Ljudi koji su pospremali prostor oko giljotina u vreme Francuske revolucije.

Iako istini za volju, većinu ženskih pripadnika ove subkulture čine devojke u najmanju ruku problematične lepote nije zanemarljiv ni broj onih kojima apsolutno ništa ne fali.Metalka po definiciji nije ziljava,uglavnom je devojka sa stavom i antičakista.Još ako je i lepa eto zgode!Na nju uglavnom većina ljudi ne obraća pažnju do prve prilike kada je vidite na Adi ili negde gde se morala obući nemetalski.Naravno kosmički zakoni apsurda i kurcouvaljivanja i ovde se mogu videti u punom sjaju! Lepe metalke su najveći ekstremisti medju metalcima,zato što se zbog svoje lepote moraju duplo truditi da budu prihvaćeni u krdu Metalika-majicaša.Tako će one s prezirom odbiti svako udvaranje osobe koja nema odrpanu Ajron Mejden majicu do kolena,prljavu kosu i martinke.Umesto vas,pored svog vašeg truda,izabraće gitara boja koji ima lice čiji se reljef može uporediti sa zemljištem u oblasti Hirošime 1945,a vas će ostaviti na vetrometini izloženog pitanjima ziljavih pičaka tipa *Šta si uopšte video u toj sektašici i sl.* Razlog odbacivanja metala kao prihvatljivog pravca i utoljivanja tuge u vinjaku i Tomi.

Vrlo loše poredjenje.Za zagriženije istraživače fenomena odvaljivanja od alkohola čak i sramno poredjenje,sramno kao transparent Grobara *Ćavi i Inijesta-Ilić i Moreira* ili pitanje blagajnika Pionira pred tekmu sa Turk Telekomom *'Oćeš kartu za sektor sa navijačima?!?!*.
Zapamtite,niko koga znate,bez obzira na to koliko se sinoć napio,koliko je otkačen,lud,zajeban itd. ne pije kao Rus.

Najpro hejt na svetu.Sva vaša kenjkanja i pljuckanja po raznoraznim pojavama i personama pred lećatovim hejtom se povlače k'o pakistanske bule pred poplavama.

Ćaletov hejt obično nema jasno poreklo i cilj,ne zna se kada će da provali i ne trpi osporavanje ni argumentovano ni nikakvo.

Intezitet mu je toliki da pomislite da bi ćale objekt hejta,da mu se u tom trenutku nadje pri ruci,spakovao u taksi i rekao taksisti da vozi do KST-a na metal meltdaun veče,kol'ko ga mrzi.

Boli ga kurac.Izabrao crvenu kuglicu.
Ja uzeo plavu...

Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Ja i sedammilionatristahiljada ljudi.

Житељи Балкана. Свуда у свету се електрични уређаји укључују и искључују, једино се на нашим просторима, пале и гасе.

Најгоре време у историји српског народа. Тад су пропадале фабрике, СПС је био на власти, министри су крали, председник је сваки дан био у дневнику који је почињао тачкицама, турбо фолк је владао музичком сценом, одвајао се део по део државе, запад нас је малтретирао и све је поскупљивало. Срећа па су прошле...

Šah-mat u ukrštenim rečima.

BBC-jeva emisija o automobilima. Po svim merilima najgledanija emisija tog tipa u svetu.
Razlozi:
1)U njoj možete videti trku borbenog aviona i Bugatija
2)Mini Moris dugačak 17 metara
3)Trku maratonca i Fiat Pande kroz London
4)Staricu od 80 godina kako se "potpisuje" u Ferariju
5)Voditelja kako vozi Bugati brzinom od 407km/h
6)Mini Moris lansiran sa staze za ski skokove
7)Trku motornog kanua i Land Rover-a
8)Fudbal sa džinovskom loptom koji se igra uz pomoć automobila
......

Svako ko je ikad odigrao nekoliko termina na malom fudbalu, sigurno je primetio jedan ovakav egzemplar ljudskog roda. U mojoj varijati profil indijanca izgleda otprilike ovako:

GENERALIJE

Starosti između 22 i 42 godine. Zaposlen u nekom uspešnijem privatnom preduzeću čisto da ne bi lelemudio čitav dan. Firma je tatina, naravno, a tata ne voli lenčuge. Neoženjen. Nije u stalnoj vezi. Jebe naveliko i "nema te koja nije pala, br'te". Obožava fudbal, zna sve o njemu a i šire, redovni je posetilac kladionica, a svojevremeno je bio "najperspektivniji kadet Partizana, ali ga trener nije baš gotivio i jebiga br'te, šta ćeš...". U zavisnosti od uzrasta nadimak mu je Peca Buručaga, Goksi Maradona ili Đole Ronaldo. Nadimak normalno, nije sam sebi nadenuo, već su ga tako prozvali drugari dok je bio "najperspektivniji kadet Partizana, ali ga trener nije baš gotivio i jebiga br'te, šta ćeš..."

