Ispovesti zadovoljnih korisnika
Кључан сегмент дугометражних реклама производа који људима из темеља мењају живот. Било да је реч о медицинским средствима као што су магнетни мидер против рака и екстракт лемурског белог бубрега против дијареје или насушним асесоарима: силиконском држачу скротума и електронској штипаљци за нос, ништа не може заменити препоруку искреног гласа спашене душе која вам преноси своје искуство.
Водењкасти поглед вапи иза двоцифрене диоптрије изборане старице (Даринка, 88 година, Шид, пензионерка), док се у крупном кадру присећа како јој је било док је користила обичан штап. "Дрво се брзо исхаба, а гумени крај пробије, те се коефицијент трења напрасно мења и доводи до варијансе у трајекторији кретања и фреквенцији звука поштапања", вајка се она. "А замаси ка најближима су тако непрецизни", додаје.
Са новом Турбо-Патерицом 3000 све је постало ружна прошлост. Осмех се развлачи на бакиној физиономији, док мустаћи милују врх носа. Видимо и блиставу Турбо Патерицу одмах поред. Израђена од лаке композитне легуре, опремљена ласерским навођењем и ултразвучним растеривачем кучића, Турбо Патерица свог корисника води сигурним путем до још дубље старости. "Можда сам једном ногом у гробу, али са ТП 3000, ја сам фактички са две ван", каже симпатична госпођа и крепким ходом вртећи штап око кажипрста излази из кадра, праћена блинкањем ласера и Цунетовим хитом из уграђеног МР3 плејера.
***
Дарко (Крагујевац, 40) већ дуги низ година ради у агенцији за пословну пратњу Трабант ДОО као сениор жиголо девелопер. Услед честог боравка на терену и несебичног улагања у старије, захтевне и габорасте клијенте, патио од хроничног умора, суицидалне опсесије и аритмије простате. За Дилдомат™ доктора Милојебића је чуо од пријатеља из иностранства и срећан је што постоји и код нас.
"Само у одређеном тренутку укључим Дилдомат и он заврши посао. Mени преостаје само да причам са клијентом и ујутру испржим јаја и скувам горчу кафу", каже, а затим се окреће другој камери. "Откад га користим, мирније спавам их и могу више времена да проведем са породицом. Препоручио бих свим колегама.” Батерије се купују посебно.
Prdež
Jedan od dokaza bliskosti između dve osobe.
A: Jel' prdiš kad ti je riba tu?
B: Ih,otkad...
A: Aaaa, pa to je već ozbiljna veza...
Iz Hrvatske
Patriotski odgovor srpskih turista kada prave sranja u inostranstvu i pitaju ih odakle su.
Bolje kamen da je rodila svinje pičku da češu
Izraz koji se odnosi na majku neke izrazito nekorisne, dosadne, promašene osobe. Često se koristi i u prvom licu.
Frljanje s padeži
Prepoznatljiv dijalekt u južnoj Srbiji koji priznaje samo dva padeža, ostali pet su očigledno višak k'o radnici u državnoj administraciji.
(događaj sa srebrne svadbe u Leskovac)
-Slavljenik-Dragi gosti, eve ja sas moju ženu dvajespet godine...
-Kum ispravljač-Sa mojom ženom.
-Slavljenik-K'o što rek'o, dvajespet godine sas ovu moju ženu...
-Kum ispravljač(nervozno)-Sa mojom ženom bre!
-Slavljenik- Lele kume što si dosadan. Sas tvoju devet, a sas moju dvajespet...
Karati
Svadjati se sa nekim, kuditi ga. Obicno to govori starija populacija a najzanimljivije je kad to govori profesor.
Prof: Ajde ti nama Ljubice pred tablu, dogovorili smo se da danas odgovaras.
Ljubica: A profesore molim vas da mi to odgodite za sledeci cas nisam bas najbolje spremila.
Prof: Pa drago dete jesi trebala da odgovaras i prosle sedmce zbog toga. Jesam te karao zbog toga ?
Razred se smeje.
Ljubica Pa jeste profesore ali....
Prof: Pa sta hoces opet da te karam ?
Ljubica : Pa necu...
S kurca
Покушај обављања активности из лежећег, седећег или неког сличног неадекватног, а опет врло удобног положаја.
Ноћ, погашена светла. Хладно је... Заправо 30 степени је, али ај да направимо мало атмосферу.
Дакле ноћ, мрак... Телефон јбт! На столу ми је телефон, аларм ме никада неће пробудити одатле. Треба га дохватити без устајања. Хм! Како сад... Мисли човече, мисли. Ок, ставићу ћебе на под, јастук на њега, онда ћу каишем са панталона које су ми на дохват руке свући телефон са стола, он ће пасти на јастук, самим тим на ћебе, ја ћу ћебе довући и све ће бити супер. Сцена је намештена! Бичујем каишом телефон. Каиш погађа лампу на столу, лампа пада и удара тастатуру, и као што свака стона лампа уме притиска ctrl+alt+del, монитор се пали. Аааа, ослепо сам! Смањуј губитке, смањуј губитке! На рукама долазим до стола, а дупетом и ногама још увек спавам, хватам телефон који клизи из руку и пада преко друге стране стола.
Дупе и ноге више не спавају, испао сам из кревета и рокнуо главом у комоду.
