Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime? - Đoko. - Prezime? - Kurcagić. - Obrazovanje? - Imam. - Koji stepen? - Fakultet. - Koji fakultet? - Elektrotehnički. - Šta očekujete od posla? - Platu. - Zašto baš kod nas? - Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam. - Iskustvo? - 15 do sada. - Molim? - Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo. - Mislim na radno iskustvo. - Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu. - Jeste li ikad radili u struci? - Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere. - Znači razumete se u računare. - Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora. - Kako to? - Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao. - Je l' me vi to zafrkavate? - Ne nego vas zajebavam. - Hoćete li biti ozbiljni? - Sve zavisi. - Od čega? - Pitanja. - Pa šta fali ovim do sada? - Kreativnosti. - Dobro. Jeste li vernik? - Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan. - Imate ženu i decu? - Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri. - A žene? - Dođu i prođu. Drugovi ostaju. - Gde sebe vidite za 5 godina. - Sad je jul? - Da. - Na Havajima. Turistički. - Mislim poslovno. - Znam. - Pa... - U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta. - Ambiciozno, nema šta. - Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje? - Živite sami? - Imam cimera. - Vaš odnos? - Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje. - Često vam je gužva u stanu? - Ne. Samo radnim danima. - Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće? - Odakle vam to? - Stalno vam je gužva, pa sam mislio. - Loše ste mislili. - Imate li hobi? - Gledanje u plafon. - Jeste li timski igrač? - Sve zavisi s kim. - Vaš idealan partner. - Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka. - Mislim na saradnike. - Ko im jebe mater. - Imate li poroke? - Ne. - Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se. - Pijem. - Redovno? - Kad mi se pije. - Vodite li računa o ishrani? - Naravno. - Pa kako se hranite? Zdravo? - Živo. - Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas. - Oćete kurac. - Molim? - Nećete zvati. - Zašto tako mislite? - Nema teorije da dobijem ovaj posao. - Što to mislite? - Zajebavam vas sve vreme. - Dobili ste posao. - Fala. - Vidimo se sutra u 8. - Valjda nećemo. - Što? - Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes". Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva? E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."
Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.
I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."
Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.
Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".
Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.
Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.
Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.
Čovek za koga je formula 1 nedovoljno izazovna vozačka okolina, previše ograničena pravilima i "propisima". Gde je tu uzbuđenje ako dok voziš 100 na sat ne ideš Slavijom u suprotnom smeru, ideš kroz Kneza Miloša suprotnom trakom, ili koristiš trotoar kao legitimnu treću traku za preticanje?
Kao i sam posao, proces selekcije je brz, nasilan i na granici ludila: Preliminarni test uključuje pisanje sa desna na levo, i proveru nepoznavanja saobraćajnih propisa. Poželjno je biti daltonista na dijagonali crveno-zeleno. Onda se potencijalnim kandidatima prezentuje slagalica, a prolaze oni koji zatraže pneumatski čekić da je reše. Zatim se posluži šoder za užinu, a nastavljaju oni koji traže repete, ali i oni koji odbiju da čekaju u redu već preskoče šank u menzi. Na kraju, praktični test: Trka kolima iz Batajnice do Kliničkog centra u petak uveče na kišni dan, preko Gazele na kojoj je lančani sudar. Ko uopšte pokuša, a ne odustane kod Genexa - prošao je!
Kao i svaki uspešni organizam, i vozač hitne pomoći ima svog parazita. Dok vozač razdvaja saobraćaj kao Mojsije Crno more, ovaj kandidat za prestižno mesto najmanje poželjne vrste u univerzumu napada ga sa leđa, tako što se prikači za zadnji branik i time se brže probija kroz saobraćaj. Količina mržnje generisana ovim činom dovoljna je da ispuni svaki nedeljni ručak sa taštom u Beogradu tog meseca.
Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.
