Vrhunac nedoličnog i nenormalnog ponašanja na javnom mestu. Prvo si popio sve čega je bilo, pa si se nadovaćao kojekakvih drugih opijata, seo u taksi i otišao na drugu gajbu gde imaju veći izbor opijata, nešto su ti dali da piješ i šmrčeš, pa su ti dali da ližeš žabu, no kad su skontali da je obična mediteranska krastača dali su ti pravu, od čega si upao u toplu i meku svetlost i osetio savršen mir, iz kog su te opet iščupali šljagama i ladnom vodom. Povraćaš dakle sa nečije terase na nečiju terasu, oblače ti drugu majicu jer je tvoja neupotrebljiva i taksijem te šalju što dalje odatle. Izlaziš iz taksija četvoronoške, nekako se uspravljaš i bauljaš do kluba, naručuješ uzo, pa još uza, pa nekakve koktele, urlaš zajedno sa masom "OGOTA HENGOVA OOO" pa te skidaju sa šanka, jer droge su probudile ono najgore u tebi i setio si se da si potomak čuvenih lordova koji su nekad, u slavna vremena, gospodarili Kongom...Jednom rečju piješ, gutaš i šmrčeš šta stigneš, peglaš i pišaš gde i na koga stigneš, biješ se s kim stigneš. Ležiš u nekakvom kanalu i pokušavaš da ga staviš nečemu što je izgleda trandža, dok sa mostića iznad pišaju i peglaju po vama neki drugi odvaljeni turisti. Jebeš im mamu iz kanala, i pošto su po akcentu skontali ko si i odakle si silaze dole da te biju, jer su Škoti...Budiš se ujutro sav u modricama i kockaste glave, jezik te peče, da li od uza ili jedne od onih žaba, nisi siguran. Dezinfikuješ rumom. Ideš da ti zaviju glavu, pa na plažu, pa sve ispočetka - tako dve nedelje, dok te ne zameni nova garnitura sunarodnika.

Bliži i nešto pristojniji rodjaci su mu Englez u Turskoj i Englez na egzitu, a u nekakvom je srodstvu i sa ozloglašenim Englezom na Tajlandu.

Da ne dodje do zabune, nisu svi Englezi apsolutna stoka kada odu negde na odmor, no u Grčku (jer je jeftinije nego na Maldive) odlazi onaj treći sloj nečega što sebe naziva, i čak smatra gradjanstvom.

Prirodno stanje žena kad joj kurac više uopće nije na pameti, ali joj je zato pamet u kurcu.

Oženio devojku vrlo sumnjivog poštenja i polnog zdravlja. On je izgleda baš žurio na voz čim nije došao na red ranije, dok su se svi ostali izređali. A ona je iskusna, zna vrlo dobro kako da se proda. On je jednom okrečio, a koliko je pre njega gletovalo...

Kad bode oči od prvog trena ali reakciju koči domaće vaspitanje.

Slip gaće

Bilo koje stvari za koju je došlo vreme da mu se, paralelno sa dizanjem nečije patke, digne i cena. Pa i da mu nije vreme, što da ne jebemo sirotinju? Jer zbog čega da se cimaš da radiš novu štampu na ambalaži kad smanjuješ gramažu nekog smrdljivog flipsa sa 80 na 75 grama? Ili da se, pak, suzdržiš od poskupljenja, ali se onda brukaš time što više nemaš plastični poklopac na pavlaci srednje veličine. Ah, da, to si već uradio, ne možeš ukinuti poklopac na jebenoj pavlaci, kad ga već nemaš. Mada, možda je Ukrajina najveći izvoznik providnih plastičnih poklopaca? Oh fuck, zarazno je.

Jbg, rat je, kakav si ti to častan trgovac ako pritom nisi ratni profiter? Ne ide.

Biće iz srpske mitologije sa telom žene i glavom ćurke.

