Taj ti je imao život ko Borusija Dortmund
Ортак који је био на врхунцу славе, омиљен у друштву, прави лаф, шмекерчина. Е онда је све успео да засере. Увалио се у говна до гуше, дословце отишао у курац. Дужан ко Грчка, није га било нигде и само њему је знано како је преживљавао. И онда после тмурног периода враћа се у пуном сјају. Како? Опет, то само он зна. Све се враћа на старо, опет омиљен у друштву, можда и више него први пут. Опет је све лепо, бајно и сјајно, само што је после толико година бедака стекао неко искуство, па се сад понаша зрелије. И свима је драго због тога, чак и они који га не воле поштују га. И заслужио је њихов наклон. Једино што постоји бојазан с обзиром на историју да не понови све наново...
Biti gimnazijalac
1. Знати биологију к'о др. Хаус и скоро добити четворку.
2. Знати поруку песме "Santa Maria della Salute" боље од Лазе Костића и добити 3.
3. Трчати брже од Усеина Болта и извући 3 из физичког.
4. Имати 4 из историје и (кад одеш код светог Петра) објаснити Наполеону зашто се зезнуо у бици код Ватерлоа.
5. Знати боље Србију од Цвијића и замало добити 4.
6. Бити поносан због свега горе наведеног.
Репортер "Београдске хронике": И да ли се ви овде некад бијете?
Гимназијалац: Да.
Р"БХ": Када?
Г: Па кад нпр. он зна боље географију од мене....
Р"БХ": ???? А чиме?
Г: Па углавном шестарима...понеки пут и троугловима...
Р"БХ": !?
Seoski fudbal klub iz beton lige
Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.
Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da ...budeš u polju, i da trčiš - budi golman.
Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.
Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.
Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.
Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.
Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.
Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.
Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.
Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.
Disnotor
Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.
---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА
Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''
Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.
Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.
На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.
На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.
Игре могу да почну! Важно је учествовати.
Krajišnik na moru
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Fudbal
Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.
Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.
Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.
Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom.
Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.
- Brate, plasirali se fudbaleri na svetsko, ajmo na doček!
- Ajmo! Do jaja! Ooo, ovog leta ovog letaaa, bićemo prvaci sveta!! Pali kola, idemoo!
- E vaterpolisti prvaci sveta.
- Da, video sam. Mojoj sreći nema kraja. Nego si čuo da se Seka kupa u magarećem mleku?
Zvezdana
Rođaka srpskog sina Fudbala. Razlog je mnogih presečenih vena, prodatih kuća i automobila, kao i ostavljenih žena.
Kad se rodila, bila je lepa beba. Kao i njena sestra Partizanka. U početku su bile u odličnim odnosima, čak su i delile momke, ali vremenom, kako to obično biva u tinejdžerskim danima, su se udaljile i postale suparnice. Ali o Partizanki nekom drugom prilikom.
Razvijala se u pravom smeru. Bila je dama, svi su je voleli i poštovali. Gde god se pojavi svi bi gledali u nju. Sijala je. A što je tek plesala... Igrala je kao niko. U svojim najboljim danima je tako vezla da su mnogo stariji plesači i igrači samo mogli da gledaju i da se pitaju kako to može. Kako jedna Srpkinja može da pleše kao da je sa Kopakabane.
Privukla je na sebe pažnju, slavu i novac. I najveći uspeh je ostvarila 91. kada je postala mis sveta, a pre toga i Evrope.
A onda... Rat. Nije joj lako pao. Bila je uzdrmana. Odlazili su prosci, gledaoci, a sa njima i njena igra i talenat. Nije imao ko da je gleda. Stare cipele su se izlizale, od plesne kraljice ostala je samo priča. Uspela je uz pomoć njenih vernih fanova da se više veštački održi na sceni. Kao na aparatima. Trudila se, nije joj bilo lako. Imala je srce. Znala je ponekad da pokaže onaj stari sjaj. Ali nikada to više nije bilo to.
Mnogo puta se poslednjih godina udavala i razvodila. Pala je na niske grane. Ostalo je samo sećanje i uspomena na neka lepa vremena. A sada... Nadaju se svi, da će jednog dana opet zasijati, uzeti one prašnjave zlatne cipele sa kraja prošlog veka, obuti ih i zaplesati. Baš kao nekada. I da će je opet svi gledati.
Jednog dana...
