Mamina i tatina kćerkica koja će na sve iole pametno odgovoriti sa rečima: "smaranje", "bezveze", "tovarenje" itd... samo što će to "bezveze" otegnuti pa da budem dosledan Vuku Stefanoviću-Karadžiću - to bi trebalo napisati "baaaaeeeezveeeezeee". Ali ako čuje da je neka njena drugarica smuvala rezervnog beka Vojvodine tada će reći: "brutalno", "kul", "strava", a to bi rekla kao "straWa", pošto tako piše poruke i komentare na Fejsbuku, a to su inače skoro dva glavna vida pismenosti i izvora informacija. Vrlo širok dijapazon reči, ako smem da primetim. Pućenje usana je neki neizostavan detalj koji se može videti po kafićima, Fejsbuku i u šetnji- valjda se tako slikaju i za pasoš, ličnu kartu, djavo će ga znati?.... Moderno je takodje i studirati, ali neke fakultete "za buduće lidere", "poslovne menadžerske konsultante u modi" i tako, uglavnom fakultete egzotičnih imena. Da napomenem, ukoliko nemate para, a inače ste kombinacija Bred Pita (po lepoti), Ron Dzeremija (po obdarenosti), Nikole Tesle (po pameti) i Čkalje (po duhovitosti) - nemate apsolutno nikakve šanse kod ovakve cure. Ona ne zna da kuva, ali zna da gleda telenovele. Njena lektira je čuveni "Alhemičar" Paola Koelja (nabijem ih oboje - samo nju bukvalno, a njega metaforički), ona njiga one Nives Celzijus (Farenhajt, kako li...) i naravno "Grabljivica" koju čuva kraj postera Jelene Karleuše, kao velika počast i spiritualni totem. Fizički je besprekorna, a gde i neće kad se po čitav dan trlja kremama, blajha, polira, struže, gituje i farba - sve je to O.K., ali nema "dušu"...

Smuvati žensku, zaobići joj lozinku i potrebu za registracijom uz davanje ličnih podataka, izbegavajući plaćanje vrlo skupe cene za trial licencu.

Krekovanjem su onemogućene usluge korisničke podrške, te je stoga samo za iskusne.

Nešto kao laptop u nizu generacija ljudi na selu kod pravoslavnih Srba. Sem primarne svrhe posedovanja evidencije svetih dana u pravoslavnom kalendaru, ovo predstavlja dnevnik u kome žitelji sela upisuju svoje ekonomske delatnosti, zgode i nezgode, sve u svemu, evidenciju bitnih stvari za domaćinstvo. Najčešće postoji jedan glavni kalendarčić koji se nalazi u posedu domaćina.

dodjes kod mlade devojke i kazes: KURAC!
...ako se nasmeje i pocrvene joj obrazi-nasao si je!

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Pojava po kojoj pratiš glavnog ovna u stadu, cimaš se na svaki zvuk njegovog zvona, ložiš se na istu ovcu kao i svi ostali, paseš istu travu iako je malo gorka za tvoj ukus, i to sve samo zato da te ne izbace iz stada i ostave vukovima.

Када укључиш светло у ходнику, а искључиш у соби и тако намамиш комарце у ходник.

Енлески бенд, настао у Бирмингему, крајем 60-тих година прошлог века.
Док су нагудрани штрокави хипици и даље свирали поп-рокић и певали о маслачцима, слободи, љубави и сличним срањима, не би ли се огребали за парче жбунасте хипи-пичке, Ози Озборн је одлучио да пева о Гвозденом Човеку који се вратио кроз време са циљем да сјебе људски род. Придружује му се гитариста Тони Ајоми, са своја свега два читава прста десне руке, што га није спречавало да свира најмасније, најмрачније, мамутске рифчине, непојмљиве тадашњем човеку. Басисту, Гизер Батлера и бубњара, Бил Ворда, пронашли су у Шервудској шуми, док су својим колосалним суџуцима брутално раздевичавали црвенокосе ђавоље невесте. Одлучише да не часе часа, већ да инстантно сниме албум.

Музика коју су изјармили била је толико страшна и девијантна, забрањена свим канонима, да и је сам ђаво почео да спава са упаљеним светлом, у страху да ће га Ози скалпирати зубима и Ајоми свирати "на крај села жута кућа" уназад, на његовом дванаестопалачном цреву. Стога је ђаво свој трон предао Озију, од свог трозупца начинио најјебачкију гитару за Тонија, а своје демоне распорио, не би ли од њихових артерија направио жице за бас и опне за бубњеве и потом побегао код своје бабе Влахиње у Мошорин да продаје лубенице, штрика шустикле и коље живинчад.

Напослетку, из њиховог дугогодишњег силовитог арчења, изродио се метал.

Još jedno uspešno završeno putovanje oko Sunca.

Po zavrsenom skolovanju, proces koji traje od 6 meseci do godine dana. Duzina procesa je uslovljena sledecim faktorima: kadar drvoseca se salje na privremeni rad u Sibir, koji ima zadatak da isece smreke povrsine 10 hektara koje potom istesterisu rucnim testerama, onda ih vuku konjskom zapregom do obliznje fabrike papira gde kuvaju drvo kako bi se izdvojila cista celuloza. Tim postupkom dobijena sirovina se cedi, pa se susi a onda se beli. Na ovaj nacin dobijen papir se rucno sece u A4 format, pa se salje kod kaligrafa koji perom divlje patke umocenim u specijalnu vodootpornu tintu ispisuje diplome.

