Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

U današnje vreme, znači da mlada nema kriminalni dosije.

Komentar na račun ortaka koji se sprema da muva ekstremno debelu ribu.

Glavni modni detalj mangupa iz kraja. Ništa ti ne vredi air-max i nova trenerka ako nemaš najk torbicu. Uglavnom se nosi oko vrata kao što krava nosi zvono.U 90% slučajeva sadržaj je sledeći: mobilni telefon (po mogućstvu 2) , nešto keša razbacanog po celoj torbici (jer su novčanici za pičke) , brze naočare (ako nema sunca pa nisu na glavi) , tiket (jer ne možeš da imaš najk torbicu ako ne blejiš u kladionici u kraju) , lična karta (jer sa svojim ''stajlingom'' izazivaš veliku pažnju organa reda pa si samim tim redovna meta istih) , i naravno sudski poziv (jer bez toga ne blejiš u kraju) . U ostalih 10% slučajeva uglavnom se iste stvari nalaze u torbici,eventulno su tu još neki paket trave,rizle,upaljač,cigarete i sl. Mesto nabavke može biti bilo koja kineska radnja ili buvljak,ali najveći izbor je naravno u 70om ili na NBGD Buvljaku,sto izaziva emigraciju ovog staleža na Novi Beograd u potrazi za kul torbicom.

Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...

Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.

Ako si Srbin prepoznace se: Za rodjendan te vuku za uši "da porasteš", nedelju dana posle slave, božića, ili uskrsa još uvek za ručak imas sarmu, svako venčanje počinje pesmom "danas majko ženiš svoga sina" na svim svadbama je isti meni- supa, sarma, pečenje, kupus salata i torta, tvoja baba ne prihavata činjenicu da nisi gladan, vekna hleba se pojede za ručak, u svadji si sa kumovima, kad upoznaš nekog ne srbina prvo ga naučis sve psovke, tata i mama ulraju na telefon kada pricaju sa rodjacima i drugim srbima iz inostranstva. Roditelji te zovu sine bez obzira da li si dečko ili devojčica ako si stariji sin uvek moras da popustiš jer si pametniji, u garaži imas oko 120 l rakije i pola tone krša, imas u kući kalendar sa slikama svetaca , tvoja baba psuje vise od tebe, ne pričaš bar sa jednim rođakom.

Teorija punog sata je razmišljanje po kome je učenje najbolje početi kada časovnik pokazuje pun sat.

Једно од најиритантнијих питања која могу да се поставе једном студенту. Онај који то питање поставља или никада није студирао (па не зна како је кад ти поставе то питање), или јесте студирао, па с намером јебе у мозак студента. Најчешће их постављају тече и тетке и којекакви рођаци (које би апсолутно требало да заболе тукидид колико ти је испита остало), затим родитељи другара и другарица из школе (како би те упоредили са својим дететом) и поједине колеге с факултета, како би видели да случајно ниси даље одмакао од њих или како би после покушали да ти набију комплекс реченицом ''Е, ја сам дипломирао/ла!''

Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.

Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.

Вербално платежно средство које се користи при "куповини" времена.

Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.

Rečenica koju su svi bezbroj puta izgovorili, misleći na omiljeno sastajalište svih Beogradjana. Fenomen je to što spomenik koji se toliko puta pominje nije spomenik konju, već njegovom jahaču. Činjenica je to (proverio sam lično, kad sam radio anketu za članak) da od deset ljudi koje sretnete kod konja, osam neće znati ko je osoba koja je na konju. Neverovatno zvuči, ali još neverovatnije je što ta ista osoba ima i ulicu nazvanu po njemu, odmah pored, kroz koju dnevno prodje hiljade ljudi. Njeno ime svi znaju.

Izreka koju su inkvizitori koristili da podjebavaju srednjevekovne naučnike.

Tripovanje uz hipnotičke ritmove i orijentalni melos, izvode ga mlađe generacije po diskotekama, splavovima, žurkama, uz razvaljujuće ozvučenje. Naravno, mlađe generacije u svom neznanju misle da su patentirale tu aktivnost, a istina ne može biti dalja. To su odvajkada radili naši preci, ali pod imenom KARASEVDAH, i upražnjavali su ga po kafanama, uz živu muziku i pesmu. I nisu jeli eksere, kao današnja naložena dečurlija, već čaše, flaše i bokale, ko prava gospoda.

Ljudi kojih svuda ima u izobilju, a na selu ih fali.

Rok muzika koju slušam dok spremam ispite.

Naime radi se o pojavi gde student na kraju semestra izbroji tacan broj strana koje treba da spremi za ispit, nakon toga ih deli sa brojem dana koji su preostali do ispita. U tom trenutku to je prilicno relan i moguc broj strana po danu ali posto ne(odgovorni) student nikad ne krene na vreme da uci broj predvidjenih stranica se povecava iz dana u dan i tada nastaje panika. Optimista ce pokusati da nauci i ako zna da je taj poduhvat nemoguc i najcesce ce odustati dan pred ispit dok ce pesimista odustati na vreme.

Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.

Sezona pojacane aktivnosti na internetu. Radi svoje savesti nigde ne izlazimo, ali zato pola dana povedemo na netu. A sve pocne u fazonu "da vidim je l' mi onaj mamlaz poslao resene rokove na mejl" ili "hmmm, sta je bese pisalo, u koliko sati je ispit?"