Суптилан начин укућана да ти скрену пажњу да ти ноге смрде.

Srednjoškolsko odeljenje smera tipa: monter ptt mreže, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, elektrotehničar za rashladne uređaje... odeljenje namenjeno pretežno muškom polu, ali u kojem zna da se nađe uljez - devojčica. Ona sedi sama, obično u prvom redu, predmet je zajebavanja, tiha je, aminuje sve, jer ne sme da se protivi. Ona je razlog zašto profesor i đaci ne mogu da izađu iz okvira nastave, da popričaju malo o muškim stvarima.

Uobičajena izvala onih koji su bili prebogati i pre nego što su se rodili.

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

Prve reči koje nam se rode u glavi kada se probudimo u četvrtak ujutro, za posao ili školu.
Još samo sutra, pa konačno... toliko iščekivani vikend...

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

Ovaj izraz se koristi za osobu veoma neobične glave, a može se koristiti kako bi se prokomentirao sadržaj iste.

Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.

Roditeljska preosetljivost na tišinu.

Najveći strah u Srba.
Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.

Свакако најинтересантнија појава на овим местима. Увек привлаче највише пажње. Дал' што су гагстоси, просјаци или само обичан ган. Јебем лига. Деле се на неколико категорија:

1)Цигани гагстабајтери

Увек се разликују од осталих људи у играоници. Дошли су из Бећ у родни град на одређено време и да би одржали контакт са породицом, морају путем интернета. Када уџу у пикаону, прво се осети мирис изшанираног Ђолета Арманија, а да се приметити и Гуцхи шуља, гиље и остало. Конверзацију са радником најчешће почињу реченицом "бато, јеР ти ради интернет?". Најчешће долазе у гомили, те заузму пола места. Свако прича са својим. Врло често не знају да се снађу на мсн-у, па зову шефа. Обавезно је курчење машинком, наравно. Њихов излазак познат је по остављању високог бакшиша.

2)Цига из краја

Додуше, није из краја, али блеји стално у играоници. Сви радници га знају и сви га готиве. Пре свих цигана је знао шифре за ГТА Вајс Сити. Увек пика на лер. Добродушни гањац. Често и икона краја.

3)Обични цигани

Смарачи, жицкароши. Беда. Блеје испред да би скупили за "Хлеб".

Jedem luka i slaninu navijam za Vojvodinu je jedna od starijih izreka navijaca Vojvodine.Kao sto su zvezdasi cigani a partizanovci grobari tako su i navijaci Vojvodine Slaninari.

Бале које истовремено цуре из уста и из носа током прехладе.

Dovoljan je jedan film i jedna noć u nekom porodilištu pa da shvatite da postoji velika razlika između nas i njih. Amerikanke se porode iz dva napona, jednog krika i uz tri graške znoja i to bez pomoći babice. Porođaj u američkim filmovima je toliko brz i polutraumatičan da najviše liči na pošteno sranje u uslovima polutvrde stolice. Iz svega ovoga ja sam zaključio da su naše žene ili ekstremno uske pa ne mogu ni kornišon valjano da izguraju ili su naša deca toliko glavata pa satima i danima imaju problem da se proburgijaju.

Potraga za najboljim parčetom mesa na slavi.