Najružnija reč u istoriji srpskog jezika.

Označava u slengu srpske omladine žensku osobu,uglavnom,no ne nužno mladje dobi.
Ipak izraz mnogo više zvuči kao nešto sluzavo,ljigavo,upecano na rumunskoj strani Dunava,prošvercovano gumenjakom u vlasništvu Mirčee Rizvaneskua iz Turnu Severina u Kladovo i posluženo ekskurziji iz Beograda u poseti Golupcu u lanč paketu.

За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Особа која мисли да је уписивањем горепоменутогфакултета попила сву памет света.

Резултира из ситуације у којој онај који слуша музику тотално погрешно чује речи песме а потом је до судњег дана погрешно пева. Може да се деси због алкохолисаности особе која слуша, кинеских слушалица које шуште или непостојећег певачког талента извођача који више мрмља и фрфља него што пева.

Заблуда обично траје све док тај који је погрешно чуо у неком друштву не прокоментарише како је текст песме до бола глуп. Потом следи разјашњење и цитирање оригиналног текста али упркос томе особа се и даље када пева држи своје верзије на коју се већ привикла, ма колико то глупо и нелогично звучало.

Veoma zanimljiv predmet, jer možeš da dobiješ bilo koju ocenu učio ti ili ne učio.

Раширена појава у којој претерано урбане и квази-образоване даме у свакој причи за децу виде скривену поруку која за циљ има да се женски пол омаловажи и потцени.

Ultimativni doseg čoveka u bilo kojoj psiho-fizičkoj disciplini.

Једно од најиритантнијих питања која могу да се поставе једном студенту. Онај који то питање поставља или никада није студирао (па не зна како је кад ти поставе то питање), или јесте студирао, па с намером јебе у мозак студента. Најчешће их постављају тече и тетке и којекакви рођаци (које би апсолутно требало да заболе тукидид колико ти је испита остало), затим родитељи другара и другарица из школе (како би те упоредили са својим дететом) и поједине колеге с факултета, како би видели да случајно ниси даље одмакао од њих или како би после покушали да ти набију комплекс реченицом ''Е, ја сам дипломирао/ла!''

Синоним за НИКАД.

Правац који се јавља као одговор на саговорников надреализам.

Не дај Боже.
Опис психофизичке последице коју ти остави кромањонац налик на Лурча из породице Адамсових, чија рука меље орахе и лешнике директ за кевину торту. Кад товари угаљ не користи лопату јер је бесмислено то радити, а цела београдска Арена га не би могла зајебати у аплаузу јер пробија звучни зид.
Траг који ударцом оставља на лицу пропорционалан је количини меморије коју ти избије из можданих вијуга.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Odgovor na iritirajuće pitanje "A za koga navijaš?" koje postavljaju raznorazni zaluđenici u toku utakmice na kojoj snage odmeravaju osvedočeni neprijatelji SrBskog naroda poput:

Engleza i Nemaca
Italijana i Francuza
Holanđana i Belgijanaca
Hrvata i Bugara
Austrijanaca i Mađara
Rusa i Japanaca
Danaca i Šveđana
Grka i Norvežana
Iraca i Španaca
Škotlanđana i Amerikanaca
Brazilaca i Kineza
Slovenaca i Albanaca
itd...

Osoba se kreće cik-cak putanjom u Knez Mihajlovoj ulici kad hoće da izbegne promotere koji žele da mu uvale sezonske karte za pozorište, Ćirilka, čestitke za decu sa Kosova, za decu iz Zvečanske, za žene iz Sigurne kuće, ruže...

Recenica koja se obicno kaze na kraju obilne rasprave o ukusima, kada se svi smore od presipanja iz supljeg u prazno.
Efikasno sprecava eskalaciju fizickog nasilja medju ucesnicima ako se upotrebi na vreme.
Mirno razresenje sa rezultatom - vuk izopsten, a ovce podeljene na crne i bele.

Himna fudbalske reprezentacije San Marina.

Misterija koja baca u senku tajne egipatskih piramida.

Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.

Особа која помеша три или више врста пића укупне вредности 42,21 динара, надене неки зајебан тропски назив на енглеском, убаци кишобранчић и све вам то мајсторски наплати 400 динара.