Šef stručnog štaba
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba?
- Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real.
- Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli?
- Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to.
- Čime se vi bavite?
- Ja sam vulkanizer i berač malina.
- Aha. A u vašem štabu se nalaze još?
- Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije.
- Vikar?
- Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu.
- Nogu?
- Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine.
- Kako će vam on pomagati?
- Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu!
- Da. Četiri razreda?
- Da. I to je previše.
- I kako će vam još pomagati?
- Pred svaki meč će govoriti našu molitvu.
- Koju?
- Daj Bože da se skupimo.
Serena Vilijams
Hibrid Nadala, Ben Džonsona i košarkaške lopte.
Igrati tenis protiv nje je isto kao pičiti paintball protiv Ramba.
Pod uslovom da nisi Bata Živojinović...
Ženski tenis
Sport koji je u samom vrhu po neizvesnosti, ne zbog ravnopravnog kvaliteta protivnica, već prvenstveno zbog velikog broja faktora koji utiču na njihovu igru. Ovo naravno ne važi za Serenu Vilijams, koja ima više muških i konjskih hormona od kentaura.
Višak jebanja, nejebica, menstruacija, loša frizura i pupoljak predstavljaju tipične probleme koji sputavaju ove hrabre moderne gladijatorke. Frustraciju zbog toga iznose izborom garderobe ili, mnogo češće, vriscima i uzdasima zbog čega muški deo populacije na tekme ide sa lubrikantom i papirnim maramicama.
Ljudi koji ne prate ovaj sport nalaze da je ženski tenis više mešavina zagrevanja za pornić sa treš hororom nego sport. Polu-gole, oznojane devojke koje stenju kao da ih kolju? Jebem ti sport!
Kuriozitet je činjenica da postoje kladioničari koji insistiraju na ovoj igri, iako na svetu ne postoji nijedan poznati stručnjak za ženski tenis. Singlirati meč ženskog tenisa je mazohizam ekvivalentan vezivanju dok dva crnca pripremaju toljage, i ljudi u kladži se manje smeju ako singliraš meč Jošanica-Rudnik nego žensko finale Vimbldona.
- Hoće li Li Na dobiti Bartoli?
- Dobiće, ali kurac od trenera, hehe!
Voditelji dječijih emisija
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Momci koji se ljube u obraz
Običaj koji se ustoličio početkom 21. veka među sportistima koji svoju potrebu za isticanjem kuloće nisu uspeli da zadovolje raznoraznim tetovažama, krajnje nesvakidašnjim frizurama, načinom hoda i oblačenjem van terena, pa su izmislili ovaj krajnje gejoliki način pozdravljanja prilikom izmene na utakmici ili prilikom proslave postizanja gola. Facijalnim ekspresijama tokom ovog čina ostavlja se utisak uber osećaja, pa se ovaj trend proširio i na ostale pripadnike muške populacije koji se ističu uniseks imenom, viškom estrogena i sedenjem na wc šolji tokom pišanja.
- Ćero, čime se bavi onaj tvoj?
- Amon? Sinhronim plivanjem i član je baletske sekcije.
- Sjajno, još da me počne ljubiti u obraz kad se vidimo i to je to.
Tastov humor na upoznavanju
Са тачке гледишта потенцијалног зета, укопаног у месту као млади лос којег је пресрео чопор гладних курјака, свесног на чијој се територији налази, ствар која је у рангу црног хумора.
Обећао је тата својој мезимици да ће бити пријатан према теби, те ће се суздржати од класичних и помало архаичних "Које су твоје намере?" типа питања. Али није матори лисац сисао весла, зна он кога ти натежеш кад год ти се штрокави мишко дигне, па ће ти зато оружјем у виду подјебавања вратити мило за драго, сладећи се док од тебе, наизглед опуштеног лика, трема прави обичну сојку.
Она: Тата, мама, ово је мој дечко.
Он: Драго ми је господине, госпођо...
