Црна слутња, ноћна мора, урођени подсвесни страх сваког мушкарца. Њена појава је ненаметљива, скромна и прецизионистички складна и оштра. Стоји у углу собе , ћути и кад ради, не скреће пажњу на себе. Деца је се не плаше, жене мисле да су сасвим ок, а мушкарци скрећу поглед када би је и случајно погледали. Тиха вода брег рони, каже народна мудрост, а тиха ТА пећ кичму... Поступак њеног уношења или изношења изискује више прорачуна и размишљања него целокупни нуклеарни програм СССР-а (стан или кућа, који је спрат, која соба, колика су врата, јел тројка или недобог шестица, ко од пријатеља је на располагању - пожељна мешавина Николе Пековића и Тибетанског Мастифа). Приликом преношења улажу се надљудски напори, а концетрација је на нивоу шетача по жици преко Кањона Колорадо. Ипак због свих ових тешкоћа, успешан поступак преношења ТА пећи се у мушким причама рангира одмах иза прича о сексу а ставља се у исти кош са причама о војсци, теретани, тучи, мафији...Када мушкарац успешно обави овај посао он је прошао иницијацију, улази у клуб и добија сертификат о способности и снази.

Свaки поглед на свијет који се разликује од погледа просјечног слијепца.

Mudrost naših starih, do tančina upoznatih sa najdubljim ženskim tajnama.

Na našem Hem. Jedan od čestih sufiksa u nazivima engleskih fudbalskih klubova. Kada se prevede na srpski dobija sasvim drugu dimenziju i postaje "Šunka". Tako dolazimo do toga da je na primer Oldham - Stara šunka, Fulham - Cela šunka itd.

Prvi put su se upoznali u jaslicama, ona se rogovima sapela od lanac te izložila pozamašno vime njegovom telećem pogledu. Od tog trenutka za njega je postojala samo ona. Iako je sam bio crno-beli zavoleo je i crveno-belu zbog nje. Rumenka. Rumenka. RUUUUUUMenka. Često je u zvezdano nebo mukao njeno ime.

Sudbina ih je zajebala, tako da su se posle jedne robnonovčane razmene našli sa dve strane komšijske ograde. Retko su se viđali. Zime je provodio u čežnji za toplim prolećnim danima kad bi ga izveli na livadu. Tada je mogao uživati u njenom hodu po zelenom tepihu kao po mesečini, njihanju njenog velikog vimena koje ga je poput klatna hipnotisalo tako da bi po ceo dan njegov pogled bio fiksiran na nju zbog čega bi gladan uveče pošao na počinak. Ali, zime su duge i dosadne, pa je želju za Rumenkom ubijao povremenim tarenjem o postelju od slame, uz krike ispuštajući tople telesne sokove, za koje bi deca pomislila da je mleko, a da je Rudonja u stvari Šarulja, te bi u nedostatku starije osobe koja bi ih upozorila probala da izmuzu još malo.
Zima je prošla. Krenula je ispaša. Jedva je čekao da je vidi dok njeno lice umiva rosna trava, a njeno vime podapiru listovi deteline. Došao je dan! Ugledao ju je! Osmeh s lica mu je naprasno pao! Bio je tužan, besan, tužan, besan, tužan, besan i tako u nedogled dok mu se gorčina skupljala od kopita do rogova, od nozdrva do repa - BILA JE STEONA! Gledao ju je dugo dok mu se kalcijum topio u rogovima, dok je silovina iz njegovih mošnji išečezavala u vrtlogu patnje i tuge za voljenom kurvom. Da li je veterinar pitao se! Ne, sigurno je neki Ferdinand jebem mu sunce krvavo, probošču ga, mislio je! Bio je slomljen! Pomišljao je na samoprobadanje!