Лежим немоћан, депресиван и поражен, а ћале ми се пројектује изнад главе у четири примерка:
Не мож' бре ништа с курца!
Vještačka inteligencija
Postoji!!!
Ali u deterdzentima za rublje.
Super-inteligentne čestice pronalaze mrlju na vasoj odjeći i odstranjuju je, ostavljajući vašu odjeću besprijekorno čistu, mirisnu i svježu, pri tom ne ostecujuci tkaninu, ni boju...
(osim u slučaju vase najnovije crne majce koju ste zaboravili duže od dva sata u mlakoj vodi...
ali neee... nije to greška...
Super inteligentne čestice ZNAJU da vama crna i ne stoji baš pretjerano dobro, pa su samo htjele da vam predlože umjesto nje nijansu zelenkasto-kafenkasto-kenjaste boje jer vam ističe boju trepavica!.)
Škola slenga u bliskoj budućnosti
Полако али сигурно искорењује остале школе и едукационе установе. Сви родитељи шаљу децу у нади да ће им се тамо сви квалитети потребни за живот унапредити до максимума.
Једина школа коју сва деца, од емоса до фенсера, воле више него зец "doggy style" позу.
Математика:
професорка: Ти батице, ђидо... Ајде на виртуелну таблу.
(тамо пише задатак: Израчунати: На курац те носам - На гурцу те гледам * Јебемо те сви)
ђак без проблема: 3!
Браво, плус!
- - - - - - - - - - - -
Страни језик: Утровачки:
професорка: Ти синак из прве клупе, ај на тејбл.
(задатак: Превести следећу реченицу: "Учкезапиње улезавоње усирањезамање укомзатоње уксазасење узазазгуње."
синак: "Пичке воле масирање током секса згуза!"
Браво, плус!
- - - - - - - - - - - -
Српски:
професорка: Измењати футур сленга од речи повраћати.
1. Ја ћу пеглати . . . . . . . . 4. Ми ћемо пеглати
2. Ти ћеш пеглати . . . . . . .5. Ви ћете пеглати
3. Он/она ће пеглати . . . . . 6. Они ће пеглати
професорка: "Вобра, сплу!"
Veselnik
Najtužnije govedo u stadu.
Veselnik je ustvari vo, koga dovedu na livadu samo da naloži kravu (da je čačka kitom dok ne ovlaži), a onda dovedu pravu rasplodnu volinu koja obavi pos'o. Kod ljudi se takvi slučajevi zovu pičkopaćenici. Pičkopaćenik po ceo bogovetni dan šalje komplimente koleginici, komšinici ili školskoj drugarici. Te "jao što smo danas lepi", pa "Bože, danas prosto sijaš", i ostale pederske komentare koje samo on može izgovoriti. Naravno, svakoj ženi to imponuje. A onda dođe muškarac, i samo joj turi. On se tada zove pičkoposednik.
Kad se saplete, patku će si pregrize
Врхунац, краљица свих саплетања. Замислите ситуацију да се неко саплете толико гадно да прегризе језик кад падне. Помножите то онда са 1000. То што сте добили је само мали део овог саплетања.
Шта си јурнуо низ те степенице? Има се саплетеш, патку ће си прегризеш.
Kodeks oblačenja u Beogradu
Došao si u Beograd da studiraš.
Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica.
Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.
Nikad nemoj nositi ove boje:
1. Crvenu - Navijači Rada i Partizana će misliti da si Zvezdaš, a to ne može da bude dobro po tebe.
2. Crnu - Navijači Rada i Zvezde će misliti da si Partizanovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
3. Plavu - Navijači Zvezde i Partizana će misliti da si Radovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
4. Zelenu - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si musliman, a to ne može da bude dobro po tebe.
5. Roze, žutu i ostale drečave boje - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si gej, a to ne može da bude dobro po tebe.
6. Belu - Po njoj se brzo nahvata prljavština od beogradskog vazduha, pa može da počne da liči na duksericu pod brojem 2, a to ne može da bude dobro po tebe.
............
Zaključak: Vrati se iz Beograda. Bolje da radiš neki bedan posao sa srednjom školom, nego da provodiš dane na VMA, ionako imaju lošu hranu, a to ne može da bude dobro po tebe.
Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Krnji perfekat
Sinoćni događaj pun crnih rupa.
- Šta ti je sa usnom? Ko te ugriz'o?
- Ma šibnula me grana kad su me juče poslali u šumu po drva. Bili smo na kampovanju.
- Stvarno? Kako je bilo?
- Ono čega se ja sećam je bilo fenomenalno, sem gulaša kome je Deki stavio šećer umesto soli. Ostalo je istorija, šano dušo. Jutros sam se probudio sto metara od šatora sa čarapom u ustima i bez gaća.
Ljudi koji kupuju pola hleba
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Fudbal
Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.
Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.
Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.
Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.
- Brate, plasirali se fudbaleri na svetsko, ajmo na doček!
- Ajmo! Do jaja! Ooo, ovog leta ovog letaaa, bićemo prvaci sveta!! Pali kola, idemoo!
- E vaterpolisti prvaci sveta.
- Da, video sam. Mojoj sreći nema kraja. Nego si čuo da se Seka kupa u magarećem mleku?