Gospodsko kihanje
Kihanje bez stavljanja ruke na usta.
- Jer šta je gospodština nego realno sagledavanje situacije te djelovanje po donešenom zaključku, najčešće u svoju korist i korist sebi bliskih ljudi, ali samo ako nam moralna stana naše ličnosti to dozvoljava. To važi ako ste ispravna osoba i donosite zdravorazumske zaključke.
- Još veći level gospodštine je svjesno djelovanje mimo svojih PRIMARNIH interesa ALI IPAK u interesu npr. osvajanja sisate micike ili kakvog hedonističkog užitka koji će imati dugoročno blago-negativne posljedice. To je ok samo ukoliko imate istančan osjećaj za tananu granicu pretjerivanja ili ukoliko ste prirodni gosn i propadanje nije poznato vašim genima. To je kao neka polu boemska gospodština: jebo si, opijao se, slušao Tom Waitsa i glumio Bukowskog hodajući tri dana go sa nekom ribom po stanu, ali si osto sužanj bez love nakon par dana.
- Najveći nivo gospodštine bi bio hladnokrvno samouništenje za dobrobit drugoga, koji to nikada ne bi saznao. Ali to je već zajebani metafizički level, nedostupan sužnjima materijalizma.
- Dakle gospodština nije: dobar dan, doviđenja, izvolite prvi, ali je i to neophodna stavka. To bi značilo da seljaštvo nije gospodština. Gospodština je otvorenost i iskakanje iz normi, ali samo onih normi koje su štetne i za koje utvrdimo da su štetne ukoliko svojevoljno i gospodski u jednačinu ubacimo i logiku. Po principu: ako neko vodi pit bula trotoarom na povodcu od metar i nadomak ste čeljusti balave životinje, skonićete se metar i pol na travnjak i izbjeći svaku mogućnost kontakta sa zvjerkom, poprijeko pogledati vlasnika i odšetati zadovoljni svojim smislom za samoodržanjem.
- Jedan gospodin koji je svjestan da kihanjem izbacuje viruse i bakterije iz tijela, neće staviti ruku na usta jer će ih tako vratiti u svoje tijelo koje želi da ih se riješi. On će kihnuti sa strane sa izbačenom glavom napred da se brzim korakom udalji unazad nakon kiha, potpuno neopterećen posmatračima i bontonom. Ukoliko je u društvu naćiće kihoupijajući ćošak i materijal i kihnuti u njega i naknadno objasniti ljudima o čemu se radi. Znači ako vidite nekoga da kiše iz stava ski skakača na pola skoka sa rukama na leđima, uskliknite: GOSPODIN!
Odbrambeni mehanizam
По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд.
У пракси, то изгледа овако:
Порицање или денегација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.
Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.
Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.
Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.
Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.
Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.
Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.
Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.
Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.
Mačke
Životinja najsličnija čoveku mizantropu.
-Jebem ti mojih devet života, salamu, tunjevinu, februar i sve ti jebem! Ja ti rodjo više volim ljude nego mačke, ljudi su ti bolji od mačaka. Bar nisu pametni toliko kad nekome učine zlo, da znaju da čine zlo, za razliku od mačaka koje to znaju ali ipak to čine... Popišam se ja na ceo mačji rod, što nas sve ne spališe na lomači kad je bio srednji vek, odo da živim u Kini sa Kinezima!
- U pravu si potpuno, ja se samo nadam da će uskoro neka dzukela da izmisli neki mačji grip to jest kašalj pa da nas sve potamani!
-Pa da... pre neki dan, znači užas, ja išao ulicom, kad vidim nekog žućka iskenjo se a nije zakopao, to u naše vreme nije bilo, znao se red.
-Ma u pravu su Kinezi i dzukci sve!
Fudbalerčić
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
Prslić
Lik koji vari nedelju dana bez prestanka pa počne da se tripuje da mu je Putin video post jer je objavio JAVNO (public) na FB... i ne samo to, nego da su apsolutno svi na ovom svetu videli, od Trampa pa do njegove tetke u Somboru da smera da digne četničku revoluciju.
Svi moji pacijenti su prslići...
Ćore
Još jedan u nizu načina da oslovite lika sa kojim ste skoro kao prs' u dupe.
Izveden od matori => maćore => ćore.
- De si, ćore, k'o da su te krave lizale!
- Ma evo pločice lepim...
- Kondurom te klepim!
Perverzne misli
Javljaju se kao posledica velike zagorelosti kod muškaraca. Prilikom svakog obracanja neke devojke, njene recenice, koje naizgled izgledaju sasvim normalno i obično, u glavi zagorelog slušaoca se automatski transformišu u raznorazne perverzije.