Lokalna televizija
Једна од нижих лествица у медијском систему Србије. Мало изнад новинарске секције у локалној основној школи. Њена сврха је да извештава о дешавањама у месту у којем се налази, као и да једном недељно репрезентује ретроспективу догађања из оближњих села и месних заједница. Егзистенцију тих телевизија омогућава пар реклама које плаћају власници локалних угоститељских објекта или занатских радњи, као и део општинског буџета, углавном онај намењен за културу. С обзиром на квалитет програма, који је раван квалитету хоуммејд индијског порнића, не привлачи велики број гледалаца. На тај начин је детерминисан профил људи који ради на овим станицама- незаинтересовани или луди. Ако ниси луд или незаинтересован, временом постанеш.
1: Ало, пизда вам материна, шта радите овде?
2: Ништа шефе, вежбамо...
3: За шпицу.
1: За коју шпицу вежбате, мајке вам га набијем наркоманске, опет дувате ону дрогу!
2: Није дрога, шефа...
3: Није, шефе, КХМ...
1. Ајде мрш у студио да развлачите каблове, вести почињу за дваес минута! Пизда ли вам материна наркоманска...
2: Ево, шефе.
1: Је ли, а 'де је, бре, она куравла?
3: Која шефе?
1: Како која, па колко их имамо, набијем вас на курац?
3: А то јесте. Не знамо, шефе.
1: Како не знате!? Па ко ће да води вести?
2: Ево ја ћу.
1: Шта ћеш ти да водиш? Последње што си ти рек'о пред камером је реклама за Жику каменорезца.
3: Могу ја, шефе?
1: Ти? Си ти нормалан?
3: Па шефе, нема ко други. Јова отиш'о на боловање.
1: Јес' мајку му. Пу, у пичку материну, јебемти амбуланту, нашли коме ће да дају потврду да није здрав! Додуше, он истина мало пришућкаст, ХЈОХЈОХЈОХЈОХЈО.
2, 3: Хехехехехехехе.
1: Шта се смејете, пичка вам материна! Мрш горе, ће да почне дневник.
2: Шефе, а ко ће да води ако не дође Зора?
1: Ма нек води ко 'оће, много ме боли курац. Ионако нас нико и не гледа.
...
2: Матори, могу ја да водим?
3: Матори, мојне си пичка, ти си причао рекламу за Жикину радњу. Ја нисам ништа никад. Рек'о.
2: Океј, матори, води ти.
...
2: Три, два, један, нула. Уствари нема нула, кренуо си пре две секунде.
3: Добар дан поштовани гледаоци, ово су вести у шест. То јест у три. Ово су вести у три.
1: Шта радиш то, билмезу!?
3: Па збунио сам се, шефе. Шта да радим?
1: Шта шта да радиш, матер ти јебем ненормалну! Па уживо идеш, гледај у камеру и причај које су вести дана!
3: Ово су вести дана. :џингл:
Јутос око пола девет у селу Обреж код Варварина ухапшен четрдесетпетогодишњи Ј.М. због поседовања марихуане. ..Шефе, па ово је наш Јова! Ахахахахааха! Ладно Јова ухапшен! Ахахахахахахаха! ЈОВА ЏАНКИ! Ахахахахаха!!!
1: Е, сад ћу да му јебем матер. Сине, додај ми ту гедору поред тебе. Не тај, тај поред. Е тај! И пусти рекламе.
2: Изволте шефе. А које рекламе да пустим?
1: Пусти обе.
Trodnevni rucak
Obicno pasulj, kupus, pilav ili slicno. Nastaje kad nase drage mame i bake vise nemaju ni snage, a ni zivaca da kuvaju za ostale clanove porodice.
Sin: Kevo, sta je danas za rucak?
Mater: Pasulj, Milane!
Sin: Zar opet?!
Mater: Da, da, jesces ga i naredni dan...
License Agreement
Смарање на н страна, чисто да би произвођач изгледао озбиљно. Чак су људима омогућили да не малтретирају свог миша скроловањем да би "потписали" исто, па се стога лиценца налази у посебном прозору. Још није познато да ли је неко прочитао цео уговор.
Потписивањем овог уговорa прихватате услове задате у њему и прихватате одговорност у случају њиховог кршења. Не смете неовлашћено копирати, препродавати и бацати га на приложени материјал. Пошто знамо да нико не чита овај уговор до краја, а хоћемо да изгледамо као професионалци желимо да вам кажемо да нам искрено пуца курац за ваше жалбе и примедбе. Исто тако, гаранцију себи можете набити у дупе у случају квара овог уређаја.