Ташта: Добродошао! Можеш слободно да ме ословљаваш по имену.
Таст: Мене можеш слободно да ословљаваш "Господине".
Она: Тата!
Ташта: 'Ајде идите вас двојица у собу док ми поставимо вечеру.
- Значи ти си тај због којег сам ја морао данас да пропустим лов.
- Жао ми је ако сте због мене...
- Па што си дошао ако ти је жао?
- Па ја...
- Хахахах... Шалим се бре, ионако ми се није устајало јутрос. Синоћ сам се запио са неким пријатељима.
- Хахах...
- Шта је смешно?
- Ништа.
- Па шта се смејеш онда? Је л' ти смешно то што ми се сад цео дан повраћа или што нећу бити у прилици да скинем капиталца?
- Ништа, ништа.
- Зезам се бре, шта си се укрутио? Него, је л' чуваш ти ову моју малу? Да је чуваш сад, касније кад остарите и кад теби дође из гузице и главу можда буде касно па ти оде код комшије. Хахахахаха...
- Надам се да неће.
- Што си тако озбиљан, нису ти смешне моје шале?
- Па јесу, него...
- Што се не смејеш онда? Шта, ти само волиш да се смејеш другима, је ли?
- Па не, ја само...
- Опусти се бре, момак, не уједам ја. Идемо да једемо.
Uzvik imena fudbalera nakon gola
Akt iz detinjstva, onog prije proširenja virusa zvanog "Tehnologija", tokom igranja fuce sa ortacima na obližnjem improvizovanom igralištu. Nakon postignutog gola obavezno je bilo prozivanje imena tad najdražeg igrača. Pretežno je to bilo ime napadača, jer ipak u tim ranim godinama života i ne tolikog iskustva u fudbalu i fudbalskoj taktici u tvojoj glavi su samo bili napadači. I sam si volio da igraš u napadu, jer curice na tribinama nije toliko zanimalo presecanje lopte u odbrani, te spašavanje kornera i tako slične odbrambene situacije.
Sa psihološkog gledišta, puno se može zaključiti o klincu i njegovoj zrelosti po imenu fudbalera kojeg je prozivao.
Prvi slučaj, nafurani klinac:
-Dodaj, 'alo. 'ALO!! Majmune, asistencija.
(lopta pravo na volej, šut, gol)
-BEEEKAAAAAAAM!
________________________________________________________________
Drugi primer, brzonogi klinac i jako dobar dribler:
(masni golman fata loptu, te je baca u kontru)
-Idi do kraja!!
(finta, šut, gol)
-ROOOOOONALDOOOO!
________________________________________________________________
Treći primer, veliki borac i najpametniji na terenu:
-Ideš na krilo, pa ćemo dupli. Ae, trči.
(prolaz, dupli, gol)
-GOOOOVEDAAAAAAAAAAARICAAAAA!
Rasizam
Kada nemaš predrasuda prema drugim rasama, nacijama i verama, nego ih baš sve podjednako mrziš.
Latinski jezik
Jezik čije govorno područje obuhvata ceo svet. Veoma lak za naučit, a njegova egzistencija je krucijalna za opstanak ljudskog roda. Ne razumem kako individua može da zaspi, a da ne zna perifrastičnu pasivnu konjugaciju aktiva srednjeg roda glagola biti u perfektnom futuru, konstrukciju apsolutnog ablativa sa relativnim akuzativom, ili bilo koji savršeno razumljivi deo latinske gramatike.
Bez latinskog jezika medicina ne bi bila to što jeste. Kako bi lekari izlečili pacijenta, a da ne znaju tačan naziv njegovog obolenja, u ispravnoj deklinaciji i rodu.
Sudije bez sumnje ne bi mogle završiti parnicu, a da ne znaju izgovorit poznatu sentencu koju je Cezar izgovorio na rijeci Rubikon.