Devojka: Jao što su dobre ove cigare. Ne pada mi teško da dam pare na njih, jer ne pušim bilo koje.
Perverzni lik: Da, da. ( Hmm voli da puši. Blajvila bi mi ga samo tako. Ima tako pušacke oci. Kako povlaci ovaj dim, iskusna je. Verovatno hoce da mi ga popuši, jer kaže da ne puši bilo šta, a moj je tako veliki i debeo. Nego ne zna kako da mi kaže.)
Devojka: Jao pa ti si baš fin. Mogli bi da budemo najbolji drugari.
Perverzni lik: Pa može, naravno. ( Aha, hoce da budemo na kurac u dupe, pa stavicu joj ga u dupe. Najbolji drugari, extra, znaci samo je zamolim i ona ce mi blajvi. Kako je prepredena, a samo hoce da ostane u formi. Nije naivna ni malo)
Devojka: Ja sam u Beograd došla da studiram i da se provedem. Cula sam da su lude žurke ovde.
Perverzni lik: Jesu, naravno. ( Kakva je ova mala. Oce da se jebe na keca. Ne bira ni mesto ni vreme. Zato je došla ovde. Takve su najbolje. Želi kurac, vidim joj to u očima. Kakve žurke, ona je željna krvavih orgija)
Devojke koje sve rade kako treba
Lepa je. Ima dečka. Fin momak, naravno. Duga veza. Neke dve-tri godine, nešto tako. On prati fudbal, ona lakira nokte. Voli decu. Drži (uspešnu!) dijetu. Karakter joj je jači od upornosti Bore Drljače, tako da ni pod kojim uslovima neće jesti posle šest popodne. Možda se ne udubljuje u avanturističke crtica ljubavne romane, niti ih čita nešto mnogo, ali zato, brate mili cepa ekonomije i te neke finansijske nauke na ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Ne šali se nešto mnogo, ali ume uvek da prepozna kada da se nasmeje, a mama joj puca od ponosa. Naravno, voli more. I sunce i školjke i to sve. Sve jebeno ide kako treba! S-V-E! Skroz po pravilu. Baš onako kako je neko preterano smoren nekada davno napisao napisao iz ko zna kog razloga. Mislim da se taj samo zajebavao, iskreno. Ono, kontam, ajde da ugradimo neke standarde koje niko neće moći da poštuje, pa onda da gledam ljude kako padaju u depresiju, hehe, ALI PRC, ZA'EBO SI SE, CURA SVE TO POSTIGLA, nadam se ne na račun mentOlnog zdravlja.
Još samo posuti šljokicama, u pozadini pustiti Sergeja i umotati obojenim celofanom iz Turske i dobijete tipičan primer alfa ženstvenosti. Simpli febjulus.
-E, bubim te, idem sada na hor, posle na faks, pa onda na ples, pa onda u svemirski brod da pozdravim mog bubilija, pa onda da se spremim, ništa, onako na brzinu samo i onda da upišem one dve desetklice, pa na aerobik. Ti?
-Evo..... Idem da sedim u kući i gledam onu epizodu sa Molderom kad se neki lik ubaci u njegovo telo i onda krene da živi njegov život i uzme da se kida kad vidi kakav je Molder neviđeni jadnik. Mnogo volim tu epizodu.
Ispovedaonica
Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.
Bog će da ti plati
Идем ти ја тако једном кроз шуму, кад одједном неко пиштање зачујем. Погледам боље шта је то, кад оно једна гуја пишти у процепу, ни тамо а ни овамо. Узмем грану, размакнем оно стење, гуја испузи, па ми људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ме данас спасио. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам син змијског цара, и мој отац ће доћи да ти помогне.
Идем ја даље кроз шуму, преко потока прелазио, кад оно одједном у води нешто се шарени. Шта ли ће то бити, помислим ја, кад имам шта видети: дави се лептир, велики ко шака човечија. Ја се сажалих, пружих му грану, он се успуза уз њу, па ми људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ме данас спасио. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам син цара свих лептирова, и мој отац ће доћи да ти помогне.
Изађем ти ја из шуме, кући се враћао, кад оно на пешачком прелазу угледам где стоји једна баба са ходаљком, не може пута прећи никако. Ја се сажалим, под руку је ухватим и преко пута преведем. Тада баба људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ми данас помогао. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам ћерка мајке свих баба, и моја мајка ће доћи да ти помогне.