Prilazio ju je pokušavajući da dođe sebi. Želio je znati ko je otac njenog nerođenog teleta. Ko je taj čije dijete ona sada nosi? Ko?!
Nije morao da je pita. Sama mu je odmukala njegovo ime... To jedino ime koje nije želio čuti - Ratko Nesalomivi.
"Ratko?! Onaj Ratko što lani odgrize kurčinu biku Milisavu kad ga zateče ispred tora?" progovori drhtavim glasom na kratko zaboravivši na svoju prijeđašnju muku... ova je bila veća.
Ona je potvrdnu klimnula glavom i okrenula se a zatim odlučno ali ipak sa nekim prizvukom tuge muknula: "Da. Nemoj da ga tražiš. Nemoj pokušavati da se osvetiš. Na tom putu te čeka samo smrt."
U tom trenutku vidio je kako jedna krupna suza pada iz njenog oka na travu. Tu suzu je primjetio prije njenih bujnih vima iako su se tako lijepo presijavale na proljećnom suncu. Toliko ju je volio heroj ove priče.
I jednako koliko ju je volio, mrzio je prokletog Ratka. Mrzio ga je iz dna slijepog crijeva. Mrzio ga je toliko da ga je cijelo tijelo bolilo od grča. Želio je pobjeći od tog bola na neki način iako je znao da je jedini osveta. Osveta za koju on nije bio sposoban ali je njegova moralna dužnost bila da je sprovede ili da umre pokušavajući u toj namjeri.
U tom trenutku shvati da i dalje zuri u ljubav svog života. Vime su joj podrhtavale od tihih jecaja koje nije želila da on čuje... Eh, te ogromne vime su je odale.
"Hej," muknu on: "Ponovo ćemo biti zajedno, na ovom ili onom svijetu tako mi oba roga i svih pet nogu."
Odgovor se ovog puta začu u vidu jecaja. Ona je trčala i jecala. Trčala je što dalje od njega da je ne vidi takvu.
"Ratko nesalomivi" promuknu sebi u bradu: "Još ćemo se mi ćerati!" a zatim se i sam okrenu i uputi negdje u smjeru zalazećeg sunca.
Rudonja se vratio u štalu, nije mu bilo nidočega čak je i slama izgledala hladno i odbojno.
Te noći odlučio je da promijeni svoju sudbinu i da postane krojač svoje sreće.
Uz prigušeno svetlo fenjera počeo je da priziva duh Petra Kočića jer duboko u sebi znao je da je korida jedina ispravna stvar i jedini način da povrati svoju neprežaljenu ljubav.
Silueta brkatog starca ukazala se nadomak Rudonjinih jasala i smirenim glasom koji je odzvanjao mudrošću počeo je da obučava Rudonju. Noć je prošla brže nego inače i mladi borac ispunjen svežim znanjem i neopisivom snagom pošao je ka Manjači. Rosa i hladni jutarnji zrak iskristalisao je njegove misli i napokon je znao da će njegova romansa imati srećan završetak. Dok je hodao po livadi rosnoj u glavi su se mešale slike divne prošlosti i slike Ratka nesalomivog u lokvi krvi. Poslednji put pogledao je ka Rumenkinoj štali, zatim ispustio glasan krik i pošao da rogovima postane krojač svoje sreće.
Užarena žuta lopta izvirala je iza brda. Pogledavši dole, imala je šta i da vidi: užurbani tok reke aktivnih učesnika borbi u ispijanju basnoslovnih količina alkohola, slobodnih umova koji dolaze sami, bez žena i dece, da bi na miru mogli da uživaju u borbi bikova. Skup je iz minuta u minut rastao, zajedno sa strepnjom, - jer danas je veliki dan; danas se odlučuje ko će ponosno sedeti na tronu, ko će travu sa terena Vimbldona za doručak jesti!

I tu, u svojoj svlačionici, Rudonja svoje rogove šiljio je od dolomitni krečnjak što viri iz manjačke ilovače... pognute glave, jer tako mora, nabrijava svoj um, pa podigne glavu ka nebu, poljubi kopitu i usmeri je ka gore i tiho prozbori: Jebaću ti mamicu, Nesalomivi!

Šeba Baja Mali peva kao pod tušem, Petar Kočić se prevrće u grobu, ruke koje svakodnevno izvuku po kubik balvana uz šumu naginju plastične čaše, ispijaju pola litra piva u dva gutljaja i galame za još; domaćini skupa udaraju eksere 20ke u ogradu, da razjareni bikovi ne bi pecane srušili... oseti se napetost, čuje se galama, sve smrdi na znoj!

Borbe do finala nisu bile nešto posebno napete. Prva dva nosioca, Rudonja i Ratko Nesalomivi lako su se domogli finala. Dobro, ne toliko lako - Ratka je mogao sprečiti Leo, potpuno ćelavi bik u vlasništvu Dragana Tarlaća, proslavljenog košarkaškog asa. Rastužio je Ratka svojom jadnom i bednom pojavom, i dok je ovaj cvilio i plakao, Leo se odvažio da mu klizećim startom otme ravnotežu ali Ratko je, očekivano, izbegao srami pokušaj i poslao je Lea u obližnju mesnicu na tranžiranje.

Oko ograde Marakana, ona brazilska, krcata! Nema mesta da se ćik baci, scena je izuzetno smešna: brižni pušači liče na kolovođe jer su im desne ruke podignute u vazduh. Zajebanosti situacije doprinosi prašina koju Ratkove kopite dižu u Pervolom oprano nebo, džentlmensko rikanje starih bikova iz VIP lože govori da je ovo posebno, da u ovoj borbi ima nešto. Istina je to, dobri moj čitaoče: Oni se ne bore za presto, oni se bore za šetnje sa potomcima koji ne mogu ružni ispasti zahvaljujući lepoti nežnih crta lica krave Rumenke.

