Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

Девојка која увек у каси има новчанице супротне од оних које ти требају, не би ли ти уситнила/укрупнила паре.

Крајњи степен загријаности неке жене за неког мушкарца.
Дала би му одма’ сад одма’, на лицу места, ма и на сред цесте ако треба! Ма ’ајде што бих ја ил’ нека друга, са стране, ал’ њему би и часна сестра дала.

Sada već pomalo old skul fora u stilu onih "Gde ćeš biciklom na Rusiju" i "Gde ćeš lopatom na bager".
Služi da se manje više ozbiljnim tonom uputi opaska sagovorniku.

Solarijum.

Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.

Особа која поседује академско знање, иако нема диплому.

Rečenica koja se odnosi na nekoga ko je počeo neki uzaludan posao ili nešto slično.
Ista je spasonosna kada se o nekome objašnjava nešto što jedan od sagovornika ne može da skonta...

Крајност окрутности, безосјећајности, хладан као шприцер, не мари ни за шта, нема разумјевања ни за кога..

Stotine studija, naučnih istraživanja, priča prekaljenih jebača o ovome je urađeno i zaključak svaki je jednostavan. Žene privlače duhoviti, ozbiljni, mišićavi, grubi, nježni muškarci, dječačko - jebačkog osmjeha, svježe obrijani sa bradom od par dana, sa zelenim tamno smeđim očima i velikim samopouzdanjem, da je stidljiv, da voli umjetnost, da je krkan i džentlmen, da oće šljapnut, ali i zaplakat, da je jak psihički, da je ranjiv, da je druželjubiv i samotnjak, da je sasluša i da je ignoriše, da joj vjeruje i da je ljubomoran ....
Sve u svemu idealan muškarac mora da se transformiše brže od Megatrona, da bude šizofreničar i naravno neće smetat ako ima kurčinu.

Svaki student u Srbiji ima bar po jednog kolegu bosanca.
Nenormalno iskren covek, prosto nas spusti na zemlju kada kaze "ne seri matere ti", sto je svakom ponekad potrebno.

Ceni prave vrednosti: jagnjetina, ribe, domaca rakija i vunene carape.

Ne ide mu matematika, al sto prepisuje lik!
(tj. nema neke skole al je "nacitan")

Ponekad zvuci malo sirovo, ali uvek pogadja direktno u centar:

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

Hladno izgovorena rečenica "pa šta" uz bled izraz lica. Zgodan način da drugoj strani u diskusiji oborimo sve argumente. Koristi se u svrhu spuštanja sagovornika na zemlju, ili provociranja istog.
Ali najlepše pristaje us prethodno postavljeno pitanje.

Razlog zbog kog je sarma kao jelo najomiljenija i najkvalitetnija medju srbima.

Svaka keva je pravi najbolje.

Телефонски позив из диаспоре, упућен режији РТСове емисије "Једна песма, једна жеља" или других емисија забавног карактера. Маратон присећања на Саву и Дунав, рецитовања Јакшићеве "Отаџбине", жалопојки јер унуци не говоре српски језик, и изрицања глорификованих говора, какве ни председник Странке српског јединства не би успео да састави две недеље пред парламентарне изборе. Овим наводним изливима најдубљих осећања, Станко из Брисбејна/Рада из Ајове, дају нам до знања колико је у ствари њима живот срање, а нама до јаја. Приликом оваквих ситуација, водитељ емисије слаже насмејану фацу, док у себи жали што се није запослио на МТВ Адриа где овакве ствари не би морао да слуша, ликови којима је плаћено триста кинти да блеје на снимању тада преврћу очима, камерман баца пеглу од превелике дозе патетике, а тонац доживљава трансфер блама, због чега покушава да саботира пријем са телефонске мреже, упркос претњама из режије.

Значи је најзначајнија реч која постоји у шабанско-дизелашком дијалекту српскохрватског језика. Без значи ниједна реченица не би могла да засија пуним сјајем и обаспе слушаоца дубоким смислом и широким значењем.
Она попут пера милује ухо, чекић, наковањ и оно треће срање, и ти када слушаш ту хармоничну мелодију просто не можеш да не пустиш уво да се исвршава и напуни церуменом.

Crna Gora.

