Мајица супермен. Она са именом ћалетовог/кевиног предузећа која је прошла сито и решето; она коју смо мазнули пре десет година, носили је сваки пут на физичко, вртели се поваздан у њој по кући, у њој кречили собу, исфлекали је толико пута за време јела, опрали је триста пута и јебавали је на све могуће начине.

Онда смо је једног дана извукли из веш-машине и укапирали да има јачу боју и већу чврстину од мајице коју смо пре месец дана платили 2000 динара, а која је већ почела да се излизује и рашива испод мишке.

У америчким филмовима-забавна дечја игра у школској мензи којој се понекад прикључе и васпитачи.
У нас-почнеш ли тако нешто за столом ћале ти одвали такву шамарчину да се све пуши уместо да те и он гађа својим парчетом шницле.

Женски иритантни израз за дугу косу у мушкарца.

Dodatak pri razgovoru između dve ili više osoba, koji je u poslednje vreme toliko uzeo maha da ga koriste i najveći balvani od mozgova.
Koristi se kada želite rečenicu da obogatite nekim primerom, a da pritom zvučite spontano intelektualnije... "tipaaaa":

Fakultet koji svojom diplomom opravdava i objašnjava fenomen obrazovanih, a potpuno beskorisnih ljudi.

Vrlo šokantan aparat u nas Srba. Misli se na električni "bokal" u kom se kuva kafa pri nedostatku šporeta. Šokantan jer se dosta ljudi prevari i promeša kafu metalnom kašikom, a pošto metal provodi struju čovek ostaje u najboljem slučaju malo protresen. Mada, to nije jedina opasnost.

Енг. drama queen. Биће које ће ти живот претворити у пакао, уколико се зајебеш, и само на тренутак, врата истог оставиш небрањена и одшкринута. Председавајући у строгом Сенату, она чије се жеље услишују, а за коју туђе жеље нису битне. Претвориће чвргу у шамар, полупану чашу у разбијено огледало, а свака твоја реч биће поклопљена са десет њених. Најсјанија звезда њеног јебеног, личног универзума, у којем си само неосветљено небеско тело. Душа које се храни свађом, демон који ти крв пије.

Често, али не и обавезно, јединица, одрастала толико ружичасто колико и њене барбике. У њеном координатном систему, свака ствар има своју одређену тачку, док она представља центар, а кад и најнебитнија тачка излети из свог лежишта настаје катастрофа. Чик се зајеби, размишљај доњом главом уместо горњом, када ти смореном и несигурном "учини услугу" па затражи твој број, уместо ти њен. Покупиће те твистер, све ће кренути попут америчког тинејџ хорор филма, идилично, али ће се завршити просипањем рожњача, и печењем нерава на тихој ватри. Схватићеш да је позадина твог рачунара од круцијалног значаја за државну безбедност, и да ће се уколико је не промениш, древни одред јапанских самураја спустити на Београд, да нам јебе кеву што засеравамо и не перемо аутобусе које смо добили. Ако "не дај боже", донесеш чизбургер уместо хамбургера, има да завршиш као Шиптар и Кум у Мељаку. Усисава енергију, црта контуре твоје личности по сопственим замислима, од мартинке те претвори у папучу. Све док једног дана, не схватиш шта је не мржња, не бес, него прави јебени гнев према некој особи. Када видиш колико се мува претворило у магарце, колико се водило рачуна о тривијалностима, само да пластична лутка својим електронским гласом не би звала маму, схватиш да ниси јебени мазохиста, да ти све то не треба, и отераш говно у пичку лепу материну размажену, одакле је и изашло.

Из аутобуса на линији 56 посматра улицу Краљице Наталије. Из слушалица се чују речи које не разуме, и музика која јој не прија. Носи хамер обогаћен жврљотинама које се не свиђају ни њој самој, а камоли другима. Она је њена мајка, само тридесет година касније, са новом фарбом за косу, пар страних речи у вокабулару и додатне четири године средњошколског образовања.