Radimo ja i moj dobar ortak na mešalici i cugamo pomalo kad nailazi moja obostrana simpatija iz srednje škole. Nisam je video od mature i sada izgleda lepše nego ikad. Suknjica sa razrezom, gola ramena, kosa uvezana tako da otkriva svu nežnost onog dela između uveta i vrata koju imaju samo lepe žene, usne razvučene u širok osmeh i pametne okice kao i nekad pre. (iz nekog razloga ja sam u ono vreme bio sposoban da privučem inteligentne devojke. Valjda zato što sam ćutao kad su se drugi svađali pa su mislile da sam veoma pametan, kao onaj lik u pripovetci “Vođa”) I tu krenemo onu standardnu priču ćao, ćao, jao bre nisam te video/la 100 godina, ona završava sociologiju ja stao na drugoj, nije bilo kinte pa šljakam dok ne vidim šta dalje (drugim rečima prso), si vido ovoga onoga, šta rade, ko se udao, ko ima decu, ljubavni život, bla bla bla vidimo se čujemo se ćao, ćao.
I tu moj kompa (koji je inače duša od čoveka kao i svi dobri namučeni ljudi sa kojima se ja družim) počne da balavi te: - Šta ti dođe ova riba, te daj mi njen broj. A ja mu kažem: -Man se bre ložiš ona je majndfakerka, a ja i ti da smo pametni ne bi bili ovde de jesmo. Doduše, mogli smo je tresnuti lopatom pa dok je topla, nego završavaj to pivo, neće ta kolica sama da se voze.
(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)
Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).
Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.
Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo. Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .
Kao klinci od 20 leta šljakali smo preko leta na građevini, kada je jedan od nas mlađih iznosio svoju priču o tome kako se nedeljama muvao sa nekom devojčurom, ali ipak nije imao hrabrosti da načini odlučujući korak... Taman kad je bio ubeđen da je devojka potpuno njegova pojavio se treći, nebitni lik i maznuo mu curu ispred nosa, tek tako. Pažljivo nas je saslušao jedan bivši mornar.
(Mornar je bio izbeglica iz Hrvatske, koji je, eto, delio istu muku sa nama ostalim fizikalcima a bio je daleko najiskusniji lik na gradilištu, ne samo po pitanju žena. Obišao je svet uzduž i popreko, ipak, o svojim putovanjima nije pričao mnogo, samo o ženama koje je sretao usput... Prostitutke u Rusiji, savršeno oblikovane Indijke koje, opet, mirišu na loj, vitke Afrikanke bez grama sala koje svoje usluge ne naplaćuju novcem, već sapunima i dezodoransima, šta je sve radio u Južnoj Americi, Španiji itd. Prema svojoj računici, bio je sa oko 80 i kusur žena, a nije mi delovao kao lažovski tip čoveka, samo ga nisam pitao koji je deo od njih je morao da plati, ali i to mu je nekakvo iskustvo.)
Elem, Mornar je prišao mom vršnjaku, roditeljski ga uhvatio za ramena i prodrmao:
- Šta ima da te je stid, je l’ imaš kurac!? Je l’ imaš!? - Imam.. - Pa šta ima da te je stid!
(Čovek se nikada ne uči na tuđim greškama. I ja sam i pre i posle toga igrao ulogu što Veselina, što ovog drugog koji otima ribe. Iako pretpostavljam da su 90% ljudi na ovom sajtu prevejani jebači, neka priča bar posluži mlađima kao upozorenje, pogotovo ove Mornareve reči.)
Rečenica koja muškarca približava liniji smrti usled šoka, srčanog napada ili nervnog sloma. Rečenica koju će uputiti dragana kada neke stvari krenu nadole ili iz nekih drugih razloga, a koja će u muškarcu proizvesti niz haotičnih misli i ideja. Noćna mora jednima, drugima najbolji prijatelj, saputnik u usamljenim noćima. Vibrator.
