Kabistar
Nepoznat materijal od kog se prave putevi.
"idem putem od kabistra važniji sam od ministra!''
Videćemo
Nećemo ništa videti,ja sam već video/la i odlučio/la da nema ništa od toga,ali nema smisla da ti odmah to kažem,jer će to onda biti čist despotizam,pa ti ovom rečenicom stvaram iluziju demokratije. Kraće je videćemo,zar ne?
17-ogodišnja klinka: Mama, mogu li ja u decembru sa dečkom na zimovanje?
Keva: Videćemo.
* * *
Napaljeni Dečko: Hoćeš li mi ikad dati u guzu?
Devojka: Videćemo.
* * *
MMF: Hoćete li ikada smanjiti broj zaposlenih u državnoj upravi? Hoćete li vratiti ovu lovu što vam pozajmljujemo?
Vlada Srbije: Videćemo.
Decxko
Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!
Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!
Mala, zašto kačiš svoje sise decxko!?
Zašto pišaš u šteker decxko!?
Sunce, zašto tako greješ decxko!?
Zašto si dao minus decxko!?
Devojke iz elektro škole
One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće:
-kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće
-pertle vezuju samo dok sede na stolici
-odazivaju se na "brate"
-na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu
-nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi
-nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme
-ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
Čist
Žandarski sleng koji koriste kada u svom poslu nalete na nekoga ko nema dosije, tačnije nije nikada osuđivan, ili kada pri pretresu nema kod sebe ništa tipa buksna, bokser, leptir, pajdo, tetka ili bilo šta drugo protivzakonito.
- U kolega ala mi se maltretira neko.
- Sad ćemo naći nekoga. E vidi ovu dvojicu, sto posto imaju neku travu kod sebe, koči.
- Dobro veče momci.
- Dobro veče.
- Lične karte.
- Evo izvolite.
- Proveri kolega.
- Važi. Avala šeststotinatridesetdva........
- Jel privođen neko od vas dvoje, osuđivan?
- Nisam.
- Nisam ni ja.
- E niste?
- Nismo, nismo.
- Dobro, ajde ruke na teme stavite.
- Jel ima nešto kolega?
- Nemaju ništa kod sebe, čisti k'o suza. Jesu privođeni?
- Nisu kolega. Čisti.
- PU! Od tolikog privedenog Beograda mi naletimo na ovu dvojicu. Evo vam lične karte i marš kući da vas ne vidimo.
- Doviđenja.
- Mr'š.
- Ajmo mi u Blokove kolega, tamo nećemo promašiti koga god da startujemo.
- Ajmo.
Ispizdeti
Iznervirati se.
Momenat kada ti dogori fitilj do kraja i kada skroz izgoriš po mozgu. Gotovo. Totalno si odlepio i biće sranja.
- Ej matori šta si se smrk'o tako k'o nevreme? Šta je bilo?
- Ma pusti me u pičku materinu, bio sam do opštine da izboksujem dozvolu za sitno sređivanje terase, a tamo me dočekali, te ona dozvola, te ova dozvola, te ovaj dokument, te onaj dokument, pa malo podmaži tu, malo podmaži tamo i opet ništa. Jebu te k'o taoca i na kraju ništa ne uradiš. Ispizdeo sam skroz.
- Pa to ti je klasika već, nemoj da se nerviraš. Jednostavno kada odeš u opštinu računaj da ćeš u narednih pet dana ići još dvesta puta.
- Ma kada im upadnem sutra sa tetkom unutra, biće njima klasika.
Francuska obrada mesa
Način obrade svinjske polutke u kojoj se skida slanina sa područija trbuha, vrata, leđa, buta i lopatice, rebra se odsecaju deset santimetara od kičme, a skraćuju se i noge.
Naravno, pored svinjske polutke postoji još jedna vrsta mesa koja može francuski da se obradi.
- Evo gazda sve sam zavšila. Počistila sam radnju i zaključila kasu. Jesam bila dobra za prvi dan na poslu.
- Jesi, jesi, odlična si, nego ajde još iza da ti pokažem kako se radi francuska obrada mesa ako me razumeš.
- Joj gazda jel to ono kada odsecaš slaninu sa raznih delova polutke.
- Jeste, jeste, saću ti ja to pokažem.
Brijanje tupim brijačem
Nezaboravno iskustvo kakvo samo retki mogu da priušte sebi.
Toliko nezaboravno da samo sećanje na taj osećaj posle brijanja tupim brijačem nas tera da stavimo novi brijač u korpu kada vidimo izložene u trgovini iako znamo da smo došli da kupimo origano za picu.
Radnja prouzrokovana zaboravnošću a ponekad i stipsarenjem koja može da vam usere ceo dan a ponekad i dva.
Matori se dere: AJDE MAJMUNE POŽURI! ZAKASNIĆEMO NA SVADBU! Keva ti već čeka u autu.
Odgovaraš: Ajde dobro! Šta se dereš koji kurac. Sad ću, samo da se obrijem.
U kupatilu si. Nervira te jebena pomisao da ideš na praznik malog mrava i igranja u voziću pred fajront uz moji su drugovi sintisajzer verziju.
Jebi ga, moraš se brijati. Tako nalaže taj neki upicanjeni kodeks skockanosti na svadbi.
Bradi ima par dana i već je počela da ti se sviđa al nemož tako međ narod.
Seljaci zalizani - pomisliš
Šta sad? Ne možeš se opirati, brijanje ti ne gine. Mislim, možeš ti ostaviti al će te onda međedi gledati kao međeda. Mrtva trka!
Predaješ se.
Uzimaš pikslu sa penom i mućkaš. Joj divote, prazna je!
Ajmo sada oldskul, sapun i trljaj.