Ако сте А крвна група, РХ позитивни, молимо вас да донирате крв, нашем директору, анемичан је у последње време. Такође морате да знате да постоји велика шанса да оболите од утрнуле гузице и тениског лакта док седите за компјутером и џарате тастатуру. Исто тако, ако вам се надигне пазите да се не одвалите курцем у чело.
Овим уговором прихватате све наведено у истом, тако да могу да вам кажем да сте се грдно зајебали. У случају нове трагедије у Фукушими, ви ћете бити добровољац. Исто тако можете одмах да идете да се пријавите на биро и поред тога поднесите папире за развод. Кар'о сам вам жену. Јебига, ја знам да је живот неком мајка, а неком маћеха, али шта ћеш. Нисте ви криви. Иначе, имамо информацију да се у вашој околини гради мост на Ади, па ћете комотно моћи да одете тамо и испробате га. Ко зна, можда га једног дана и назову по вама.
Искрено ћемо вас жалити, мада ће трошкове за плаћање нарикача морати да преузме ваша породица. Ми ћемо се потрудити да вам отворимо групу на Фејзбуку. Видећете, у ствари нећете, али независно од тога, у таквим групама се за јако кратко време окупи велики број људи.
Баците поглед кроз прозор? Шта видите? Не видите ништа? Онда је време да оперете исти. Е сад кад смо то разјаснили, можемо да наставимо даље. Уколико ову поруку не проследите на десет адреса, у року од недељу дана ће вам рикнути канаринац, а уколико проследите неће. На вама је да одлучите. Реците не дроЗи, бавите се спортом, ускоро ће изаћи нови ПЕС, ако ме разумете.
Какву музику слушате? Шунд? А зашто? Колико би било боље да си остаалаа, љубио бих твоје усне каооо некадаа, сада јадно моје срце туга убииијааа, све бих дао кад бих знаоо да л' си икадааа мене вољееелаа каоо тебее ја, да л' сиии икадаа менее вољеееела, каооо тебеее ја.... Никад више неће бити то што билооо је, а од свегааа што је билоо малооо остаааје, сада јадноо моје срце туга убијааа, све бих даоо кад бих знао да л' си икааада мене вољееела каоо тебее ја...
Пошто сам лепо расположен, искористио бих прилику да вам честитам на куповини овог производа, и да вам пожелим срећу у раду са њим, иако сматрам да не ваља ни за курац, али ко га јебе, узећу паре на њему, ви ћете бити убеђени да сте утврдили добар пазар, и тако ћемо сви бити на добитку.
И још бих хтео да додам да је Шумахер пичкетина, док је он још срао у пелене, ја сам возио картинг, а и сада је пустио стомачину па изгледа као да носи тројке. Љуби вас све брат Џон. Лепо се проведите и купујте наша говна и даље, нама ће бити драго.
Да ли прихватате услове овог уговора?
Mlade "patriote"
Uglavnom sobe rodjene u razdoblju izmedju kasnih 80-ih i sredine 90-ih, persone koje bi " zivot dale za Kosovo" , jer " Kosovo je Srbija" , " nema krsta bez tri prsta" , " noz, zica, Srebrenica" . . . itd. Upraznjavaju uglavnom gore navedene fraze ili slicne, i ima ih na svakom sajtu, forumu ili drustvu. Cekaju da se pokrene tema o politici, religiji, stanju u svetu ili najnoviji trac da bi mogli da izraze svoju ljubav prema domovini, pravoslavlju, i srpskom narodu bilo gde u svetu. Devojke / devojcice na svoj FB profil stavljaju slike na kojima masu sa 3 prsta, uvijaju se u srpske zastave, ili nose pantalonice sa srpskim grbom na guzi. Neke od mladih patriota nisu ni bili rodjeni za vreme rata u Bosni, dok su se drugi jos uvek igrali maminom sisom i pisali u pelene. Naravno, nijedan clan njihove porodice nije poginuo u to ratu, jer naravno nije ni ucestvovao u istom, ali bilo je gadno, znaju oni sve detalje, pricao im je komsija ciji se bivsi komsijin brat borio u tom ratu. isto tako je Youtube izvor raznih informacija.
Pljuju muslimane,katolike ( mada ne znaju da ove dve religije nisu zastupljene samo u Bosni, Albaniji i Hrvatskoj, vec worldwide. ) , devojke nikad ne bi bile sa muslimanom, jer to je fuj, dok bi muski deo populacije " sve to poklao i zapalio" .