PREVOZNO SREDSTVO

Ultra nabudžen, besprekorno čist i uglancan automobil isključivo nemačke proizvodnje starosti najviše 5 godina. Uvezen direktno iz Minhena preko "onog lika, znaš bre, što je igrao za KFC Uerdingen, pa kako ne znaš!?..." Zastavica omiljenog mu kluba visi o retrovizoru. Na radiju trešti SportFM, jer se čeka 3+ na tekmu Ankaraguču-Genčerbirligi.

TERMIN I NEOPHODNI REKVIZITI

Termin je "njegov", tj. ili ga on plaća ili arči firmine termine zakupljene za godinu dana. I lopta je njegova, tj. on je nosi i odnosi. Obavezno je reč o nekom vrhunskom modelu poput npr. Nike Total90 Omni, koju mu je poklonio ekonom Mančester Junajteda lično kad je "bio sa ćaletom nešto u Engleskoj poslovno, br'te i malo skoknuo do Ljančestera da snimim trening, ono, br'te..."

POJAVA I OUTFIT

Kilo gela u kosi sa sve tračicom koja je drži iznad čela. Tračica stalno spada posle "spektakularnih" udaraca glavom, pa je valja nameštati ODMAH bez obzira što akcija još uvek traje. Upareni dres i šorts - uvek egzotičan klub ili reprezentacija - "nema ga niko br'te". Broj 10 na leđima uz nadimak i fudbalski nadimak (vidi pod 'generalije'). Najnoviji model patika izuzetno jarkih boja, specijalno pravljenih za baš tu podlogu na kojoj se trenutno igra. Čarape naizgled nehajno zarozane, ali pažljivim posmatranjem se može utvrditi da je leva malo više zarozana od desne, kako bi se jasno video kraj škorpionovog repa iznad levog članka.

IGRA I PONAŠANJE NA TERENU

Intro je ritualno istezanje svih mogućih mišića na telu uz ometanje ekipa dok prethodni termin još uvek traje. Pre nego što igra počne, smetaju mu bušne mreže, grbe na terenu, izbledele aut linije, "a i ovaj jebeni vetar opet nama duva u lice, do kurca br'te... menjamo strane". 47 sekundi nakon toga vetar je opet promenio smer. Kad igra počne, svaki kontakt sa loptom propraćen je komentarima upućenim igraču protivničke ekipe poput "vidi sad, vidi sad ovo, 'ajde, dođi, dođi na ringišpil..." ili "oooooooo, radiiii, radi volove..." i slično. Kada ga neko nakon takvih komentara "slučajno" pokrlja, valja se po terenu i kuka u glas, iako mu nije ništa. Posle 14 sekundi obavezno skače kao oparen i želi da se razračuna sa krljatorom. Tada ga svi drže uz podsmešljive komentare "nemoj Goksi/Peco/Đole, ima ženu i decu..." 99% svih akcija na terenu kada je lopta u indijančevom posedu završavaju se bez ikakvog rezultata, tj. nema opasnosti za gol protivnika. Položaj ruku i tela pri prijemu lopte na grudi je jednostavno neopisiv. Skoro da je za špice sportskih emisija, sve dok lopta ne dođe u kontakt sa njegovim grudima i odbije se u aut, praćena demonstrativnim gestikuliranjem u pravu neba i obraćanjem Bogu na pogrdan način. U svakoj spornoj situaciji postavlja se kao vrhovni i jedini arbitar, u korist ekipe za koju igra - ili će u suprotnom da odnese loptu "pa se vi jebite, br'te".

TUŠIRANJE

Prvi ulazi (utrčava) u svlačionicu. Nastoji da potroši svu raspoloživu toplu vodu. Bira koji će od 3 parfema i 4 dezodoransa da aplicira nakon tuširanja. Izlazi iz svačionice nalickan, namontirane frizure, obavijen oblakom pare i parfema uz standardan komentar: "E sad br'te idem na neko karanje, a vi pederi uzmite 2 ture 'rogatog' meni na crtu!"

AFTERPARTY

Indijanac odlazi u noć, a mi pederi već nazvali 4 ture 'rogatog' njemu na crtu.

Свака српска школа их има. То је професор који из мистериозних разлога гаји аверзију према момцима који носе дугачку косу, а каткад та аверзија прераста у праву мржњу. Урадиће све да би понизио косијанера, па га свакодневно малтретира. Неки професори дају себи слободу да пореде ове ученике са девојчицама, а неретко им и смањују оцену због тога. Најгоре је кад је и директор антикосијанер.