Automehaničari se ne bi smeli usudit da zamene ležište motora, a da pri tom ne zna promenit glagol videre u pluskvam perfektu pasiva.
Zaista, latinski jezik će zauvek ostati u mom srcu...NOT
Džontra Volta
Najpoznatija greška u izgovaranju imena neke slavne ličnosti. Naime, svi smo mi kao klinci bili ubedjeni da se ovaj holivudski glumac (Džon Travolta) u stvari zvao Džontra, a verujem da i danas postoje odrasli ljudi koji su tog ubedjenja, jer nemaju veze sa engleskim jezikom.
Nije isključeno da se ova greška javlja i na nekim drugim govornim područjima.
Predrag Strajnić
Partizanova verzija Milojka Pantića
''Evo Suareza , koji je žrtvovao svoj život na utakmici protiv Gane . ''
'' Na stadionu Partizana, trenutno je oko 10 000 gledalaca '' ( u izveštaju na zvaničnom Partizanovom sajtu - gledalaca : 4 772 )
" Onda je to kraj za Jirgena Kolera ''
'' Pantelić: peđa, imaš li neke nove informacije?
Strajnić: jeste.
pitao sam lektora - rekao mi je da je pravilnije reći "ganci", a ne - "ganjani". mislim da je bolje govoriti "ganjani". ''
'' požuteo je i prvi igrač u dresu gane. ''
'' na Marakani oko 20 - 25000 gledalaca '' ( u izveštaju 40 000 )
'' Strajnić (za Gileta)
" Zna se kako sutiraju bekovi (pauza od par sekundi), bekovski, preko gola ! "
" Odlicno izveden korner, medjutim lopta prelece gol, igrace i odlazi u aut. "
'' Kakav napad i izjednačenje 25:22 ''
'' ( Moreira ) Morijera sa loptom ''
" Žuka je igrao u Brazilu, a jednu sezonu je igrao i u Džej Džej Ligi. "
Večiti derbi
5 000 000 tv gledalaca, 30 000 navijača na stadionu, 22 fudbalera na terenu, 14 njih na klupi, 4 arbitra, 2 trenera, 1 glavni sudija, nula od fudbala.
Borivoje Šurdilović sindrom
Устанеш око 11. Одеш и скуваш кафу. Сам, дакако, јер су сви други укућани на послу.
Ти немаш посао, јер не можеш да радиш тек било шта, а за оно за шта јеси квалификован треба веза или паре. Кад немаш маторе који имају везе ко твој друг Станко. Кретени једни! Цео живот се нешто као бакћу, а један пишљиви посао не могу да ти среде, да радиш ко човек, да будеш свој.
Срчеш кафу и полако се будиш. Размишљаш да би стварно требало да седнеш већ једном да кренеш да учиш за тај испит. Ипак имаш 28 година, а остало ти је шест испита до краја факултета, треба и то дати, кад си већ ово до сада.
"Јесте, стварно би требало, и имам и воље да учим, али мени није добро!"
Наравно да није. Гледао си онај сајт са симптомима и дијагнозама, и, судећи по свему, имаш или лоше срце или ти је кондиција слаба. Могла би да буде и кондиција кад по цео дан седиш у кући, али шта ако је срце? Кад мало брже ходаш или кад мало дуже ходаш, почињеш да губиш дах и мораш да станеш, није се са тим зезати. Ипак не би требало да се напрежеш превише. Теби је најтеже.
Телефон звони, друг те зове. Нашао је сезонски посао. Каже да се рмбачи, али зато за пар дана можеш да зарадиш стотинак евра.
"Па јеси ти нормалан?! Знаш да ме кичма зеза бре! И ти ме зезаш са таквим стварима, ко да ја не бих волео сто евра да имам сад у џепу! Ајде здраво бре!"