Улази у собичак на Чукаричкој падини, парче Мај Кемикал Роменс постера на вратима, тера је да се попут Владимира Стојковића по ко зна који пут одрекне своје ружне прошлости. Увлачи дим који је гуши, крије опушке од кеве. Ставља на сто пластичну шналу, заричући се да је никад више неће ставити у косу, јер не истиче на прави начин њену личност. Отвара сајт неког десет година старијег лика кога је упознала у "Дангуби", информише се о напредовању његовог новог музичког пројекта. Машта још неких пола сата о том исфолираном буржују са Дорћола. Долази к себи, гуши је поново ћалетов воњ на алкохол, иако је матори отишао пре десет година. Из суседне собе чује се глас Ивана Бауера, а она тако мрзи телевизију. Сестра по фарби јој је препоручила књигу, свака реч производи све већу досаду, рачуна преостали број страна, рачуна дане до следећег виђења са том цуром, мора пренети позитивне утиске. Одлаже књигу на страну, заклиње се да ће сутра прећи бар тридесет страна. Устаје, гледа у ормар, одустаје. Ниједно парче шарене одеће не може нагласити непостојећу сису.

Osoba koja spava na stolici ili fotelji sa glavom zabačenom unazad i otvorenim ustima.

Alkoholno piće koje je deo tzv."kompleta" koji čine vinjak, kafa (turska) i kisela voda(2 dcl).
Piju ga iskusni konzumenti alkohola koji su poznatiji kao "Rubinovi manekeni".

Velika istina koja će te pre ili kasnije udariti u glavu. U šetnji, u kasnoj večeri posle izlaska, u krevetu dok gledaš jutarnji program sa Boškom Jakovljevićem u razdrljenom roze džemperu, na letovanju, na venčanju, ispod kurve u motelu sa noćenjem i doručkom nadomak Guče, udariće te.

Društva u kojima nikad nisi bio prihvaćen, poslovi koje nikad nisi mogao da dobiješ, babe koje u prevozu pilje u tebe da ti izazovu grižu savesti, one sitne finese kojima su te mučile devojke koje nikad nisi mogao da imaš, pare koje si pucao i pucaš na duvan, alkohol i opijate, propaganda koja ti govori da čekaš sutra, jer sutra dolazi puno prilika samo za tebe, ali dana ti ponestaje, a cela zemlja pulsira pod pritiskom kao prepuna čekaonica, dok se, s druge strane šaka ljudi otima za vlast nad stokom kao pijačar za dobar komad mesa, a ti sanjaš činovnički san uljuljkan u kolevku demokratije i slušaš kako govore da je dobro ako ne bude gore i počinješ tako da misliš i shvataš šta se dešava i to ti se ne dopada i onda guraš i zapinješ i znojiš se i stenjući, bez spavanja, stegnutih zuba sasipaš sve samo u korak, pa još jedan korak i napinješ se još jednom, ubeđen da te taj izvlači na površinu, da te oslobađa mehanizma, povlačiš!

I, na kraju, na izmaku snage, a pred sam kraj tvog dana, iscrpljen, izmoren, izlomljen, dok polusvesno teturaš napred, jasno kao svetlo, napokon ugledavaš širu sliku i shvataš.
Igra je nameštena.
I sve vreme si bio zupčanik.

Bromazepam, Guarana, Brufen.

Kec u rukavu.

Slina u najavi. Ljigavac u razvoju. Bezbojna, bezlična i bezoblična masa, bez ukusa, ali ne i bez mirisa. Kandi mnogo. Čuj mene vnogo. Mnogo.

