Osećaj koji se javlja kada shvatiš koliko imaš da učiš, pa bi pre umro nego što bi počeo s učenjem. Ali onda se se setiš da ipak voliš život kada izuzmeš učenje, i shvatiš da bi ti neka privremena koma najbolje legla.

Uvodna rečenica kojom vas ukućani pripremaju da vam saopšte da su vam pokvarili kompjuter, televizor, mobilni telefon ili bilo koji drugi elektronski uređaj i da možete da se oprostite od podataka koje ste tu imali.

Svi mi imamo prijatelje koji žive u svom svetu, u svojoj kvazi-realnosti. Svi su oni u centru pažnje, popularni momci, gradske face i magneti za devojke preko noći. Utisak diskoteke subotom:

Врста коцке. Можеш да добијеш а можеш и да изгубиш. Када су скоро сва места заузета а оно поред тебе је празно, шанса да ту седне напуцана риба којој ће сиса да скаче кад год бус налети на рупу (значи стално), једнака је шанси да поред тебе седне дебела баба са 3 цегера која ће да тражи да затвориш прозор!

Најјача валута на свету.

Onomatopeja konjskog trka kad sam bio mali...

Чуда од деце.Ни мултипрактик који врши чак 25 операција, не може да им парира. Они блистају на студијама , пуцају 10-ке на све стране , и то , кључна реч "у року" , а притом , та иста деца зарађују сама за живот , не чекају милостињу родитеља , као појединци. За њих су кућни послови свакодневица.... они кувају,перу,чисте,пеглају...они су машине.Њихова соба одише свежином пољског цвећа са финесама лаванде , где зидови само што нису , неким чудом , почели да жуборе , а веселе птичице мелодично зацвркутале на лустеру , ни налик нечијем сметлишту , где је прашина узорпирала и извршила агресију над кевиним намештајем.Треба напоменути разне похвале и признања са разних курсева ,семинара , похвалнице за положене разреде са свим петицама(I-VIII) , вукове дипломе и много што шта.Но и кева није могла све да попамти , ово јој је било исувише довољно да схвати каквог идиота и нерадника има код куће , "који чека да му све падне с' неба"!

Hrabri kučkin sin. Heroj. Ludak. Ovakvi ljudi rešavaju ratove i kroje istoriju.

Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu.
Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.

Selo Pukovac.Jugozapadno od Niša,preko Doljevca stiže se u Pukovac.Mesto poznato u mitologiji po svojim stanovnicima koji su složni kao mravi.Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb'',gde postoji kafana ''Kod Džordana'' gde se skupljaju redovne mušterije Doljevačkih pandura.Ne postoji jedan Pukovčanin,već postoje samo Pukovčani(only množina),jer oni su superlativ složnosti.Postoje razni mitovi o stanovnicima mitskog sela.
Jedan kaže da su iz elektrodistribucije došli da seku struju Radomiru,jer nije hteo da plati 6 meseci.Električari došli kamiončetom,a ljuta masa protestvovala u korist svog komše Radomira i pustili da se jedan ukači na banderu,a druge rasterali vilama,kukama i motikama,a za banderu vezali gladnog šarplaninca,a onda dodjoše najjači Pukovčani,sve bilder do bildera,profesionalni cepači drva po drvorišta,teški fizikalci.Mit kaže da je kamion elektrodistribucije završio u potoku nekoliko metara od bandere koju čuva šarplaninac.