- Volim te, najdraži moj! U svim delovima stana smo opštili na različitim novima, ma i van! Želim novinu, želim njega! Želim vibrator! Koristićemo ga i zajedno, ako treba, dušice moja! Učini mi srce moje! ---------------------------------------------------------------- Slušaš. Ne veruješ. Gledaš je. Ne poznaješ. Pitaš se - zar nisam bio dovoljno dobar? Pa opet, ako nisam - da l' je s komšijom...?! VIBRATOR! Ej! Zar mi nije dobar?!Setiš se - jedno vreme je stalno kupovala krastavce. Da li ih je jela? Rađa se sumnja! A onda...gledaš sprave po stanu. Odjednom, sve, k'o u nekom paklu, najgoroj noćnoj mori, poprima oblik kurčevine koja se polako uzdiže i ulazi u nju. Ćutiš. Bleneš u prazno. Zar mi je MALI?! Zar je veštačko bolje od prirodnog?! Od ovog mog?! Internet. Lutaš. Listaš. Mini vibrator, multi-spid, vodootporan! Moj nije mini, nikako! Multi-spid je i vodootporan. Hmmmm...šta joj sad to treba?! Sve sam joj dao! Gledaš dalje. Mogućnost daljinskog upravljanja. Šest brzina. Dvanaest. Naboran. Elastičan. Staklen. Realan. Glatki. Nežni. Grublji. Tanki. Debeli. Tih. Dvostruki. Dvostruki! Za vaginu i za anus! Hmmm...vibrator masažer! Glupe mašine! Sve to imam i JA! A tek boje! Zar joj boja treba?! Obojiću ga! Da! Obojiću ga u roze! I to vrištajuće roze sa tigrasto-zebrastim dezenom! Vidi, vidi, ovaj i svetli! Šta će joj svetlo onde dole?! Crveniš, preznojavaš se. Hvata te neka mučnina. Teško ti je. Teraš sebe da razmišljaš. Brzo. Plan! Plan ti treba. Razmišljaj. Razmišljaj. Misli! - Pa onda udara na moju MUŠKOST! A, ne, ne, ne! ---------------------------------------------------------- - Dušo, dušice! Vidi šta sam doneo! Mini vibrator tebi, a meni lutku na naduvavanje sa VEĆIM grudima!
Od malih nogu mangup. Namjerno gurao kocku u krug, čisto da nervira roditelje. Svetom Nikoli slao prijeteća pisma da će mu goriti ikona ako ne pošalje najnoviju segu i BMX sa šesnaest brzina. Zajebancija mu nikad ne dosadi, pa pravi smicalice i pod stare dane. K'o da ga je ćaća pravio komiran, a mater gutala eksere u trudnoći. Starom je bušio kondome, a poslije nije htio da dijeli igračke s braćom. U gostima obavezno obruka roditelje usmeno se posravši na kvalitet domaćinovog soka od zove, a domaćici prokune neslanu čorbu, zbog čega se ljudi počnu crveniti kao debil poslije trčanja kroz koprive. Kad dođu kući ćaća ga svaki put napenali nogom u guzicu tako da poskoči k'o katapultirana rumunska šampionka višeboja, ali on nastavlja po starom. U osnovnoj je prdnuo u školski dnevnik i zakopao ga u dvorištu, na fasadi škrabao ljubavnu poeziju vezanu za direktora, psa i majku (''Slobo, jebo ti pas mater! PFC!''), mahao ćundarom pred djevojčicama... Pošto je vasiona za bilo kakav normalan posao, počinje da glumi transformerse u reklamama za kosmodisk gdje lafo ne mož' da 'oda, a kasnije čudesno igra užičko. U gradskom prevozu podjebava penzionere igrom ''trzanja'': krene da ustane, namami poglede baba s cegerima, pričeka navalu, počeše guzicu i opet se udobno smjesti. Kad uđe kontrola s komentarom ''karte na pregled'' vadi Atlas i nudi da izaberu kartu. Zadnje pare daje na cugu i cajke. Našika se, padne pod sto i ostatak večeri se pita što je plafon nizak. Nesrećnicu koja se udala za njega ne vara nikad, osim u svakoj prilici. Nepopravljiv kao slomljena vaza i izgubljen kao daljinski.