Ко је почетком деведесетих био клинац жељан слушања добре музике, није могао себи да приушти луксуз својих родитеља - да купује оригиналне плоче (плеоназам?) у великим количинама и извлачи синглиће из часописа Џубокс, већ је морао да се гребе за неке старе плоче, преслушава их безброј пута пре но што их врати власнику, евентуално их пресними на касету ако уме, или да купи касету свог омиљеног бенда код локалног набављача пиратерије, па је онда бесомучно преслушава у дугим сатима тинејџерске доколице... Преснимавали смо касете и тако умањивали квалитет звука, али је све то имало свој шмек, сваки комад набављене музике је био драгоцен и неописиво драг, без обзира на премотавања, гужвање траке, шумове... Албуми би се гомилали, ми би упорно тражили оне који нам фале, а тренутак њиховог проналажења би био тренутак највеће радости. Онда бисмо их опет до бесвести преслушавали и тако у недоглед...
Онда су изненада дошли дигитални формати, опет смо се радовали томе што можемо да размењујемо нашу стару музику у новом руху, без шуштања траке и пуцкетања плоче.

А данас клинци из столице за сат времена скину све оно што смо ми морали понекад месецима да јуримо по пијацама, пролазима, СКЦ берзама и осталим сумњивим местима...

Музикант:
Курчи се јер уме да свира оно што уме.
Курчи се да уме да свира и оно што не уме.

Музичар:
Има у малом прсту све што зна музикант и што ће икад знати, а не курчи се уопште.

Руља ипак много више цени музиканта.

Neka mi ne zamere mlađi korisnici Vukajlije, ali istina je da sinhronizacije crtaća koje su oni imali prilike da gledaju od 2000-te, pa na ovamo, nisu ni prineti starim crtaćima koji su emitovani na državnoj televiziji osamdesetih i devedesetih. Neke rečenice iz crtaća su postale legendarne. Prevodioci su često iznalazili jako goropadne, ali i maštovito-komične solucije za prevod crtaća koje su oplemenjivane glasovima nekih od naših najboljih glumaca. Neke od ovih legendarnih rečenica su postale i sastavni deo humora svih generacija koje su rasle uz ove crtaće kojih se svi, bez izuzetka, rado sećamo.

Све оно што може задесити младе рокере који су пошли у други град да одрже свирку, па прича може изгледати овако:

(Ово је инспирисано истинитим догађајима, а кога мрзи да прочита нек доживи исту судбину као басиста)

