Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).
Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu. Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška". Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek. Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra.. Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"? Velemajstor: Upravo, on apsolutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..
Zvrrrrrrrrr...
Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte? Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac? Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no.. Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha... Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.
Legendarna fontana mladosti i poslednja slamka spasa za prežaljene. Ima dve podružnice u Evropi, jedna je bolnica u Rusiji (vodi je jedan doktor), a druga institut u Nemačkoj (direktor je doktorica). Tretmani po priči upućenih koštaju puno, ali imaju razumevanja i hoće da popuste i naplate samo zavoje oko 600.000 dolara, smeštaj besplatan. Bave se lečenjem nepoznatih sindroma i činilaca, side i rakove su odavno prevazišli i to se sanira bez stacionarnog uputa. Ništa ne garantuju i ne reklamiraju se, ali si ionako bivši za medicinu tako da ne gubiš puno. Osim 400.000 dolara.
Sine, šta veli doktor?
Ništa đede, metastaziraš. Ali čuli smo za jednog medikusa u Permu, ako Mančester - Swindon dođe iz keca u dva i usput Vardar osvoji Ligu šampiona nadaj se pečenici i badnjaku. Sve će da bude ok. ------------------- Željko, ima jedan institut u Gelzenkirhenu, leče rak nosa. Jel bi mogao da mi daš pare za troškove, a ja ću tebi dati ono moje kopile da pljuje opoziciju na pinku, ionako je vanbračan jebo mu ja mater. Za kakvo potomstvo ja rasturi brak Nebojši krv ti jebem.
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315)) Gospodar Boleslav ulazi na kapiju. Boleslav: Di ga je Milutin? Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir. Boleslav ulazi u svečanu salu. Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče. Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more. Milutin: Onda raznesi stenu. Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem? Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a? Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao... Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA! Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo. Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno? Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo. Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa. Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a? Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa. Ulazi čelnik Joakim. Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili. Milutin: I ko vodi? Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme. Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe. Joakim: Recite, kralju. Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe. Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru? Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš. Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana... Milutin: Dva dana. Joakim: Ali... Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama. Joakim: Razumem, gospodaru. Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put. Joakim: A kako je on prošao, gospodaru? Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu? Joakim: Da Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu. Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker. Joakim odlazi. Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio? Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju? Milutin: Svadba!? Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu. Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan. Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu. Milutin: A jel bar neka pička? Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima. Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
Vrh evolucije, za one koji veruju u istu odnosno najbliže što čovek može da se približi Bogu, ako verujete u Boga. U njemu je sve što je dobro. Na dugom putu razvoja evoluirao je iznad žene a takođe i iznad gejeva ili metroseksualaca ili kojih već -alaca. Njega nije ga blam da opere sudove ali ni da pogura kolica puna cementa. Ume da napravi odličnu klopu a isto tako da se u restoranu naždere mešanog mesa ili pečenja. Može da sluša operu ali i da lomi čaše od kristala u kafani. Može da odgleda bilo koju seriju sa devojkom ili ženom ali i da ode na fudbal da se krlja sa ortacima. Razume se u vina ali preferira pivo. Pročitao je dosta knjiga ali iskreno više voli film. Ume i da se poigra sa decom i da ih vaspitava. Što bi stari rekli, za sve ga dao Bog.
Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju: - Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto? Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada. Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši. 40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu? - Nado... Dodji, sedi pored mene. - Šta ti je, jel ti zlo? - Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene? - Šta ti to sad pade na pamet? - Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam. - Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino... - Jedino? - Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.
Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Osnovni princip rada prosečnog Srbina. Ili pukovnik, ili pokojnik. Jebo sredinu, krajnosti su do jaja.
Proizvoljni Živadin sklapa regal. Kao i svaki domaćin, malo-malo se na dnevnoj bazi zavlači u podrum-radionicu-garažu-šupu da nastavi rad na svom remek-delu, regalu od dasaka nađenih kod kanalizacionog kolektora, lično recikliranih i brižljivo očišćenih od razne kake. Sve strogo po merama, triput meri, jednom seče bošanstvenom ubodnom testerom za koju nije kupio nove listiće otkad je Momo Bulatović u osmoletki pustio brkove. Trakasta brusilica i pištolj sa akrilnim lakom se tri puta smenjuju uz pažljiv rad njihovog vlasnika. Posle sušenja, saziva se familija a njegovo čedo konačno može da se uspravi. Međutim, čedo se ruši, a nakon iskazane neverice Živadin uz glasno jebanje sunca u pičku pridiže regal. Tamo gde je stajao levi prednji nogar gura siporeks, a tamo gde su stajali oba desna nogara, bife sa otvaranjem na kip i Šešeljev portret u duborezu sada nema ničega, pa Živadin oduzima babi štaku uz njeno glasno neslaganje sa patosa i njome potkočuje desnu stranu, izmakne se, pogleda i kaže: "KO ŠEĆER!"
Merna jedinica sela u krvi. Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.
Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.
Šta oću da kažem?
Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.
Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.
Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.
Zmajeva kugla Š - 167. epizoda
Goku: Mislim da smo ga savladali. Vegeta: Ne bih rekao. Pogledaj malo bolje. Đorđe Balašević: Hahaha! Smrtnici! Ja sam neuninštivi Đorđe Balašević. Besmrtni lord gama mužjaka! U ovoj formi, dodirom malog prsta mogu izbaciti zemlju iz njene orbite a ovi rogovi mi povećavaju borbenu moć za 2000 procenata! Goku: Vegeta, moramo izvesti našu fuziju. Vegeta: Upravo tako Goku. Ovo čak i nije njegova najjača forma a to je jedini način da ga zadržimo dok Ten Šin Han i Krilin ne ožive Ipčeta pomoću zmajevih kugli. Đorđe Balašević: Neću vam to dozvoliti! PANONSKI TALAS!