Неразумни скот! Као да му ниси причао сто пута док сте пили пиво по парковима како, судећи по свему што си видео на Интернету, имаш кичму која је у процесу дегенеративних промена. А откад је Ђинђић наредио докторима да стегну здравствени фонд, теби неће да констатују да си болестан. Свуда иду паре, политичари имају по петсто хиљада плату, ал кад треба за некога ко је стварно болестан, онда нема, нек цркне.
Само када би могао да одеш из ове смрдљиве земље! Сви су корумпирани, нико се не брине о твојој добробити! А морао би неко нешто да уради, и да гледа тебе, ипак си ти грађанин ове земље. Дужни су да се брину о теби, зато су тамо где су. Стока једна!
Зове те мајка, пита да ли си сео да учиш. Издереш се на њу. Дабоме. Ко да не зна да ти није добро. Ко да јој ниси сто пута објашњавао који посао треба да ти нађе. Ко да ти волиш да седиш у кући по цео дан, да те они малтретирају по цео дан и ниподаштавају те. Ко да ти сад не би волео да имаш плату од једно четрдесет хиљада, па да ти је све потаман.
"Уххх, што немам неку шему да одем из ове смрдљиве земље, да нађем неки добар посао тамо где ће знати да ме цене!"
Палиш ТВ. НА РТС стота реприза серије "Врућ Ветар".
Епизода у којој Боривоје Шурдиловић, лењи хипохондор у раним тридесетим, кога од пензије издржавају баба и ујак, у потрази за бољим и нормалнијим послом, где ће да поштују и њега и његову личност и права, оде у Немачку где му се од послова нуди да шиша кучиће или да масира бабе. Или да јебе бабе.
Смејеш се по стоти пут, јер је серија одрађена феноменално, не схватајући суптилну иронију.
Radnica iz trafike
Девојка која увек у каси има новчанице супротне од оних које ти требају, не би ли ти уситнила/укрупнила паре.
-Хеј, извините, можете ли да ми уситните 1000 динара само?
-Јој, радо душо, али и ја имам све крупне новчанице, све газда покупио. Још нешто?
-Једну жваку, молим.
--------------------------------
-Извини, можеш 500 динара да ми укрупниш?
-И ја имам све ситно, иначе радо.
-Чујеш мене да ми укрупниш, да ми уситниш сам мислио!
-Дај, ајд. (Мајке ти га балаве.)
I moj sin iste takve ima
Trik kojim ulični prodavac želi da te namami da kupiš baš njegovu robu.
-Nisu loše patike, al se pitam kvalitet kakav je...
-Uuu, odličan. I moj sin iste takve ima.
-----
-Plašim se samo da se ne ućeba duks.
-Ma neće bre, ja sam svom sinu isti takav kupio.
Pogledao me je!
Израз код клинки које се ложе на неког старијег лика из краја или школе кад их он погледа. Тај нема ни појма да она постоји, али она је убеђена да јој он у ствари шаље неке скривене поруке. Када му поглед негде одлута и то буде у њеном правцу, свим другарицама се хвали како ју је "он" погледао. У друштву, пошто само она и другарице знају његово име, можете чути само "ОН ме је погледа", "ОН је јуче везивао пертле", "да знам, и ОН је тамо био"...
-Јао, Љубинка, дођи морам нешто да ти кажем!
-Шта шта?
-Ааааааааааааа погледао ме је!!!
-Ко?
-ОН!!!! ааааааааааааааааааааааааа
-Он те је погледао? ааааа
-Да бре, ја идем улицом и нешто сам пала, небитно, и он се окренуо и погледао ме је!
-Ааааааа како те је погледао?
-Па знаш као у фазону, гледа ме и онда замишља да смо нас двоје заједно на некој плажи...
(за то време Он прича са другом)
-Е, брате, знаш шта ми се данас десило.., ја ишао по бурек и нека клинка се разбила к'о пичка, пала ту на 2 метра од мене...
-И?
-Ништа, ја је онако изненађен погледам кад она буљи у мене к'о теле у шарена врата и балави...неки ретард 100%...