To su oni ljudi koje svi vole kada pobede,međutim,ukoliko kojim slučajem izgube ili ne daj bože predaju meč,niko ih ne voli,oni ne znaju da igraju,nemaju pojma o sportu,ili je neko treći kriv.Kada čovek sa povredom izađe na teren,odigra veći deo meča i zbog te iste povrede kasnije preda meč,jer nije u stanju da izdrži i ne želi da još više ugrozi svoje zdravstveno stanje,on odmah postaje sisa,mudo,izdajica i ostali žargonski izrazi.Ukoliko je reč o Košarci,kada neko omaši poen,uradi ovo,uradi ono,napravi grešku i još dosta drugih stvari,niko ne razmišlja kako je to biti pred tolikom publikom,igrati za svoju zemlju,biti pod tolikim pritiskom i odraditi sve kako treba,ne....on je budala,drvo,on nije ni za šta,on nema veze sa Košarkom itd....Kada je reč o fudbalu,isto stanje samo drugačiji izrazi,čak šta više slikovitiji.Kada je neko ubačen preko veze,kada je neko mlad,kada je neko neiskusan....njega ne treba pustiti u reprezentaciju,on je smotan da živi,a kada je neko iskusan,pa napravi grešku,naravno,sudije su krive.Ukoliko pobedimo mi smo najjači a ako kojim slučajem izgubimo,pa uvek je neko drugi kriv... E SADA SE SVI VI KOJI OVAKO MISLITE,ZAPITAJTE SLEDEĆE: šta ste to vi uradili,postigli u svom životu?! kada ste vi bili pred celom nacijom i borili se za svoju državu!? kada ste,svi vi,osvetlali obraz našoj državi!? zato ih pustite da rade ono čemu su posvetili ceo svoj život,pa kakav god ishod bio. I ako stvarno navijate i bodrite,radite to za sve sportiste,a ne samo za one koji pobede! Samo tako će te pomoći ovoj naciji,a i postaćete neko i nešto u životu!

Tridesetprvi decembar je, novogodišnje veče. Nalaziš se u nekoj lošoj imitaciji od stana na Banovom Brdu gde te je doveo ortak ortaka od tvog ortaka. Ne znaš zašto si, koje pičke materine, tu jer znaš da bi se bilo gde drugde proveo 100 puta bolje, ali kao i za svakog novaka do tada, nisi se na vreme smislio gde ćeš za doček. Jebiga, šta ćeš. Počinješ nekontrolisano da piješ šta stigneš, nije ti važno da li je u pitanju neko prokislo pivo sa opuškom u limenci ili tečni fiberglas iz lavora.Poenta je samo - napiti se, i to što pre. Kako vreme odmiče i alkohol počinje da deluje ti primećuješ ljude oko sebe.Nikog živog ne poznaješ, oni ortaci koji su te doveli odavno su odatle zapalili i sad sigurno, veruješ, nešto natačinju. Iz nepoznatih razloga, verovatno inspirisan ovakvim razmišljanjima, svoj jezik stavljaš u usta ženske osobe koju trezan ne bi pipnuo ni govnjivom motkom ali, misliš, šta me boli kurac - ionako se ničeg neću sećati...U sledećem trenutku ONO stavlja ruku u tvoje gaće i počinje da ti dahće u uvo. Uzimaš još jedan gutljaj ko zna čega i u sebi misliš : kresnuću je, šta me briga... ionako je ona Svetlana ( bivša ; prim.prev. ) kurva. I dok otkucava ponoć i svi prisutni urlaju kao debili a neki baja baca petarde u gajbi, ti imaš snošaj sa ženskim detetom orangutana u tuš-kabini 1.5 x 1.5. Obilno povraćaš van šolje, i dok u daljini čuješ njen kreštav glas i pitanje je l' te ima na fejsu? odlučuješ da polako pališ odatle ( misliš, ipak nisam tol'ko janpi... ).Tri sata kasnije izlaziš napolje samo u nekom tankom duksu jer su tvojom jaknom obrisali neku povraćotinu u kupatilu. Nemaš kinte, nemaš pljuge, na Banovom si, jebenom, Brdu. Ideš peške malo, misliš, neko će već da ti stane.
I hoće - murija. Hvataš se za ličnu - jebiga, i nju nemaš - mali, glavati, alkoholisani drot ti lupa šamarčinu, bar ti je toplo po licu, gde živiš? pita, U Srbiji, preko mosta, dereš se kao majmun. Neki krupniji drot koji vonja na vinjak te ubacuje na zadnje sedište džipa gde pak smrdi na mokraću. Pitaš se : koliko je njih pre mene ovde sedelo. Nekoliko trenutaka kasnije izbacuju te napolje. Pošto si kao malo došao sebi, pitaš uličnu svetiljku koliko je sati i kad će prvi jutarnji. Nailazi autobus, ulaziš unutra, vičeš na šofera jel' ovo parni jel parni idu do moje kuće. Ispostavlja se da je dobri čovek tvoj komšija. Na Zelenjaku te stavlja na taksi. Taksista je raspoložen za priču : provod, a? aha... pičke,a? aha... mladost,a? aha... Želiš što pre da izađeš odatle strahujući da ne napraviš nešto slično kao anonimni nesrećnik sa zadnjeg sedišta džipa od par redova ranije. Sa prvim zracima Sunca stižeš kući i trudeći se da ne probudiš matorce ulaziš unutra. Ipak, ne uspevaš da do svoje sobe dođeš na dve noge. Uvlačiš se u krevet sa patikama i momentalno gubiš svest. Budiš se , čini ti se, 5 min kasnije, užasno te boli glava a u ustima osećaš ukus zagorelog prokelja - to znaš tako što ti se keva jednom zajebala. Odlaziš do kupatila da se umiješ i uspravljajući glavu nad lavaboom ugledaš svoj lik posle dugo vremena u ogledalu... Užas sećanja i fleš-bekova... Sve ti se vraća : i gajba i Banovo Brdo i ortaci jebači i zašto sam radio 31-og decembra i onaj opušak iz limenke i jezik i motka i gaće i Svetlana ( bivša ) i ženka orangutana i jakna i povraćotina i neopisiva hladnoća i otpale dlake i murija i miris zadnjeg sedišta i bus i taksi i prokelj i ...... prezireš sebe. Koracima ugašenog čoveka se vraćaš u sobu, želiš da brizneš u plač, ne podnosiš ono što jesi, pomišljaš na najgore i baš u tom trenutku kada misliš da ti ne može biti gore... tvoja majka :