Tokom jedne hladne noći u okolini Skadarskog jezera porodica Šaćiri je dobila još jednog člana, devojčicu kojoj su dali ime Džemilja, ona je uz Idriza, Ramadana, Dukatu, Fadilja, Džemaljudina, Nailju, Abdilja, Mirditu, Mimozu i Ljatifa bila jedanaesto i ujedno poslednje i najmlađe dete Halita i Malesije. Porodica Šaćiri je spadala u tipične albanske porodice u kojoj se poštovala albanska tradicija i kao što se da videti imali su broj članova koji odgovara prosečnom broju jedne albanske porodice. Po njihovim običajima ženska deca nisu naročito poželjna, i gledaju kako što pre da ih se reše tj. kako da ih udaju, pa je i Džemilja tretirana kao nepoželjna. Čim je prohodala, mala Džemilja je sa svojim sestrama uveliko čuvala koze i ovce po raznim krševima Skadarskog okruga, u školu nije išla, kao ni ostala deca iz porodice Šaćiri osim Džemaljudina koji je kasnije postao doktor jer je najbliža škola bila 30 km od njihovog doma, a i po shvatanju njihovog oca Halita nije im bila ni potrebna. U teškim vremenima koja su došla Halit i Malesija nisu imali dovoljno sredstava da prehrane porodicu te su odlučili da Idriza pošalju u Tiranu da prodaje “bakljave“, Ramadana u Nemačku kod strica Valona da radi u gradskoj čistoći grada Hanovera dok su Dukatu i Nailju udali u porodice iz obližnjih sela, međutim, dobili su i nepristojnu ponudu za mladu Džemilju. Ponuda je došla od jednog Turčina koji se inače bavio švercom svega i svačega, od farmerki do onog belog, a glasila je ”tri iljade evri”. Halit je bio u dilemi, Džemilja je naučila da radi sve poslove i još u sedmoj godini išla je s njim i u drva, a još tada je bila izuzetno lepa i videlo se da će izrasti u pravu lepoticu, a imala je tek 11 godina, on nije znao kakve su namere tog Turčina, i što je još važnije znao je da Džamilja vredi bar “pet iljadi”, ali novac mu je bio potreban kako bi kupio vola, i kravu sa “teljetom“, odluka je bila teška ali on je ipak prelomio i rešio da Džemilja mora da ode za dobrodit ostatka porodice, međutim, tog dana dogodilo se nešto neočekivano...

Nastaviće se

Po pravilu, čovek sa savršenim smislom za humor. Niko nikada slučajno neće imati dovoljno veliki smisao za argumentovanim puštanjem muda da dovede u pitanje genijalnost te, mogu slobodno reći, najseljačkije i najkretenskije crtane serije ikada odrađene.
Ljubitelj saut parka ne propušta da ubaci neku foru iz ikste sezone i epsilonite epizode kada je kartmen rekao neku difolt rečenicu koju inače ponavlja 20 godina iz epizode u epizodu samo menjajući subjekat kome se obraća. Takođe, ne propušta da prepirča svaku novu epizodu, jer pobogu, niko drugi nije sposoban da, ukoliko želi, istu odgleda. Na odgovor da ne gledaš sautpark, dobijaćeš neki odjebitis mnjeh odgovor u smislu kolko si zaostao, ne shvatajući koliko je zapravo zatucan, ukalupljen u sveprisutnu politiku udifoltljavanja globalne populacije i ispiranju mozgova, doduše na relativno galantan način.

Najgore je kada se na istom mestu nađu dva ili više ljubitelja sautparka, što nije tako redak slučaj. Učešće u razgovoru normalnog čoveka prestaje da igra relevantnu ulogu, te ste slobodni dohvatiti se obližnje štangle i u mislima mljackati po lobanjama kretena koji ne shvataju koliko jebeno idu na kurac sa prepotentnom nezanimljivošću. Govno im pod nos!

Ona je uvek namrgođena i ozbiljna. Nikad joj ništa nije po volji. Ništa nije dovoljno dobro za nju, ali ona ume sve. Ničeg se ne boji. Svojim pogledom, stavom, pa čak i hodom, odbija ljude od sebe. Kad je vidiš, osetiš želju da pobegneš. Ona je idealan primerak za zaobilaženje. Sve žene u kraju je izbegavaju, jer sa njom, ne može normalno da se popriča, a šalu neću ni da spominjem. Sa njom šale nema.