левел испод часне сестре.

Ubodena onoliko puta koliko treba da se ubode da bi se završio goblen poznatog Wiehlera "Poslednja večera", dimenzija 220x115 cm.

Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Nastaje kao posledica prevelikog pritiska u predelu debelog creva.

One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto

Jezik budućnosti. Način na koji će jednog dana naša deca čestitati jedni drugima Uskrs. Odgovor na to će verovatno biti "Restart Confirmed".