Прође отад неколико година, на све те згоде ја сам био и заборавио, а звиждукао нисам никако, ни да се заборавим па да нешто засвирам, јер сам невесео био, нека беда дошла међу народ, порези и намети се накупили, ради и ради по цео дан, не можеш голу децу прехранити, а камо ли да за тебе нешто остане. Још ми жена умре од чуме некакве, деца ми осташе, а ја не знам шта ћу с њима. И једнога дана, због дуга банци, на добош кућу и све у кући ми ставе. Деца плачу, кажу: Тата, како ћемо ми сада? Ја им велим: Стрпите се, моји сироти, одох ја да питам мајку. Чудно ме гледаше, ал ућуташе.
И кренем ја у гору, а све у недрима стежем коноп што сам га кришом из штале изнео. Кад зађох довољно дубоко, извадим коноп, око гране га пребацим, омчу направим, и на врат је намакнем. Мрети се мора, па бог.
Тад се наједном сетим змије, бабе и лептир, па се од све муке мало и насмејах. Хајд да звизнем, рекох себи, па шта буде да буде, неће бити горе. Звизнух, кад оно са свих страна поврвеше змије, нагрнуше лептири и буљук баба око мене као да из земље искочи.
Проговори први цар свију змија: Шта је с тобом, човече, што то душу хоћеш да огрешиш, себи живот да одузмеш? Ако је због болести, ја ти могу помоћи. Има једна трава, оздравник се зове, очас ћу ти је донети, и сваку ће болест одагнати, ма колико тешка била. И здрав бићеш довека.
Проговори друга матер од свих баба: Шта је с тобом, човече, где ће ти душа, с враговима у казану да се кува? Него реци баби, ако си без неког драгог остао, зна баба чини свакојаке, да их изговориш у ноћи без месеца на раскршћу, и кост из мртвачевог гроба у реку да бациш, вратиће ти се у живот као од мајке рођен поново. И живећете срећно до краја живота.
Проговори трећи цар свих лептирова: Шта је с тобом, човече, душе не греши што ти је бог дао, него гледај како можеш да се спасаваш. Ако је због љубави, ја чудотворан цвет знам, убраћу ти га, па кад дунеш у њега, она ће ти дотрчати, и лудеће за тобом док вас смрт не растави.
Стадох па помислих: болестан јесам, ево кичма ме жига већ годину дана. Да сам без жене остао, остао сам, има томе, а деца мајке немају. Да у љубави среће немам, истина је и то, није после женине смрти ниједна за мене хтела. Ал није то што нуде они мени то што мени потребује. Све нешто мислих, али никако да смислим како невоље своје да се ратосиљам уз помоћ коју ми нуде ови чудни свати.
Почех: Чујте, браћо и сестре, бићу искрен. Нити здрав сам, нит у љубави среће имам, а и жена ми се недавно преставила. Него, на добош ми оде кућа због дуга банци, а новаца немам, посла немам, сиромах сам пуки, без игде ичега. Па ако бисте ми око тог кредита могли помоћи...
Погледаше све троје у мене, згледаше се између себе, па змијски цар проговори: Еј, несрећниче, кукала ти мајка, од свег зла, ти најгоре направи. Па слеп код очију свој живот упропасти. Па децу своју без крова остави. Еј, човече, где ти глава беше, и на шта си мислио?
Ја заплетох језиком: Узех кредит у швајцарцима... каматна стопа била повољна, франак стабилан, паритет евра и франка... рекоше да се неће мењати, грејс период три године... а добио и бесплатну картицу за петнес посто попуста у Темпу...
Згледаше се змија, лептир и баба, па ми овако једним гласом проговорише: Ех, бедни човече. Да си без здравља, љубави или кога милог остао, све бисмо ми теби повратили, и среће би имао, и да се цео живот веселиш. Ми дајемо оно што је нама од бога дано. А у ваше људске ствари ми не дирамо. Сад одосмо, а ти гледај шта ћеш, помоћи ти никако не можемо.
И нестадоше исто као што су се створили.
Држим сада рукама ову штрањку око врата, не знам шта ћу са њом. Ветар однекуд кренуо да дува ко да се помамио, па се грана мрда лево-десно. Камен ми се клизав под ногама клати, и никако да се смислим: море, да га избијем себи испод ногу, ил да скидам конопац са врата, па натраг у село. Чекам и чекам, ал некако
Vukajlijski bućkuriš (II deo)
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Gornje Vutrovo.