Zemljuša, prašinarka. Okoreli vid ljane, u osnovi obična krezava brašnjara, namazana zlatnim nijansama koje dodatno ruže njenu primitivnu pojavu. Odlikuju je nišanjenje u pravcu najzajebanih meta i nerealno mišljenje o sopstvenom postojanju.
Tupog pogleda, kmetovskih crta lica i poganog jezika. Kćer nju primitivsa, ili plod odnosa između priplodnog vepra i kasirke iz samoposluge "Gorica", smrad i trulež koji se krije ispod njene školjke, ne uspevaju da uguše ni svi ti parfemi, đinđuve i mirišljave amajlije. Svakim gestom i udisajem sere enormnu količinu najštrokavijih govana po idealu žene.
Sve da nikada nisi imao devojku, ukoliko te primeti sa takvom, majka bi ti najradije gnevom nadahnutim šamarom preko face odradila vazektomiju i izazvala karcinom testisa, dok bi te ćale izbacio napolje, tako mu ciganske krune iz Barija.
E, kevo, Marija i ja završili sa jebačinom pa sad idemo da sunemo šinu dsa i neku flajku Međeđe krvi.
- Okej, samo obuci tu debelu jaknu, hladno je, i nemoj više da si mi dovodio u kuću ovakve raštimovane ljančesterke, da ti ne bih počupala sva ona govna oko kompjutera i skotrljala ih u Rakovicu.
Važi, ako budeš išla do Maksija kupi mi onaj pikant senf, znaš da samo u njega umačem viršlu. Ćao!
Još jedna iz mora ironičnih doskočica koje se svakodnevno koriste u dragoj nam majčici Srbiji. Bilo da je u pitanju strah, reakcija tela na veoma nisku temperaturu ili nešto treće, floskula iz naslova je efikasno primenjljiva u gomili različitih životnih situacija. Od veštine pojedinca, naravno, zavisi kako će, kada i gde istu upotrebiti. Ne brinem se, doduše. Ako bar nešto znamo, znamo da podjebavamo.
Verona, 1546 god.
- O, Romeo, zašto si Romeo? O zataji oca svog, Odbaci ime to – il ako ne ćeš, Prisegni da me ljubiš, pa ću ja Poreći da se zovem Kapuleti! - E, Juliška, aj' ne seri, keve ti, nego spušćaj neke merdevine dole - tresem se k'o FAP u leru od hladnoće, jebote!
Sistem osvajanja teritorije ili nekog prostora mic po mic. Lagano i neprimetno, bitno je samo da se teritorija uvećava na račun drugih.
Ovaj sistem koriste uglavnom žene, muškarci su skloniji pristupu "Nemačka u Poljsku '39-e". Takođe, i mišljenja o ovom sistemu su oprečna, neko smatra da je pametan a neki bi rekli da je pičkast i totalno funjarski.
muž: Samo još majicu neku da uzmem i spreman sam, jel krećemo? žena: Pa samo dok sredim kosu, šminku, proverim da li mi je ova kombinacija ok, zalijem cveće, pozovem mamu da joj ispričam nešto, pogledam kraj serije i svratimo negde da kupim burek da nešto stavim u usta neka me kiselina muči...to je to, krećemo. muž: Imaš 4 minuta. Ja posle krećem makar i bez tebe. Šta je ovo jebem li ti semenku bezobraznu?! žena: Koje, mišiću? muž: Ma ne pravi se luda, šta će tvoje gaće u mojoj fioci? žena: Pa nisam imala mesta u mojoj, moram da razdvojim čipkane od svilenih... muž: Ma nemoj da mi se šiptariš više ščula?! Napravio sam plakar od 12 kvadrata da imaš mesta a ostala mi jedna fioka i jedna polica da ne mešam baš gaće i sakoe i to si mi uzurpirala! Ne dam fioku!!
dve drugarice sede i piju kafu, ladnu ko špricer jer stoji na stolu 2 sata, pretresaju razne teme od Milicine haljine koju je nosila na Gojkovoj svadbi do recepta za posne čvarke
Marija: OvAj mOj(akcenti) stiže sa posla, čujem ga od susedne ulice kako se dere... Jelena: Jaooj, opet će me nešto napasti, da idemo u šetnju? Marija: Gotovo, ušao je. Ćao, dragi, kako je bilo na poslu, jel da da nećeš da zezaš Jelenu? Šta će ti ta sekira?? Krsman: Jelena, pozdravio te Gandra i rekao da će ti jebati majku kurvinsku što si mu gaće ostavila ispod kreveta. Ženo moja, ova sekira je za preuređivanje naše spavaće sobe. Marija: Šta ćeš da preurediš?! Ja sam to sve lepo namestila, šta ćeš ti da diraš? A i zašto sekirom?? Krsman: Sekira je, pile moje maleno i lepo, da od našeg kreveta napravim dva pa se na svom šiptariši koliko oćeš! Svaka me koska boli jer se po celu noć jednom rukom upirem od patos da ne padnem na isti. Marija: Nemoj, Krsmane ljubim te, ja to da ti budem blizu... Krsman: Nema nemoj, ili to ili spavaš u garaži. Prekipelo je. Jelena, kurvo, mršći kući al prvo skoči do komšija Radovana i traži mu 4 bloka, reci da sam te ja poslao... Jelena: Jel Radovan onaj visoki, sa velikim šakama što mi izgleda kao da bi me... Krsman: Jelena! Blokovi! Jelena: A? Da, da...a šta će ti blokovi? Krsman: Da podmetnem umesto nogara, jebem te glupu, pa da ženu oderem od kurca u NjENOM krevetu.