----------

Бубњар је коначно искукао од ћалета кључеве од кола, како би могло да се оде на свирку и да се пребаци опрема, али уз клаузулу да ће га овај пребити као вола у купусу ако му ауто буде огребан или седишта уповраћана. Свирка је у другом граду, зваћемо га Кикапу. Стрпа тако бубњар бас бубањ и томове у гепек, а сталке, добош и чинеле распореди по задњем седишту. Да би стала још и појачала, мораће да се одустане од индијанера. Сврати до басисте да узме бас појачало, а мајка му вришти из куће ''Јебале те гитаре, кад ћеш књигу у шаке?''. Онда сврати до гитаристе да потрпа и његову опрему, заседне на звонце, а овај му отвара врата после десет минута, јер је спавао (шест је увече). Оде тако бубњар колима до Кикапуа да и истовари опрему и врати се после сат времена да покупи и ортаке. Затиче басисту како мајка још увек вришти на њега, овог пута зато што тражи паре за клопу и бензин. Ипак, то успева да искука, али за кондоме не. Седне басиста у кола и стрпа бас у гепек, па крену код гитаристе кога затичу у фази испијања расола. Жали се како су му жице зарђале од немењања. Стрпа гитару у гепек, па оду до певача. Испоставило се да је он целе претходне ноћи банчио, те му глас није ни за курац, но добро, шта је ту је. Сврате до пумпе, која је уједно и сервис, да наточе гориво, па бубњар нагази и правац Кикапу. Не одмакоше далеко, а већ им пуче сајла за гас, те емораше да се зауставе. Срећа па је онај сервис остао само 300 метара иза, те сви уложише по 500 калорија да изгурају ауто узбрдо до сервиса. Одоше последње паре за клопу и пропратне трошкове, те тако шворц кренуше и са закашњењем стигоше у Кикапу. Наместише опрему и наштимоваше се, са све крш микрофонима, неисправним кабловима и срање Солтон разгласом који газда клуба љубоморно чува последњих сто година. Газда се испрси за неки алкохол, те поче алкохолисање до тренутка кад се колико-толико људи окупило у клубу. Празан стомак и много алкохола, поче интоксикација. Певач паде у депресију, јер га је недавно оставила девојка, па почне да булазни о томе како му је ово последња свирка у животу, те како ће да с'исече на бини. Гитариста се одузео и гледа у једну тачку, а није још ни све тровање од синоћ избацио из организма. Басиста гледа около да види има ли шта за трс. Могло би да падне нешто, јер дуго га већ искључиво дрви. Бубњар гледа да не пије, пошто мора да вози назад.
Почне свирка, распад, гитариста промашује акорде, пичи соло из погрешног тоналитета, певачу пуца сјебан глас, хвата публику на патетику, прави гримасе као да ће да заплаче, басиста флертује с дебелом готичарком што се бацака поред бине, диг'о му се, нема довољно крви за ионако пијану главу, испадне му кабл из баса, он не конта, бубњар му маше, но овај се напалио као млади зекоња, па не види. Види бубњар да му од бенда много нема вајде, па запне да удара као сивоња како би макар он бриљирао, и уто му пукне ланац на дуплој педали. Затражи кљешта и шрафцигер од газде, прави се пауза, а басиста искористи прилику да одведе дебелу готичарку радодајку у ВЦ. ''Имаш ли кондом'' - упита он, ''Немам'' - рече она, ''Ма, једном се живи!'' рече басиста и крене у трс. Сврши он, ови већ поправили педалу, и настави се свирка. Гитариста се прими опасно на Вуду Чајлд, почне да трипује да је Хендрикс, тури трзалицу међ зубе, па трси солажу зубима. Ту му пуче жица и исече га по носу. Газда му стави ханзапласт, а он настави без једне жице. За крај свирке иде балада, певач клоне духом и почне да цмиздри као нездрав, на опште сажаљење емо клинки које дочекаше то са узвиком ''Aaaaaawww''. Гитаристи није до живота, не зауставља му се крволиптање из носа, једва чека крај. Басиста, срећан и задовољен, истрипује да је рок стар и да га поблика много обожава, баци бас, залети се да скочи међу публику, публика се размакне, а басиста пољуби пиво просуто по поду. Крај свирке, одоше људи кући. Гитариста, унесрећен, без жице и читавог носа, исповраћа црева преко ручне кочнице, командне табле, шофершајбне, свог седишта, возачевог седишта, задњег седишта, а мало повраћке оде у касету и у гепек. Бубњарев ћале кад је то сутра видео, убио је бога у свом сину од батина. Бубњар сутрадан умре од унутрашњег крварења. После пар дана, певач изврши самоубиство због непрежаљене љубави, обеси се о цев водокотлића. Гитариста убрзо умре од тетануса, јер је жица била зарђала. Басиста умре после неколико месеци од сифилиса.

И тако свему дође крај.

Флаширана вода која се у скорије време појавила на нашем тржишту. То је вода са извесном аромом брескве, лимуна, јагоде итд. која јој даје чудан киселкаст укус, исто као кад си попио сок, па у исту чашу после сипао воду. Тако се и производи - од воде којом се перу посуде у којима се меша сок, и греота после да се та вода баци.

Редослед првих лекција у старом буквару за први разред основне (притом се мисли на онај буквар на чијој насловној страни босонога деца јашу главатог голуба, на чијој је првој страни годинама стајао Тито, па су га деведесетих заменили Вуком Караџићем).
Прво слово је А, као најчешћи глас у употреби. Онда иде М, како би деца могла за домаћи задатак да испуне 2 странице свеске са малим линијама са МАМА. Онда иде И, како би могле да се саставе речи ИМА и ИМАМ и изрази попут МАМА И МИМА. Онда долази Т, које даје могућности за речи попут ТАТА и МИТА. Онда се за домаћи задаје испуњавање неколико страница са МАМА И ТАТА. То је ок, али се превиђа чињеница да нечији родитељи живе растављено, па ово може да представља трауматично искуство за дете. Слова О, Н, С, Е и Р даље служе како би могле да се саставе и прве праве реченице, нпр ''Мита има тротинет''. Мој друг из одељења је сконтао да се може направити реченица ''Тома и Мита серу'', па је уместо похвале добио укор. Типичан пример спутавања креативности. Један други друг је у овоме видео прилику да нам саопшти како је отац једне другарице из разреда недавно трагично преминуо, па је саставио реченицу ''Емилија нема тату'', на шта му је учитељ само рекао да нисмо учили слово Л.

Пошто неке институције попут пошти и банака у својим чекаоницама имају правило да људи с малом децом и бебама могу да дођу до шалтера преко реда (што је, у основи, добра идеја), наравно, као што то обично бива, нашли су се и људи који ће то злоупотребити, па се код поште може чути и реченица из наслова дефиниције.