Milorad Dodik daje znak rukom - borba može da počne!

Ples Rudonje oko Ratka izmamio je aplauze dama sa Manjače koje su u manjini. Pleše kao Aska oko vuka, Ratko se okreće, hvata ga vrtoglavica i staje, smiruje telo, ovakva taktika njegovog protivnika mu nije bila na kraj pameti, preostaje mu jedino da se zaleti na njega ali ne može, vrtoglavica ga drži i dalje, i evo je, prolazi... zaleti se Ratko i promaši, zavrati se, promašuje ga i drugi put i napokon shvata da do nije pravi način... smiruje se, te laganim korakom prilazi Rudonje koji, ne čekavši da mu se noge oslobode, prihvati ponudu protivnika za borbu rogovima; nasloniše kljove svojih glava jedne na druge i krenuše zamahivati glavam levo - desno, jednako snažno i jednako koncentrisano, jer jedna greška vodi ka padu na tlo!

Dodik glođe batak, priča na telefon i boli ga kurac, Kočić radi kao ventilator, točilice za pivo podsećaju na kazina u Las Vegasu.

I evo ga, neko je leđima na tlu! Oh, pa to je Rudonja! Ratko ga gleda odozgo, osmehuje se, zadovoljan je jer drži situaciju u svojim rogovima, pa se budala zamisli o tome šta će sve da radi kada postane glavni, i to Rudonja primeti, hitro i snažno odgurnu Ratka od sebe, diže se na zadnje noge i odalami ga kopitom u pleksus.

Ovo je čekao godinama. Ne pobedu, nego apsolutnu nadmoć nad protivnikom; on sada zna kako da se ponaša, šta da uradi, zna put! Ratko je na prašnjavoj zemlji bez trunke trave, gleda u napukli rog Rudonje i provodi vreme u opravdanom strahu; naš heroj, džentlmen veliki, osmotri publiku koja kipti, čeka na završni udarac i uslišuje njihove molitve - prvo poljubi Ratka u glavu, te mu zabi rok u oko pa ga uzvuče, obrisa krv Ratkovim jezikom, pomisli na Rumenku za koju zna da ga čeka i preseče grkljan Ratkov svojim šiljatim rogom.

Publika je u transu, luduje, plastične čaše lete u nebo, imamo novog vladara! Vladara koji je ispunio svoj dečački san, vladara koji zna kako da voli, vladara kojeg sada kurac boli, vladara koji će slaviti ovaj dan!

Na drugom kraju livade jedno tek rođeno tele čulo je da mu je otac junački poginuo i počelo da kuje svoju osvetu...

Tako je govorio Zaratustra

Прибор који носиш када те другарица позове да заједно учите.

Изражавање дубоког несимпатисања неког (не)покретног облика бивствовања. Овај израз има потпуно исто значење као да сте рекли шта *заиста* не можете (не могу да поднесем, сварим, смислим, па по жељи додати шта или кога), али зашто бисте губили време на тако нешто, кад можете за то време да отпијете гутљај пива или рифрешујете још једном страницу свог нолајферисања?
Било да је у питању лик који је у пекари испред вас наручио **празан** бурек, високофреквентан глас Лее Киш, или нешто једанаесто, подразумева се да са ове три дубокоумне речи хејтујете исте. Па, ако је вама логично, зашто не би било и вашем саговорнику? Хе, хе.

И то не она коју ћеш платити, па јебати. Не. Живот је она нечастива курва која ће ти узети дебелу кинту, и побећи са њом остављајући ти две гориле да те лемају јер си хтео да је "зајебеш".

Живот је курва.
Према свакоме, без изузетака.
И онај ратни злочинац што је дочекао старост у својој фотељи, гледајући јапански дневник, а исто тако и онај доброћудни чича што храни голубове и прича унуцима догодовштине из детињства. Једина разлика је што је живот првог зајебао самим рођењем, дарујући му тежак бол који га је разарао, и који је желео да подели са другима. Њему је убиство, мучење и плач других тренутни аналгетик са краткотрајним дејством. Оног другог су, пак, сви заборавили. Остао је сам у запећку собе, ти исти унуци га посете једном у месец дана, а што су старији, то ређе.