Veliki Mokri Lug. Mesto na tromeđi Malog Mokrog Luga, Kaluđerice i Medaka. Mesto koje nije specifično ni po čemu, postojalo je samo na karti i to onoj u razmeri 1: 20 000 000. Kuće u ovom malom habitatu bejahu gusto zbijene, kao da su grejale jedna drugu, što je vrlo išlo na kurac stanarima.
Šume i livade okruživale su ovo pitomo stanište nastalo ni iz čega, očajničkim potezima ljudi koji nisu imali krov nad glavom. Bilo kako bilo, žitelji ovog malog i mirnog mrsta nisu bili spremni da osete iskonski strah, ali su ga i te kako osetili!
Na televiziji je prikazan leš nove žrtve u njihovom kraju. Bio je to krvav prizor koji je ledio krv u žilama. Pritisak strave bio je ogroman. Dovoljno je bilo samo otvoriti prozor i smrt bi ušla u kuću.
Mesto poslednjeg masakra bilo je Vinjage, koje je nakon ovog čina dobilo slikovito ime "Krvavo Vinjage". Krv je bila po svuda. U vazduhu se osećao miris oporog ludila. Ljudi su naoko bili mirni, ali su u stvari umirali od straha. Svake noći je kao po navici padala magla, koja je gutala sve pred sobom.
Milicija nije mogla ništa da učini. Nisu bili sposobni da sačuvaju red i mir u ovom mestašcu prepunom smrti. Grupa lokalnih budala stajala je sa strane i dobacivala pogrdne reči i još grđe rečenice. Njima je upravljao alkohol, te zbog toga ne osećaše strah, tako da su potpuno spontano nebitni za ovu priču.
Jedini trag koji je policija uspela da pronađe bila je odbačena dečija cipelica nepoznate robne marke, budžena i kalemljena od strane vešte obućarske ruke. Trebalo je pronaći tog čoveka!
Inspektor Radovan Suklepa, sin kujundžije Simeona i majke Rade, uhvatio se za tu cipelicu i evocirao uspomene iz detinjstva. Kao dete bio je bosonog i ova cipelica je samo bolno zadirala u sećanje.
Obućar Lale je, pre nego što se milicija obrela kod njega, svojski šamarao svoju smernu suprugu Klementinu. Ona nije vrištala. Nije ni mogla. Bila je od gume. Njen ventil ispuhavao je gnusobu, tako da je bilo potrebno da se ponovo naduva i tako vaskrsne.
U svemu tome, prekinu ga lupanje na vratima. Uplašeno skoči ne znajući kud da krene. Zatečen, na brzinu smuva lutku u orman sa cipelama i ode da otvori vrata. Tu je zatekao višeg inspektora Suklepu sa još dva pandura.
Bila je to neformalna poseta koja je tražila rezultate. Prostorija u koju su kročili beše nevelika po obimu, ali odisaše toplinom. Vazduh je bio ispunjen mirisom obućarskog lepka, a na policama su stajale uredno poslagane cipele. Sve je bilo sređeno po propisu, kako se i očekivalo. Međutim, baš ta običnost obućarske radnje bi sumnjiva Suklepi. Rešetali su Laleta unakrsnim pitanjima, zbunjujući ga i terajući da se češe gde ga ne svrbi, a svrbelo ga je svuda, jer beše alergičan na gumu. Ipak, to ga nije sprečavalo da gnječi Klementinu u nameri da zadovolji svoju požudu. Iznenada inspektoru nešto privuče pažnju. Brzim pokretom glave, panduru Milojici pokaza na orman. Milojica, željan unapređenja, stušti se kao metak i vrata popustiše pod naletom njegove muževne desnice. Iskustvo stečeno u bokserskom klubu "Grogi" iz Mirijeva, bi primetno.
U tom trenutku ka njemu se ustremi obnažena lutka sa dve ne sasvim ispumpane dojke, perverzno šišteći. Lepše u životu Milojica nije video. Sa balom koja mu se cedila niz bradu, on im pohrli u susret. Uskoro se začu pištavi zvuk gnječenja ručerdama. Strast je bila u vazduhu, kao i Laletova gumena žena.
Lale izbezumljeno jurnu, ne bi li nekako spasao čast svoje nedužne supruge. Voleo ju je. Njihov seksualni život bio je ispunjen strašću, a i Klementina je bila dobra u duši. Disao je za nju i u nju. Bili su kao nokat i meso, s tim da je u ovom slučaju nokat urastao u meso. Nije mogao da dozvoli da oskrnave njenu nevinost njemu ispred nosa. Kad, umesto da skoči kao panter, Lale bi oboren Milojicinom desnicom i trenutak kasnije vezan za sto boje mahagoni. Morao je da gleda, kao poslednja gnjida, kako bezdušnost biva jasna u svom najbestijalnijem obličju.
-Ne! Ona ima dušu! Ostavićete joj traume!, vriskao je jadni obućar.
Ali dlakave ruke ispresecane spletom vlakana i vena, počeše da grabe jadno telo poluispumpane Klementine, nanoseći joj neprocenjivu štetu.
Gledajući ovaj bezdušni pir, Suklepa se doseti: u lutki je možda nešto, nešto kao dokaz i rešenje misterije. Sledećeg trenutka uze nož da raspori sirotu Klementinu. Vešto je pronalazio lutkine slabe tačke i isecao komad po komad gume, koji su je činili seks mašinom. Nemoćni Lale, cvileo je. Klementina ga je gledala svojim beživotnim i tupim pogledom, kojim kao da je preklinjala da joj pomogne. Umesto poraza, obućar poče da oseća nalet besa. Nape svu svoju snagu, mahagoni nogar puče, lisice skliznuše na pod i Lale se oseti slobodnim. Čvornovati prsti sklopiše se oko drške noža, pade mu mrak na oči i otpoče tranžiranje organa reda. Znao je da čini jedinu ispravnu stvar.
Sutradan su ga pronašli kako sedi zagledan u jednu tačku, držeći, sada već potpuno ispumpano telo lutke mu najdraže.
Kome je prodao cipelicu, osta tajna. Nije bilo lako rešiti ovaj slučaj. Ubistva su prestala iznenada baš kako su i počela. Nakon nekog vremena, krvoproliće u Vinjagama prekri veo zaborava i kolotečina uze svoj danak.