- Sine, dođi brzo u dnevnu sobu.Počinje Bečki Novogodišnji koncert na RTS-u. -

Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим.
Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.

Lik koga po ceo dan zajebavam da je derpe jer sve udovoljava svojoj devojci, pa sam ja faca jer sam uveče sam kući sa pornjavom i desankom šakić, a on svako veče jebe.

U stvari, to je jedini lik iz društva koji ima ribu.

Objekat za budjenje lažne nade.

Одјеб. Изговарањем ове реченице изражава се максимално неслагање са саговорником, завршава се свака дискусија и даје му се на знање да би много кориснији био ако би се прихватио лопате или кибле уместо што трује својим изливима из мозга.

Поред лавабоа, каде, WC шоље, представља саставни део сваког купатила. Она се може поделити у 2 групе:

Углавном лупетање глупости дворске луде/слуге ради што већег учмаривања владару.

За фенсере представља досадно место, где се увече скупљају наркоманчине и лудаци, док је за нормалне људе то најлепши део града.. Место за опуштање и место где бар на кратко заборавиш на сва срања која се дешавају око тебе. Место где никада није досадно, било да је то окупљање код амфитеатра, где са Шабаном блејиш и циркаш апатинско, било да је седење на клупицама или на бетону поред реке, или на другом крају града, према Булевару. Место где чујеш разне расправе, од тога који је бољи део града Палилула или Дурлан, или где су боље пљеке “Код Лафа” или код “Зокија и курве”, па све до расправе да су женске на медицинском факултету боље од цура на филозофском ( што је у најмању руку смешно ). Наравно, кеј пружа најбољи провод када си у друштву тоталних идиота, са којима можеш да причаш о неким тотално небитним стварима или са којима можеш само да блејиш и ћутиш. Лепо узмеш купиш гајбу Јагодинског, семенке за 200 динџи код оног дедице код моста, седнеш код Шабана, загрлиш Власту циганина, препустиш се звуку његове фруле и боли те туки. Барем ћеш се сигурно боље провести него да слушаш крештање Ане Николић у јебеном Студију.