Jugoslovenska kafanska čaša polako izumire, zajedno sa kariranim stolnjakom i plekanom pikslom. A bila je čovekov najbolji prijatelj, uvek tu da ga razume i uteši. Njeno prisustvo bilo je nenametljivo, neprimetno, a nezamenjivo. Slava joj! Šta god da piješ iz nje, gusti sok, pivo ili špricer, ništa nema tako dobar ukus kao iz Nje! Dizajner ove čaše bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir, Ajnštajnovu nagradu za fiziku i Proletersku značku!!! Nije ni čudo što su Italijani za reč "kuća" izabrali upravo reč "casa" - I mi bismo morali da sledimo ovaj svetli primer!
Grupa najboljih američkih stručnaka razvila je kompjuterski program za dizajniranje najsavršenijeg oružja na svetu. Želeći da dizajniraju najbolji šlem za supervojnike, uneli su sve parametre koji moraju biti zadovoljeni tim novim dizajnom (idealna otpornost na metke, bombe itd). Kompjuter im je nacrtao identičan šlem kakav su upotrebljavali nemački nacisti u Drugom svetskom ratu.
U trenucima dvokolice su iz zajebancije uneli u kompjuter parametre za dizajniranje najsavršenije čaše na svetu (najbolji odnos visina-širina-zapremina, savršeno prileganje uz šaku, najbolja otpornost od lomljenja prilikom pada...), i kompjuter im je nacrtao čašu kakva je bila u upotrebi po kafanama širom Balkana.
Ona koju ispovrtiš iz atavističkog sloja malog mozga u kom obitavaju arhetipske stvari, psovka koja se ne koristi u svakodnevnom životu, koju jednog prepodneva, na turističkom brodiću kojim na seminaru obilaziš Azurnu obalu, citiraš na pitanje uglađenog Šveđanina koji tako putujući po svetu prikuplja sočne psovke, i koji, kad mu izgovoriš pa prevedeš na engleski "Krv ti jebem", odmahne rukom i kaže "Da, to je kežual... imaš li nešto jače?" Onda staneš, prebaciš program na arhetipski mod, i izgovoriš psovku. On trepće okicama. Prevedeš psovku. A onda on razrogači oči, pokrije lice rukama i počne da vrišti: "Oh my God, this is fucking unbeleavable!!!"
"Jebem ti trulu sisu mrtve majke na 'rapavoj dasci".
Odmah da se razumemo, nije pamet u pitanju, fakultet su uvek pre završavali uporni nego pametni. Ako neko kaže da je Muharem Šerbezovski doktor filozofije, ko si ti da mu protivurečiš, Ramo druže moj, ko si ti da se raspravljaš sa ciganskim kraljem? Ali kada čovek pročita disertaciju Vesne Da Vinče "Mir u svetu" i ostane živ od gluposti koja iz nje kulja, počne da se pita kako li tek izgleda Gangulina. I dodje tako čoveku žao što se nije još malo potrudio na fakultetu. Mada, kolo sreće se okreće i ko zna šta će biti 2025...
-Oktobar 2025, poludeo od bolova akumuliranih povredom ramena, učlanio se u Demokratsku Stranku i upravo polaže doktorat iz ekonomije na temu "Ekonomski aspekt raspada SFRJ"
-Khm. Sve je počelo sa žvakaćom gumom "Spermint". Licencu za njihovu proizvodnju je obezbedio pederski slovenački lobi iz "Kolinske" još u doba Tita, ne bi li smanjili homofobiju i na mala vrata progurali svoje ideje. Tome se naravno suprotstavio srpski tradicionalistički politički korpus i u slavnom Kruševcu u "Merimi" je ubrzano počela prozvodnja laka za kosu GoGay. Videvši da gube bitku, slovenci su uspeli da preko svojih vatikanskih veza zabrane freon kao potisni gas u laku za kosu lažno ga optužujući da uništava ozonski omotač. Kako je freon činio 85% gogeja, (domišljati majstori su sa njim punili zamrzivače) to je bio kraj. Slovenci ko slovenci nisu propustili priliku da likuju, medjutim u igru ulaze makedonci koji sa svojom "Prilepskom Gazozom", preotimaju "Radenskoj Tri Srca" šesnaestinu tržišta, i bacaju ih u očaj. Kada je u brodogradilištu "Uljanik" majstor Šime varilac, bacio punu kutiju "Piva" elektroda u more nazvavši ih crnogorskim govnetom situacija je postala prilično nategnuta, a stvar su dokrajčili ko drugi nego bosanci, nacrtavši "Vučka" simbola olimpijade Sarajevo, kako dogistajluje "Zagija" simbola univerzijade Zagreb. E, onda je sve puklo i otišlo u materinu, i Jugoslavija se raspala. Za kraj, poslušajmo himnu Jugoslavije. MIR-NO!