Reč je o nenormalnim baksuzima. Ljudima koji se pojavljuju taman kada vam malo krene i ruše sve vaše nade u vodu.Protiv njih ne pomaže ni luk ni izvrnuta čarapa, crven konac pobeli od muke, a krst se u polumesec pretvara.

Primeri izveštačenih podela koje za cilj imaju da se problematični faktori grupišu u jedan skup.

Old skul svetinja matoraca 60-tih i 70-tih. Sve im diraj, ali Radio Luxemburg, Mileta Lojpura i naravno Džaju, ne nikako. Ne spominji.

Nakon što voditelj to izgovori, radi očuvanja mentalnog zdravlja bi trebalo urediti da se TV automatski ugasi na sat - dva.

Vrednosni koren zasnivanja domaćinluka nad tlom, stvarima i pojavama od Vardara do Triglava. Matrica po kojoj duh ovog naroda cupka plotom. Ujedno i prva bukva narodnih mudrosti na kojim su se Perica, Ivica i Mujica učili krasnopisu.

Kilavi engleski turista će podne provesti kraj bazena na sto metara od španskog mora, i biće do sumraka naliveni mamlaz, uglavnom jer je okot incestodulnih goveda, ali delom i jer mu stoji negde u zatiljku da “Britanija gazduje talasima”, pa ga živo pecka da bude učtiv gost.

Nemac i kada zapišan od kapucinera sere iza stejdža po tudje zemlje travi zna da je “Bog s njima”.

Balkanski princip se možda ne odlikuje vrlom elokvencijom latinskih cara, no princip je isti. Zašto to? tuda? tako? S kojim pravom? Našli pa zašli.

Veni, Vidi, Viki - al’ Miljković.

Klasično jebanje sa dokumentacijom u opštini. Niko ne može da jebe kao opština, jebali ih papiri da ih jebu.

Стари назив Срба са јужне стране Саве и Дунава за Србе махом из данашње Војводине. Наиме, још од Арсенија III Црнојевића када се велики број Србаља преселио из наше дивне земље коју је харао и злостављао Турчин у земљу где су злостављали Шваба и Маџар, Срби из Пашалука су оне из Монархије почели звати пречанима. Јер су преко, логично.

Али, Срби не би били Срби када не би били завађени. Пречанин је аутоматски био квази-Србин јер није из старе српске свете земље за коју су крв дали свети кнез Лазар, Стефан Немања итд. Јесте пореклом, али није живео ту. Он је био само аустријски сужањ, напрафемисани фићфирић који отеже кад прича и изговара разне германизме и хунгаризме, уместо као сваки прави Србин турцизме који уопште није био роб, него само неповлашћен слој који је, истина, трпео најјачи зулум на свету.