Оба старца су ухваћена у тежак вртлог живота. Један по рођењу, други, изненада и константно. Живот им је даровао само моменте среће, да би знали шта је бол. Каква курчева табулараза, да је човек испрва, празан лист хартије, не би се људи рађали са склоностима ка раку, срчаном обољењу, слабом виду, социјалном затупљеношћу и плачући. Устајеш ујутру да би преживео још један дан, гледаш како време пролази, чини ти се да стојиш, а заправо идеш још брже од тог времена. Јер секунда је довољна да ти се живот обрне за 180 степени. Секунда је довољна да напустиш тај исти шугави свет, и секунда је довољна да ти одреди остатак живота.

Нажалост, дарежљивост живота, и Бога - генетике је вазда била велика. Дарује ти буре гована, а ти гледаш како ћеш га прогутати. Да ли постепено, цео живот, или на моменте много, па одмарати до следећег момента.

Кроз призму песимисте, посматраш време које иде, а ти стојиш. Не, чекај. Ти идеш још брже.

Protresti nogom nakon prdeža ne bi li se pojačao protok vazduha kroz nogavicu a smrad proširio dalje od zločinca.

Ovi popularni sajtovi za regularnu i aukcijsku kupoprodaju stecište su najrazličitijih individua. Ponuda je raznolika, a prodavci se mogu svrstati u nekoliko kategorija.

1. Šverceri/prodavci robe koja je ispala iz kamiona - Oni rade na veliko. U ponudi imaju dvadeset Plejstejšn 3 konzola, kutiju Bitz slušalica, dva sanduka Er Maksova... Sve što vole mladi. Njihovi artikli odlaze daleko ispod cene koju biste platili u prodavnici i njih živo zabole za to. Oni imaju profit. Uglavnom nisu upoznati sa karakteristikama ponuđenog proizvoda.

2. Svaštari - Srešćete ih u kategoriji razno. Oni su internet ekvivalent prodavaca sa buvljaka. Voljni su da prodaju sve - od najvoljenije zbirke pesama do gumica za tegle. Prvenstveno za cilj imaju da se otarase datog predmeta, pa se vode devizom ''što da ne uzmem i neke pare''. Cenovnik njihove ponude je u rangu od jednog dinara (preovlađuju) do dvadeset hiljada (za bicikle i slično).

3. Kolekcionari precenjivači - Prisutni su u svim kategorijama, a zajedničko im je što su nerealni pri određivanju cena za svoje proizvode. Ubeđeni su da svi dele njihovu fascinaciju polovnim traktorima, ili pak špilovima karata. Cene su basnoslovne, a vreme od postavljanja ponude se meri godinama.

4. Regularni prodavci jednog tipa artikala - Fini ljudi, najlakši za poslovanje. Poseduju npr. obimno nasledstvo od pokojnog dede u vidu knjiga o Prvom svetskom ratu i radi su da ih se otarase. Ponudiće objektivnu cenu, okačiće prave fotografije i to je to. Neretko pristaju i na korigovanje tražene sume.

5. Jednokratni prodavci - Naiđu jednom, prodaju nepotrebno sranje, i više se ne uloguju.

Način na koji posmatram komšijinu ženu.

Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.

Po našim preprodavcima period od nekih dva meseca kad se nemačkoj automobilskoj industriji proizvode automobili.

Misteriozno sokoćalo. Za old skul konobarice ili matorce koji sami drže kafanu koja se po njima zove, što će reći da su baš matorci, često nerešiva enigma. Učiti rukovati novim daljinskim, posle dvadeset godina apsolviranja rada Rudi Čajaveca, taman kad su konačno provalili da se pojačava na desno a prebacuje na gore? Ma kome to još treba? Zagušljivo ti? Id’ u baštu! Pa šta ako je februar?!

Ako i radi, nemoćan je protiv Filtera57 i Drinstona. Mož’ da isisava grinje kol’ko oće i da osveštava prostor, džabe mu, začepiće se brže nego sudoper posle pranja studentskih šerpi. Vremenom možete da uživate posmatrajući kako nekad bela plastika poprima žućkastu nijansu od dima, kao i zidovi kafane. Zato nije ni čudo što ga je moler prekrečio letos.

Ipak, ima i pozitivnu stranu, kada se koristi kao predmet opklade.

Покушај кривца да се извади из загуљене ситуације фразом која га аутоматски с места догађаја, у тренутку прављења срања, баца на концерт Триа тамбураша у "Златном буренцету".
Јер, реално, није он нешто засрао, таман посла, он је куршлус затекао када се вратио са семинара о побољшању прехране нерасти у тимочком округу.

Taktičko skretanje pažnje sa većih porblema na apsolutno nepotrebne informacije pri prodaji vozila.

Kunilingus neiskusnog pitomca pružen dami ranga prijateljice noći.

Političar. Ego veći je od tela, reči veće su od dela... Svi smo mi žrtve sistema!

Исто као и она ''што се деси у Вегасу, остаје у вегасу'', само је прилагођена за нас сиромашне.