Početkom devedesetih, u vrijeme najveće sportske ekspanzije na ovim prostorima generacije rođene krajem sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih opredjeljivale su se u navijačkom smislu za Zvezdu ili Partizan, podjebavajući navijače Zvezde za basket, a navijače Partizana za fudbal, ali su isto tako bili spremni da istrpe provociranje iz suprotnog tabora na račun slabije pozicije svog kluba u jednom od sportova. Upravo ta podjela omogućila je da na površinu isplivaju djeca konformizma.

Pitanje kome će se prikloniti carstvu za njih je imalo jednostavan odgovor - onome koje u tom trenutku i u tom sportu ima više bodova na tabeli. Postoje ljudi koji navijaju za Čukarički. Postoje ljudi koji ne navijaju ni za koga, koji su neutralni i koje sport ne zanima. I to je u redu. Ali, postoje i gorepomenuti kvislinzi, koji, zauzevši vin-vin poziciju, izbjegavaju bilo kakav otvoren sukob u kome bi bili u podređenoj ulozi. Za njih navijanje nije emocija, već prosta računica.

Sačuvaj me, Bože, takvih ljudi.

Фиренца, Италија. Екскурзија у четвртом разреду гимназије. Већ је средина новембра и последњи знаци топлог времена и михољског лета су прошли. После лаганог доручка и обиласка неколико историјских локација посету настављамо у галерији Уфици. После више сати боравка у затвореном простору коначно излазимо напоље. Истог тренутка оштар јесењи ваздух замењује устајали ваздух из галерије и узбуђује чуло мириса. Топли зрак сунца после ко зна колико времена први пут пада на лице, лагано га милујући. А у позадини виртуоз на гитари свира ову ствар, која се одбија од старе зидове ренесансних зграда будећи поново дух старе Италије. Жмарци ти продилазе целим телом. И тада се то догађа. Један од оних ретких тренутака апсолутне еуфорије, благостања и среће. Не знаш зашто али једноставно си срећан. Као да је неко руком однео сваку могућу бригу на свету и оставио те у том једном невероватном тренутку, којих нећеш доживети превише у животу али за које вреди живети. Хришћани кажу да су нам ти моменти Божји начин да нам покаже како је живети у рају. На далеком истоку би то можда назвали нирваном. Ја ипак томе не придајем толико на драматичности. Једноставно такве тренутке волим да назовем Када се све коцкице сложе.

Povlačenje dve linije.

Џибер. Много брз. Брзи ликови носе треше (шушкавце), НАЈК ЕР МАХ (Не Nike Air Max), брзе наочаре и обавезно најк торбицу око врата. Они су такође обдарени увредљиво ниском интелигенцијом. Премда (углавном) ниски растом, ови ликови имају слоновска муда и потући ће се и са много јачим ликом на најмањи повод. Уколико не може поштено да га пребије, искористиће било шта што му дође руке: флашу, циглу, скакавац, а уколико ни то није довољно у помоћ му ускаче екипа. Брзи ликови су често чланови екстремних навијачких група Партизана (СрОби ) или Звезде (четници север). Они такође имају "опасне" надимке (Матке, Брца, Црни итд.) и поседују "зајебане" или аеродинамичне фризуре.
Још ако су љути и брзи, е онда је боље да им се не приближавате.

Trenerka stil, aerodinamicni cvikeri.
Voli zabosti spida.
Momak za akciju.

Izraz koji je neko nekad valjda rekao, moguće i da je neka gangsterska zvezda u pokušaju, nije do detalja utvrđeno. Valjda životni stil u fazonu: pičići, droga, alkohol (do groba ili do mardelja).

A kako bi to izgledalo kod klinaca:

buksna, buksna, pivo, ručak, bleja, wow/kanter, buxna/bleja, spavanje

Fraza koja se često koristi kada želimo da dostignemo maksimum ironije.
U glavnom kada pored nas prođe neko (muškog ili ženskog pola) ko nije svestan svoje pojave i utiska koji za sobom ostavlja. U pokušavanju da bude apsolutni frajer/riba, malo se gubi, najverovatnije zato što je preistripvan/a.