А пречанима је много пуцао курац. И сами себе су тако називали понекад. Они су јебали Украјинке које нису морали да увозе јер су већ биле ту, јели словачки кулен и мирна Бачка! ...и Срем и Банат.

Срби у Војводини су све до Другог светског рата били велики Срби, а онда тек касније настаје идеја о сепаратизму. Постоје легенде да су почели да их кују они најокорелији пречани који никада нису волели Србијанце а верује се да је на челу масонског пречанског лобија био велики мајстор, слободни пречанин Чанак.

Raznorazne smicalice kojima pribegavaju majstori kada ih gazda ne ispoštuje onako kako oni očekuju.

Svašta smo od sebe radili - šišali se na tarzanke, tetovirali kineske simbole, obuvali u šljašteće patike boje mutogena, stavljali cirkone u zube, gutali kreatin, brijali grudi...Sve kako bi se mladi pičić navatao i odobrovoljio da se produži vrsta i nadmaši ćale koji je, svojevremeno, harao sa svojom "JNA '72." Nije da nije radilo, nema šta, ali ništa, bukvalno ništa ne može ni da prismrdi golom muškom zglobu koji na -12 seva iz šunjalice. Lep si ko Džoš Hartnet iz mladjih dana? Nije loše, ali nosiš sokne. Timberlend cipele, doživotna garancija, 32.000 na popustu? Ne ide sine, preduboko. Audi A osmica, tvoj, nije ćaletov? Imaš i kaena u garaži? A ćale kažeš firmu i dva splava? That don't impress me much jer - kakve su ti bre to farke? Dizel, nova kolekcija? Ne valja srećo, ugušio si taj sexy afrodizijak nogavicom, vidi se da si iz Ćićevca, paljba. Mada simpatičan si momak, zato prijateljski savet - sutra zorom pod hitno u radnju po plitki najk, beli rub iz njih da viri samo, i obavezno nove faje, slimfit da bude, nemoj da se sramotiš.

Кад си послао риби већ две поруке без одговора, али не губиш ентузијазам, па се одлучиш и на трећу, неретко и четврту

Komunikaciona veština koja se ogleda u sposobnosti da se određena veoma osetljiva poruka prenese na umirujući i prikladan način, prilikom čega se svo vreme uspešno ostaje ljubaznim.

Kao stenice, odmah da pojasnim ono što će se očigledno nametnuti kao prvo pitanje...

Tatabe je naziv za ove insekte koji je (bio) u upotrebi na jugu Srbije, mahom u ruralnim krajevima. Danas se i ovde retko čuje. Stenice su, inače, izuzetno odvratne štetočine! Obožavale su da se nastane u krevetima, a posebno u dušecima, odnosno slamaricama u davna vremena. I jednom kad se tu uvuku, gotovo je nemoguće isterati ih! Doduše, vole da same izađu... Preko noći... I izujedaju onoga ko tu spava. A izuzetno brzo se razmnožavaju, te ovde govorimo o celim rojevima krvopija koje žrtvu izujedaju od glave do pete, teško da i jedan kvadratni santimetar ostane bez ujeda! Ti ujedi su, pak, gadni, izuzetno svrbe, a od izlučevina ovih štetočina neretko su se dobijale i bolesti, i to ozbiljne!

Posebno je gadno to što, za razliku od drugih štetočina (miševi, skakavci itd) one ne napadaju useve i hranu ljudi, već jedu same ljude, pri tome izazivajući i bolesti! Nije preterano reći da se ljudima činilo da su im i dušu pojele!

Borba je bila vrlo teška sa njima... Ono, mogli ste prosto da spalite i krevet i slamaricu, ali recimo da nije baš ekonomski isplativo, a i posle bar neko vreme je muka gde spavati... A pričamo o dobu kad nismo imali sve ove sjajne pesticide kojima rado trujemo sebe i sve oko sebe. Srećom, to je i doba pre mobilnih telefona i drugih "pomagala" koja razmišljaju umesto nas, pa su ljudi bili primorani da budu snalažljivi i pametni. Koristili su jednu slabost tataba/stenica - osetljivost na visoke temperature. Najčešće korišćena metoda suzbijanja bila je da se krevet i dušek/slamarica popare vrelom vodom to jest vodenom parom u par navrata. I to je bilo to...

Ali dok primetite da su se pojavile i sa njima se izborite, izjedeni ste!