Nemaš ni jebenog tvrdog sapuna.
Traljaj tečni, ko ga jebe!
Uzimaš brijač kojem si već zapamtio izgled koliko dugo ga koristiš.
Povlačiš.
Osećaš kao da se grabljama dereš po bradi.
Govno je tupo!
Šta sad? Moraš biti obrijan a drugog brijača nemaš a nemaš ni vremena da odeš da kupiš novi. Udri! Delji se marvo kad nisi mislila na vreme.
Povlačiš još jednom. Osećaš se kao one ribe u američkim filmovima kad ih izopačeni baja grebe nožem po faci nekoliko minuta pre silovanja.
Opa! - pomisliš
Počeo je najzad da skida dlake ali metodom "ovu neću, ovu hoću".
Grebe al bar iz jednog pokreta od 10 skida 3.
Od gore je gotovo mučenje. Sad ide onaj najzajebaniji deo.
Povlačiš sad od dole pa da finiširaš.
PEČE MAJKU TI! -vičeš u sebi
Ajde delji se brže, onaj majmun te čeka. Nema sada lizanja rana.
Ćutiš i nastavljaš. Svaki pokret brijačem ponavljaš više puta.
To! -pomisliš
Gotovo!
Prži al ko ga jebe. Bar si se obrijao nekako.
Osećaš kako ti brada pulsira i osećaš se kao da ti je neko navukao vrelu krpu preko nje.
Otvaraš ormarić.
Nema one tvoje fensi špecije protiv brijanja, samo ostao onaj smrdljivi Denim što ti neka zgadija donela fino upakovanog za rođendan.
Ajde, istrpeću i taj smrad. - misliš se
Otvaraš i točiš u ruku i mažeš po crvenom zgarištu od brade.
PU MAMU TI! - vičeš naglas dok osećaš bol koji ti grči facu.
I to je gotovo.
Oblačiš se i obuvaš brzinski.
Uzimaš pljuge i telefon. Najvažniji alat.
Istrčavaš napolje i ulećeš u auto.
Čuješ nešto ti kenjaju kako uvek kasnite na te iventove al ne obaćaš neku pažnju.
Zatvaraš vrate i pališ auto. Kvačilo-prva-gas.
Glavna stvar koje te okupira je smrad koji se širi sa tvoje brade.
Krećeš.
Dok si stigao do treće brzine, utihnulo je prigovaranje. Samo se čuje sestrina melodija za poruku sa telefona. Dopisivačica...
Šaltaš u četvrtu.
Stižete.
Svi izlaze iz auta. Ti ostaješ i na sekundu se ogledaš u retrovizoru.
Jee crven sam ko pavijanova prdara. -pomisliš.
Izvlačiš se lenjo iz auta.
Polako onako familijarno koračate u masu.
- Zdravo. -javlja ti se neki rođak.
- Pa gde si ti! - javlja ti se i takozvani poznanik što ti se samo javlja kada se zadesi da sunce sija i kiša pada.
Dobre ribe vidiš. Suknjice, tangice, ovo-ono.
Već imaš nagoveštaj da će biti nečeg dobrog osim erlave pevaljke i yamaha i korg sintisajzera.
Jedini muka koja ti pada na pamet je to što svi gledaju kao da na bradi imaš istetoviranog Hitlera a ne užarenu kožu.
- Gledajte, mamu vam jebem žvalavu. - vičeš u sebi
Polako ulaziš u gustu masu gde samo odzvanjaju tropoljubci u obraze i maloumno kikotanje.
Mali mrav-danas majko ženiš svoga sina - zvezda tera meseca trilogija ti uveliko odzvanja u ušima.
E sad sam ga najebo. - pomisliš
Šou mast go on. Počinješ da se stapaš i nadaš se da ćeš bar nešto izvući dobro iz današnjeg dana. Ako ništa, bar ćeš se umrtviti za dž.
Prepuštaš se.
Brada ti je i dalje užarena.
Do kurca!
Ajmo sada prebacivanje u svadba-tropoljubci-rodbina-kako si porastao-ličiš i na kevu i na ćaleta-predjelo-pivo- aj da nazdravimo iz čuture-supa-opet iz čuture-sarma-pivo-pečenje-još jedared iz čuture-kolači-torta-rakija-pišanje-vinjak-pelin-votka-vino-povraćanje-ispala-vatanje mladine rođake mod.
Konjski
Pridev koji po difoltu označava da je nešto veliko ili glomazno.
- Čula sam da Mićko ima veliku stvar u gaćama!
- Jeste, videla sam ga, stvarno mu je konjski!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Tata, jako me boli grlo!
- Ako se ne smiriš i ne popiješ čaj, ima doktor da ti prepiše injekcije, one konjske!
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Skontaj lika što je glavat!
- Pazi stvarno, glava mu je kao konjska!
Moja bivša riba
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Odjava
Решење за сваки проблем и исход сваке критике. Ако ти се нешто не допада, пали. Мојне смараш. Проблем је у теби. Нама није лоше и у говнима да лешкаримо. Ми волимо наша говна.
- Љубави, немој да се љутиш али мислим да помало претерујеш са чварцима и ћетен алвом. Прељева ти на леђима, подваљчић ти обложио врат и грудни кош, буткице се оједају а трба на кољенима. Могла би да поведеш рачуна, а?
- Молим? Ако ти се не допадам у горњем десном углу имаш врата. Могао би да се одјавиш а ако ниси у стању радо ћу да те избацим.
- Оће те то учинити виткијом?
- Горе десно!
- Знам јеботе улазим на њих сваки дан. И сваки пут те видим за број већу. Гнусно. Одо ђембела. Дрш се.