Sto se tice Kosova, uvek ce ostati srce Srbije, nikad nece priznati njegovu nezavisnost, jer Kosovo je puno istorije srpskog roda. Ove patriote naravno, nemaju pojma o kojoj se istoriji radi, culi su sa boj na Kosovu i to je sve. 98% njih nije cak ni bilo tamo. Kao i u ratu za vreme 90- ih, niko od rodbine ili prijatelja nije ubijen na Kosovu, i ogromno je pitanje da li je bio tamo. Ovi mladi ljudi mrze Albance vise od bilo cega na svetu, golim rukama bi se borili za njega, iako do pre proglasenja njegove nezavisnosti nikog nije ni zanimalo.
Mlade patriote se poznaju po mnogobrojnim brojanicama ( po mogucnosti u bojama zastave srbije) , krstevima oko vrata, kajlama sa krstom koji im vuce nejak vrat na dole, ikonama u autu.. )
Ne znaci da su svi, ali uglavnom ih ima
Lik1: - Brate, sto je dobar ovaj burek. Gde si uzeo?
Lik2: - Ma neki Siptar otvorio pekaru dole na uglu...
Lik1: - ... Siptar ? ! Puj (pljuje burek na zemlju) majku mu njegovu, gori burek nisam jeo! nije mu dovoljno Kosovo, ovde je dos' o da se kurci... sad cu ja da mu pokazem... ( ustaje i krece prema doticnom Siptaru i zvoni mu telefon) - Halo, mama? S Ivanom sam.. dobro, sad cu... ( prekida ) ... e jbg, brate, moram kuci , keva me zove da ucim... prebicemo ga sutra
swatka mawa '95 : "ubij hrvata da siptar nema brata" ...
30 persons like this, 2 komentara:
neki lik: imas nesto protiv Hrvata?
swatka mawa '95 : maws siptaru, bwisem te iz pwijatelja
Miki: Brate, sto ti je dobar tet!
Pedja: ma jeste, brate, jedva sam cekao 18-i da mogu da je uradim
Miki: a sta je to? Sveti Sava?
Pedja: jok , brate, Sveti Ilija, nasa slava...
Miki: ma ovo je Sveti Sava...
Pedja: e da ga jebem...
Cica: Jesi cula, Natasa Bekvalac ima novog decka?
Mica: Ma kurva, nasla je siptara nekog.
Cica: wtf? Nemoguce, kakva bruka za srpski rod, to treba proterati iz Srbije i zapaliti na lomaci... ne mogu da verujem... jel bar bogat?
Bosna
Srbijanska skraćenica za Bosnu i Hercegovinu, Republiku Srpsku i generalno sve sa druge strane Drine.
-Odakle si ?
-Iz Trebinja
-Kako tamo u Bosni, rokate li se sa Muslimanima ?
-Nije Bosna već Republika Srpska tj. Hercegovina, nema Muslimana oni su većinom u Federaciji.
-Komplikovano to brate, Bosna je to.
Zašto ja sve u ovoj kući moram da radim?
Najčešća rečenica najveće lenčuge u kući...
Keva: Milane, 'ajde mi samo dodaj tu krpu, kuvam vreo pekvez a sa drugom rukom perem sudove i pravim ručak.
Milan (sa nogama na stolu, gledajući TV, program koji ga apsolutno ne zanima): UVEK JA SVE U OVOJ KUĆI RADIM! Da nije mene od gladi bi pomrli!
Keva: Ma m'rš u pičku lepu materinu ništa od džointa teže u životu nisi digao, 30 godina imaš, stomačinu do zuba, nezavršen fakultet i jednu devojku u životu i to iz osnove škole, kad ti još nije tako džibrilo iz usta na pokvarene zube! Ti ćeš nekom nešto ta kažeš, kretenu jedan!
Ograisati
У смислу "полудити".
- Јеси ли видио колико пара потроши на ону женску?
- Ма пусти га,видиш да је тотално ограисо...
Jesi li ugasio šegu?
Нови начин да неког лика збуниш тотално када му у сред приче поставиш ово питање...
-Ко је прешао у Барсу?
-Није нико још, требо би онај Санчез...
-Аааа, добар је то играч ,него, јеси ли угасио шегу?
-о.О... Шта?
Nemoj da...
Фраза која изговарају наши родитељи када нам скрећу пажњу на нешто, не схватајући при томе да нас стављају у ранг са Богом.
- Немој да падне киша па да се налије тепих, јуче смо га прали.