-Čestitamo kolega, fantastično ste to uradili! Ko vam je bio mentor, Velja Ilić?
- Jebem ti ove godine, ne mož' ni seks da upražnjavaš k'o nekad. - Možda vi, mlitavci! Ja kad do'vatim onu moju pa je izbambusam celo veče, ne zna gde se nalazi! Toliko je izludim da i mog deda Milojka u 86-toj godini to jutro budi da ide u školu! - E, idi malo nerviraj mušicu, mene batali!
-Brate, daj idi malo napred, stao u odbranu i ne mrdaš kurcem... -Čekaj, bre dva minuta... mučim muku sa ovim boksericama, uzela mi žena neke firmirane, svaki put kad mrdnem šlihtaju mi se u dupe. Aaa, nema više ona da kupuje gaće. Od danas kod baba Radmile, ima žena one lepe Arilje bele i Bog da me vidi...
Beo si da belji ne možeš biti. Dobio si posao jer nisi bio za neku školu, a čistokrvni si Austrijanac. I deda i pradeda su ti se tukli u ratovima za slobodu svoje otadžbine, protiv neke tamo pretnje. Živiš ponosan na svoje nasleđe i tradiciju. Počeo si da piješ pivo sa 7 godina i od tada ti ni jedan obrok nije prošao bez njega. Kao malog su te učili da štediš, mada si ti to i sam znao, tako da danas poštuješ svaki evro. Jedeš svinjetinu iz inata, iako ti se ne sviđa. Živinu nisi pojeo u javnosti od 15. godine, kada te je kelner pogledao kao govno jer si naručio ćuretinu. Kupuješ artikle samo od austrijskih proizvodjača, jer znaš da ništa drugo nije kvalitetno. Leči te stari porodični lekar, jer ne veruješ lekarima u bolnici. Za droge ne želiš ni da čuješ. Jednom nedeljno se napiješ od piva sa svojim plavim prijateljima, koji su ti prijatelji jer su vam se porodice poznavale u ono doba, a niko se u međuvremenu nije drznuo da počne da se druži sa mešancima ili strancima. U školi su te učili nemačkom, ali sa prijateljima pričaš na austrijskom, jer njime stranci nikad ne mogu da ovladaju. Toliko se trudiš da sopstveni jezik iskriviš, da više ne znaš ni da zapišeš to što si rekao. Posao ti se sastoji iz pritiskanja dva dugmeta. Jedno zatvara i otvara vrata, a drugo pokreće voz. S vremena na vreme se čuješ na razglasu, kada obaveštavaš putnike da voz kreće. Jedva trpiš svoje zanimanje. Znaš da se iza tebe nalazi sve što mrziš. Zarađuješ za život tako što pomažeš strancima da ti osvoje glavni grad. Sve trpiš do nedeljnog viđanja sa prijateljima, kada konačno možeš da progovoriš na tu temu i izraziš svu tu mržnju. Prijatelji te podržavaju dok se ne raziđete. Posle toga se svako vraća svom životu. Takav život vodiš dok te mržnja, alkohol i masna hrana ne stignu i ne umreš od infarkta u 70. godini. Umireš srećan jer ti ponos ne dozvoljava ništa drugo.
Hipster nad hipsterima koji mrzi hipstere. Ona je iznad svih, ona je najbolja i najlepša. Drugi ne zaslužuju njenu pažnju, s toga i ne komunicira sa ostalim pripadnicima homo sapiensa. Govor je, ipak, suviše mejnstrim. Ona ne hoda, ona lebdi. Ivana Žigon joj se klanja, Pantela pored nje daje golove kako bi je impresionirao.
Rečenca koja se čuje u vozilima gradskog prevoza kada kontrolor uđe u vozilo na nekoj od stanica na liniji na kojoj to vozilo saobraća. Rečenica postiže različite efekte: - oni koji imaju mesečene karte i oni koji su ih odkucali su mirni; - određen broj takvih te iste karte vade iz džepova tako naglo i silovito kao da ih neko požuruje i sve vreme izgledaju kao vojnik koji se nada da mu desetar neće dati ostav jer nije lepo očistio čizme: - oni koji nisu otkucali karte to sada čine tako neverovatnom brzinom, kao da jure na bankomat iz kog se daje kinte koliko ti duša ište; - oni koji se švercuju se guraju oko vrata u delu autobusa koji je suprotan onome u kome se kontrolor nalazi i nadaju se da će izaći na prvoj sledećoj stanici pre nego što kontrolor stigne do njih; - ima i "švercera" kojima je sve to tako opušteno, da se prave ludi i ponekad im uspe (zbog face koju naprave i pogleda koji "našteluju") da ih kontrolor izbegne.