- Stefane nesrećo, jesi li spremio sastav o ljetnom raspustu? - Jebo bi vas nešto pitati... - Reci? - Može li o tome kako sam se proveo na selu? - Ajde... - E 'vako: Jednog dana odlučiše roditelji da me odvedu na selo da vidim konje, krave, ovce i ostale životinje što smrde na govno. Ujutru me je probudio pjetao i ja srećan što mi je ćaća dozvolio da ponesem vazdušnu pušku ovjerim mrcinu po po čelendre. U, kakva je to meta bila. Baba je kukala kako joj je taj pjetao bio najbolji i skakao na sve koke, a ja ništa nisam razumio i samo sam jeo najveći batak koji sam vidio u životu. Kasnije sam s dedom išao u šumu po klipe za potpalu i on mi reče da je upravo na tom mjestu upoznao babu, kad je bio mojih godina. Ja ga pitam zašto je u mojim godinama upoznavao babe, a on me samo čudno pogleda i reče da sam povukao na ćaću i da nikad od mene čovjek neće biti. Kasnije smo vodili kobilu kod nekog Stojana i bio sam uzbuđen što ću vidjeti borbu. Kad smo došli pred kuću, deda povika ''Stojane mrcino debela, izlaz' napolje!''. Kaže deda da pozdravim čiku, i ja učtivo ''dobar dan čika Stojane mrcino debela'', a on se smrknu i nešto promrmlja. Otišli smo u štalu da gledamo borbu, bilo je neizvjesno i na kraju skoči Stojanov konj na našu kobilu. Žao mi bješe što smo izgubili, a deda je zadovoljno gladio brk i viknuo babi daj rakije! Čudno... Sledeći dan smo išli na pijacu da gledamo životinje. Na moju veliku žalost nije bilo nikakvih lavova ili žirafa kako sam očekivao. Prišli smo nekom čovjeku sa svinjama koje su smrdile a i on je smrdio, pa nisam znao od koga da se odmaknem. Tu kupišmo golemu krmčinu. Za večeru je bilo praseće pečenje, pošto su dolazili roditelji da me vode kući... - Dosta! Ne mogu više, dajem otkaz!
Za njega je pogled serijskog ubice igrica za male bebe. Da je Hičkok ovo spazio, njegovi horori bi bili makar duplo strašniji. Pogled koji ledi, oduzima i ono malo kostiju zbog kojih ste došli kod lekara. Upućuju ga starije osobe ženskog pola, u čekaonicama Domova zdravlja, i namenjen je osobi koja ima vezu da ne čeka.
- Alo bre, alo bre, hvatajte ga, čekam ovde od 7 i 15, ispratila sam obe pauze, na jednoj je guzio sestru, na drugoj mu je pušila, i sad pušta ovoga preko reda! E ne može! GDE JE OVDE PRAVDA?
Suptilan način da staviš nekom do znanja da ne bi ni u ludilu to nešto uradio! Kad hoćeš da isteraš inat po svaku cenu, makar ta cena bila i gomila guzatih crnkinja.
Hoćeš da idemo na Karleušin koncert? -Ne bih išao na njen koncert da mi plate u crnkinjama. Stvarno, ni za crnkinje?! -Ni tada!
Vrlo popularna, ali nimalo omiljena frizura kod sredovečnih muškaraca kojima se, zbog genetske predispozicije i ponekog spoljašnjeg faktora, kosa jako proredila i opala, naročito na temenu, formirajući tako prepoznatljivu ćelu kružnog oblika.