… u nastavku defke nećete saznaćeti…
da l' je autor još više otišao u kurac,
zašto je Перовић izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu
ko će biti pobednik u NKV…
- Jebem te u ruke te bagaljive. Kako ću sad da dohvatim ovaj kur…
-Zdravo bato.
-AAA! Debeli pacov, upomoć!!!
-Ne plaši se dečače, ja nisam kao drugi glodari, ja sam džentlmen.
-Pa, jok, nisi Splinter, jebo te Jova Mikelanđelo.
-Hoćeš li da pozovem doktora da ti gurne jajca u šteker.
- E, nemoj još ti da mi staješ na žulj, nego ajde gurni mi to da mogu da vidim šta je.
Samo što je počeo da kotrlja nešto nalik na džezvu, poče da izbija neki gusti dim. Pacov poče da se trese k'o da pojeo neki pokvareni mišomor a ja se samo zakašljah.
- Zdravo momče, sigurno i ne znaš ko sam ja, ohohoho. Dolazim niotkuda i ne idem nikuda,a evo me ovde. Ja sam…
- Duh iz lampu!!!
- Bra'o, tri bambija za tebe. Požuri, reci dve želje moram da se vratim na okretnicu, požuri.
- Kao prvo, izvuci me odavde a kao drugo, želim da me prebaciš direktno u G. Vutrovo.
- Nema problema, šaljem dvojicu durade nešto. Palim, ajde ćao.
Hmm, duhovi komentari, šta li je sad smislio?
… nakon pola sata od razgovora, otvaraju se vrata podruma. Pošto je malo mračno ne vidim baš najbolje ali siguran sam da vidim jednog omanjeg čoveka koji se polako ali sigurno šunja oko LP. Poznat mi je lik ali ne mogu da se setim odakle. Sad je konačno iznad doktora. Ubiće ga sigurno. Poklopio sam uši jer ne želim da čujem ništa.
Aaa? Ne, ubistva nema, oni se raspravljaju naveliko ali ne čujem ništa jer sam daleko. Čujem da doca pizdi.
- Pustiću ga, jebo ti pas mater, i tebi i pečatu!!! Serem vam se u birokratiju!!!
Zycloneee, vodi ovog ludaka u pizdu materinu, Zoki nam preti inspekcijom.
U tom trenutku osetih jaku promaju i vetar poče da me nosi. Auuu, kako je moćan osećaj. I am in the air, I am in the air, Đurđoooo…
Osećam se kao banos bananos.
…letimo već pola sata…
Daj bar da uzmem da pročitam neke novine. Da vidim šta ima ovaj ombre u džepu. Ihh, novo izdanje Kosmopolite, al' ajde šta je tu je pa barem naslove diščitam. ''enemyofthefreeworld-feljton'', ''Pedofili, Remac i Gonzo pušteni na slobodu, Mala Vidra(15) traži pravdu'', '' Faca Faca, poznat po pogrebnom preduzeću, spalio Đenku'', ''Mr Testis, akademik, optužen za falsifikovanje nastavnih planova i programa u -PDF- formatu'', ''Još se ne zna gde je simeSrbin… СМаркан ne želi da da intervju???'', NN(ne'amnadimak) počinioc uspeo je da pobegne policiji… mole se građani da ako spaze crni auto marke (….Krajsler…) registarskih oznaka |Nana Og| da obaveste najbližu pol.stanicu''…
Еее, Бого moj, gde sam ja bio!!!
- Zyclone, hoćemo li brzo stići? Pripišalo mi se.
- Evo, još malo pa će granica a tamo ima drva koliko hoćeš pa se izmočaj.
- Ne pišam na drva a pogotovu ako je Храст…Agrrr, ne mogu više da izdržim, jedva čekam da… :spazih osobu na oblaku: Atifeee, Atifeee, šta radiš tu na nebu i odakle ti krila? Nije valjda da…
- Đe si ba, š'a ima? Jesam, rahmetlovan sam i sad kuliram.
- Super mi izgledaš ovako, nije loše. Što bar ne radiš nešto kad si već dobio krila?
- Menijesamodosadno a i čekam Đenku pa da letimo zajedno.
Napokon granica a gužva u pičku materinu kol'ka je al' sam se bar olakšao kao čovek.
- Zyclon se poziva na čelo kolone. Zyclon se poziva na čelo kolone. – ču se sa zvučnika.
Ko li nas je spazio svaka mu čast!
- Momcovi, pa gde ste vi, čekam vas već dugo. – reče carinik.