Dešava se i da se brojnija ekipa školaraca, koja se vozi istom linijom, malo našali sa ostalim putnicima, pa neko od njih glasno izgovori gorenavedenu rečenicu (naravno, prvo promrni glas kada na nekoj stanici uđe stariji čovek). Efekat je zanimljiviji ako je vozilo dupke puno, toliko da ne možeš ni da dišeš kako treba, a kamoli da se pomeriš.
Želja svakog mladog a bogami i starijeg čoveka koji gleda crtaće za starije. Inače jedna od najpoznatijih i najpreopznatljivijih porno glumica ikada (objašnjenje za ženski deo koji je uglavnom neupućen i od kojih ću dobiti minus ali šta je tu je ipak je to Lisa Ann)
Ortak: Joj brate šta bih dao samo pola sata da provedem sa onom Lisom Ann. Ortak2: A ko ne bi majke ti ? Pa ja bih joj zemlju prepisao za 10 minuta a ne za pola sata. Čiča od 50 godina prisluškuje u basu i ubacuje se: Čuj zemlju ja bih i ženu i decu prodao.
Zagrađena konstrukcija u tekstu, koja se po pravilu nalazi iza nepravilno napisane vlastite imenice. Autor njom naglašava da pravopisna anomalija nije plod njegovog sukoba sa gramatikom, niti, ne daj Bože, lipsavanja shift-a, već da jednostavno oseća prezir prema čoveku čije je ime napisao.
Ti musava ćeranićka (namerno malim slovom) ako ovo čitaš, a čitaš...
Znajući da je ciljna grupa kojoj bi proizvod najviše trebao da se dopadne jeste ona u koju spadaju žene i to uglavnom sredovečne domaćice, oni su logičkim putem došli do zaključka.
Šta treba jednoj ženi u četrdesetim godinama koja po ceo dan bleji po kući gde pere, pegla, čisti, sprema? Pa svakako neko ko bi je dobro izjeb`o i dao joj oduška od celodnevnog rmbanja.
Kao vešti psiholozi uvideli su da će se žena radije odlučiti za prizvod na kome dominira neki alfa mužjak, nego za neki na kome je na primer nekakva patka, cvetići i slično. Napadnuta je ženska podsvest.
Krajnji rezultat je nagruvani mačo jebač od otprilike četrdesetpet godina, sa minđušom da naglasi njegov mladalački duh, ćelom da naglasi to da nije baš ni napaljeni klinac, prijatnim osmehom i plavim očima, čovek uvek spreman da pomogne dami u nevolji.
Ovo su zapazili i ljudi iz porno industije pa su napravili i pornić sa mister Properom.
Lisa Ann bespomoćno pokušava da očisti neki haos u kuhinji, a onda baš kada je pomislila da nema nikakve šanse protiv tih tvrdokornih mrlja, dosetila se da pozove nekog ko bi joj rado pomogao. Zviždi dobro nam poznatu melodiju i u kujni se pojavljuje niko drugi do mister Proper. Kreće skrnavljenje.
Vrhunac konspirativnosti. Maska ispod koje se boriš za svoje ideale, za svoje stavove na beskrajnom prostranstvu svetske globalne mreže.
Mislim, naravno da nećeš staviti svoje pravo ime! Šta treba, da te nađe sutra BIA, CIA, Vatikan? Vanzemaljci? A ti si bre od presudne važnosti za ovu planetu i novi svetski poredak! A isto ne bi bilo zgodno ni da Sara_97_nusnkwpvksnamb sazna da se zapravo dopisuje sa onim čudakom sa 6. sprata, mislim da bi 20 godina razlike moglo da se ispreči vašoj neobuzdanoj ljubavi. Niti bi bilo lepo da bilo ko skonta da voliš Elton Džona... Ne razumeju oni tu umetnos', posumnjaće nešto bre!
- Ime i prezime? - enemiofthefreenjorld! - Dečko, jesi dobro ti? Ne možeš da se učlaniš u biblioteku sa nadimkom! - Nije to nadimak, to je moje umetničko ime, sad piši kurvo! - U bre, što si nezgodan. Adresa? - mišafudbaler96@jahoo.com - Jesu tebe ispustili na glavu ili na dupe kad si bio mali? Jer ni jednim ni drugim ne umeš da razmišljaš. - Oćeš pravu adresu pa da me nađeš, da me prijaviš? Da dođeš da me pokradeš? Da mi murija visi na gajbi 24 sata, da me prisluškuje Vatikan? E pa neš' kolega! Paljba! - Aj napusti lokal šabane, možda jesam bibliotekarka al' ću da te nalupam ko ove pečate, 'ti jasno? - A nemoj teto molim te, moram da pročitam Hajduke za lektiru.