Најфункционалније писмо на свету. До краја испоштован фонетски систем "једно слово - један глас". Чак нису потребне ни квачице (ЧЋЏЂШЖ наспрам Č Ć DŽ Đ Š Ž) као ни више слова за један глас (Љ Њ Џ, а не LJ NJ DŽ ).
Писмо које се неоправдано потискује. Лепо је, поготово писана слова. И не, употреба ћирилице није одраз национализма и затуцаности, већ би бар требала бити сасвим нормална ствар. Јел ико каже за Јапанце да су националисти што користе своје знакове???

To je jedan mit po kome klima uređaj ne treba podešavati na temperaturu koja je više od 5 stepeni niža od vanjske (poneko kaže i 10 stepeni). To je čista glupost iz više razloga.

Prije svega klima uređaj nije prekidač koji automatski snižava temperaturu na isprogramiranu, već rashladni uređaj kome treba dosta vremena da postigne željenu temperaturu. Tako da, ako namjestimo klimu na 18 stepeni, a u sobi je 30 stepeni (a napolju recimo 35), temperatura neće automatski pasti na 18 već će se lagano spuštati, i 18 stepeni vjerovatno neće ni dostići, već će se zaustaviti na prijatnih 23-24.

Druga stvar, da bi hlađenje uopšte bilo efikasno, vazduh koji izlazi iz klime mora biti znatno hladniji od onog u sobi. Ako bismo poštovali to pravilo, pri vanjskoj temperaturi od 37, klimu bi morali namjestiti na 32 stepena! A to je gotovo sigurno više od trenutne sobne temperature. Tada bi nas klima samo još više grijala!

I sam princip rada klima predviđa da se za programirane temperature preko 30 stepeni ni ne pokreće sistem za hlađenje, već onaj za grijanje.

Podvrsta ljudi, čini 95% homosapiensa. Po fizičkim karakteristikama identični ljudima ali lišeni zdravorazumnog rezonovanja. Nasuprot zakonima evolucije, stvoreni i predodređeni za destruktivno ponašanje kako prema samom sebi, svojoj okolini, tako i prema ostatku primato-ljudske populacije. Ne poseduju svoje ja, sputani kvazinacionalizmom, medijskom manipulacijom i šund kulturom, nametnutom od strane 'jačih' primata. Pripadnici Hakslijeve Delta minus kaste, Orvelovi proli, ušuškani u iluziji života, na infuziji hleba i igara, srljaju u ostvarenje svoje sudbine, da šireći smrad svoje mentalne zakržljalosti istroše svoje resurse, i skupljeni ispod jedne šljive donesu pobedu svojoj primatskoj rasi ubivši i poslednje ljude.

Права девојка. На ивици истребљења. Назив су добиле по годишњем добу у којем почињу да се откривају и да долазе до изражаја, и трају све до јесени. На први поглед су препознатљиве по дугим хаљинама у цветним бојама, не носе фармерке, имају лепе груди, ал' их не откривају. Понекад, кад дуне ветрић, могу се назрети најежене брадавице кроз свиленкасту хаљину. Имају пуштену косу, у природној боји, никако пеглану/шишкасту/чичкасту/тарзанку/чироки. Праву или таласасту, која се на ветру њише у ритму ходања. Ходају полако, грациозно. Не кварцују се, у сред лета су беле као и у сред зиме. Одишу женственошћу. Миришу. Користе што је мање шминке могуће. Ако носе наочаре за сунце, оне не покривају пола лица.
Такве девојке се не јебу, са њима се води љубав.

leci sve, osim alkoholizma.

Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima.
Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene.
Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!

Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.

Javlja se pri pokušaju seksa sa nepotpunom erekcijom. Pri pokušaju penetracije, penis se najpre sabije na svega nekoliko centimetara, da bi se u slučaju da uleti na "klizav teren" opet vratio u normalnu poluerektilnu dužinu.

Najveći heroji našeg doba. Ljudi sjenke. Oni koji završavaju prljave poslove. Njihovo radno vrijeme počinje kad svima ostalima završava. Svi znaju za njih, a niko ih ne poznaje.
Oni su pokupili vreću đubreta koju si bacio sa petog sprata promašujući kontejner. Oni su vratili Tolstoja na policu sa klasicima kad si ga, hodajući sa njim po knjižari spustio do Isidore Bjelice jer te mrzjelo da se vraćaš na drugi kraj prostorije. Oni su skupili ostatke razbijenih čaša, flaša i tanjira, nakon sinoćne proslave rođendana u rentiranom klubu. Oni sjede u baštama kafića preko noći, čuvaju inventar, tamane cigarete i mirno gledaju u tupu noć. Nije im dosadno, oni rade svoj posao. Oni umivaju ulice, spiraju tragove kočenja sa asfalta. Namještaju izloge butika, prodavnica igračaka ili bižuterije. Upravo kada se ti pijan dovučeš kući i pokriješ glavu ćebetom, jedan od ljudi kojima je to posao prelazi granicu kamionom, uvozeći robu za super-markete, apoteke, diskonte pića.. Oni čuvaju noć, spremaju svijet za novi dan, kada ćemo nastaviti da ostavljamo smeće svud za sobom, lomiti sve što je krhko, krasti sve što je na dohvat ruke, samo pod uslovom da ne snosimo posledice. To nećemo ispraviti, nećemo ništa vratiti ili nadoknaditi, za te stvari su tu ljudi kojima je to posao.

Taman kad je ne putu da se iskoreni iz čovečanstva, on stiže i u životinjsko carstvo.