- Srklslk, pa, pa ti si…
- Nego koj moj, nisam više električar. Oko moje vidi sve, zato su me i postavili tu, a i bolje mi je, veća je zajebancija. Ajde prolazi i lepo se provedi, druga dimenzija čuda čini.
Pređosmo granicu, zahvalio se vetru i krenuh kuda me noge nose.
Hm, kakvo mesto, baš je veselo. Kako je ovde dobro, vazduh miriše, ptičice cvrkuću, ma milina Božija. Evo ga i jedan slikar, namestio platno i crta pejzaž.
- Dobar dan.
- Zdravo mladiću. Molim te pomeri se malo u stranu, bacaš mi senku. :pomerih se: Hvala.
- Lep crtež, mlada damo, ako mogu da primetim.
- Drago mi je. Ja sam Goga, VanGoga.
Predstavih se i ja, malo popričali i krenuo dalje. Simpatična devojka.
Nailazim na plantažu. Ne mogu da verujem, pa ovde se gaji… Ugledah tablu sa natpisom SZTR ''boysie & Spavalica'' i sve mi je bilo jasno. Uđoh da vidim ima li nekog kad začuh glas: ''Zgaziš li me, jebaću ti mamu!'' Gledam levo, desno ali ne vidim ko mi priča.
- Dole sam, ćoravi.
- Auu, na šta ti ličiš! Jesi li ti strašilo ovde?
- Na žalost, jesam. Ćuti, nije mi lako da izigravam zlog maslačka, jebiga. Gazda me je postavio da plašim ptice. Mada, oni su sada na odmor otišli, tu su ti samo Jamajčanin i Torima. I eto tak… Alo, breee, prestanite više da pasete travu!!! Sejo, stvarno si govedo a i ti drogirana veverice, aman više! Sad ću pozvati Penzionera opet da se žalim! Nema više smisla to što radite.
Pomerih se u stranu da ne slušam svađu i spazih radnike kako pevaju.
''Evo dobre vuuu, za batice, ceee, i sekice, ceee, za bakice, ceee, i dekice, ceee, za mamice, ceee, i tatice, ceee… evo dobre vuuutrice.''
Ja: Dobro bre Jamajčanine, vadiš li ti te smešne cigare iz usta?
Jamajčanin: Ne,:uvlači dim: a i što bih kad gazda boysie rek'o da možemo da se poslužimo kad god hoćemo. Hoćeš li da ti smotam:vuče dim: jednu buksnetinu da probaš?
Torima: Ccc, budalo jedna, umesto da ga pitaš da l' je umoran ili gladan ti ga pitaš to. Ne obraćaj pažnju na njega. Pusti ga u kurac, samo se zajebava :pogleda u njega a jamajčanin se kezi i opet uvlači dim: i ne radi ništa. Neozbiljan je puno. Jesi li gladan? Imam neki spanać u frižideru.
Ja: Nisam stvar…
J: E, Torima, da ne zaboravim, zvao te je malopre neki drug, kako reče da se zove… Kosta, Draško, Paja, Pera, tako nešto.
T: Drug Raja?
J: Apiš ga za jaja!
T: Majmune jedan drogirani!
Ja: Ljudi odoh ja a vi nastavite sa radom i zezanjem, ajde ćao.
Tek sad kontam šta je srklrkl mislio kad je spomenuo dimenziju. Skroz o'tkačeno! Sviđa mi se ovo mesto, ali baš pravo.
Nailazim na školu ''Mihajlo Pupin''. Ne bih da ulazim ali gledaću iz offa.
............ to be continued............
Vukajlijski bućkuriš
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Лаик, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna
Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.
… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Перовић izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Decxko
Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!
Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!
Mala, zašto kačiš svoje sise decxko!?
Zašto pišaš u šteker decxko!?
Sunce, zašto tako greješ decxko!?
Zašto si dao minus decxko!?
Ide neko
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac *Milka*, *najlepše želje* su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! **Ide neko**, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
***Kuc kuc***
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:*mljac*: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!
Plee...(Hleb)
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Nemač pojma
Izraz nastao kada je autor definicije posmatrao prijatelja kako pravi špricer od crnog vina.
Mešaš crno vino i kiselu vodu?Koji si ti nemač pojma!
Ja svaki dan duvam i nisam se navukao
Odgovor narkomana na pitanje da li možeš da se navučeš na travu.
Usrati motku
Kada za nekoga kažemo da je "usrao motku" to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz "usrati motku", zašto baš motku i zašto baš dotična radnja verujem da mnogi ne znaju. Sada ću to, na svoj dosadni način, kako samo ja znam, da objasnim u primeru.
Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.