Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina.

Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be.

Gajio sam nadu,
al ode za Kanadu
i tamo se udade.

Ispala je džukela
U Kanadi uspela
Jebeš Onjegina

A mene ko jebe
Ponavljača iz petog ce

Nekom daš Kanadu
Nekom uzmeš nadu
Oj živote jebi se

U ratu bio sam
Poslo mnogo pio sam
Jebiga klasika

Život me ubija
Pogrešna inkarnacija

Trošim narkotike
Ne čitam klasike
Žrtva tranzicije

Izgubio snove sam
I govno posto sam
Što glasa za Vučića

Čekam da reforme
I moj život dohvate

Moja muka prosta je
Aman tugo dosta je
Odjebi bre od mene

Tako ti je care
Ona preko bare
A ja u močvari

Moj život i emocije
Žrtve geografije

Samo nekad naveče
Sećanje me povuče
O, jebem te Kvebeče

Debelo omrazena medju muskom populacijom iste profesije, prvenstveno zbog konkurencije (em ima sise, em zna da programira). Posto je ugrozena vrsta i retko se pronalazi u prirodi, nepoznanici je ocenjuju po strogom muskom kriterijumu "limes lepote kada znanje tezi beskonacnosti je nula i obrnuto", za koji ne postoji zvanicni dokaz.

Uglavnom prećutna opaska, na nečije recimo ''neobično'' ime.
Nastala je na osnovu Konamijevog neimanja licence, te davanja svakojakih imena igračima u PES-u.

Чување мртваца од часа када испусти своју племениту душу до сахране. Некад потраје два дана и две ноћи. Сцена која ће вас пратити до краја живота: мртвац у отвореном сандуку са свећом изнад главе, људи који га чувају и људи који одају последњу пошту.

Topli napitak namenjen uživanju i opuštanju, pretvoren je u nešto krajnje složeno, te vam je pri odlasku u kafić potrebna brošura da biste pravilno naručili istu.

Kada vam je kursor miša na start meniju (dole levo), a želite da zatvorite aplikaciju klikom na "X" (gore desno), a vi ne pomerajući nijedan deo tela zovnete ćaleta da dođe iz druge sobe da vas zaljulja ne bi li se kursor i "X" poklopili.

Efikasan način za muvanje riba, u vreme održavanja Svetskog Prvenstva u fudbalu.

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

On je mračan, tajanstven i neuhvatljiv.
Njegovo je srce tamo negde u daljini, gde Sunce zalazi, trava je sočna, nebo beskrajno, a sinje more zapljuskuje stenovite obale.
Voli žene i one vole njega, ali svestan je da nikada neće moći da se skrasi jer njegova je duša neukrotiva poput pastuva kog jaše bez sedla, dok mu se bujna crna kosa vijori dok je letnji vetar mrsi.
Dok sedeći sam na brdu, pored vatre, zamišljeno i setno gleda u daljinu, svirajući ciganske pesme na gitari, on u stvari proklinje svoju gorku sudbinu večitog lutalice i čezne za toplinom porodičnog doma.
Zbog svega ovoga, žene ga još više vole.

-------------------

U stvari je običan klošar i pozerčina.

Pitanje kojim će da te smara svaki rođak kada god te vidi. Paradoks je da što je sagovornik nižeg obrazovanja to će više pitanja da postavlja o fakultetu, a često i da daje savete kako da se uči, jer je "mala od komšije dala sve ispite u roku" pa sada i on zna kako se polažu ispiti.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Čovekolika bića nastala mutacijom "socijalnih slučajeva" i "tehnoloških višaka" radnika GSP-a početkom ovog veka.Kreću se,žive i love u manjim grupama(2-3 jedinke istopolnih ili mešovitih jedinki) duž svih GSP linija , s tim sto se veće populacije mogu naći pri centralnim linijama , dok se na početnim stanicama vrlo retko susreću. Love uglavnom danju , a zabeleženi su pojedini napadi u sumrak i noću. Preko dana ovakve grupe možete videti kako nezainteresovano i bezopasno stoje na stanici medju svojim žrtvama. Lov počinje u trenutku otvaranja vrata autobusa, kada se u maniru veštih lovaca rasporedjuju na ista.Nezainteresovani putnici bivaju napadnuti pošto kontrolor otkuca kartu u aparatu. To je signal da prvi kontrolor , koji uglavnom stoji do vozača krene uz prigušeni krik "karte na pregled", skenirajući potencijalne žrtve koje uspaničeno kreću ka sredini basa gde ih u zasedi čeka drugi kontrolor. Kada odabere žrtvu, kondukter gsp-a se ustremljuje na nju pokušavajući da joj što pre istrgne ličnu kartu. Uzimanjem lične karte, zadaju šokantan udar žrtvi kojoj polse žestokog reza po novčaniku dugačkog 1500 din konačno posustaje. Tada lovac ostavlja svoju žrtvu da lagano umire od muke i ustremljuje se ka sledećoj.
Naučno još nije dokazano koliko je žrtava potrebno jedoj grupaciji dnevno, ali se smatra da jedoj grupi kontrolora dovoljno 10-12 žrtava na 8 sati.
Telo ovih bića prekriveno je karakterističnom belom košuljom ,kravatom i plavim sakoom sa obavezno izvezenim GSP na grudima.Dok na većim temperaturama odbacuju plavi sako i bivaju prekriveni samo belim košuljama sa izvezenim plavim slovima GSP.Neretko, u zimskim periodima, dešava se da kontrolor svoje plavo krzno kamuflira civilnom jaknom ,karakterističnom za žrtve, kako bi se neupadljivije privukao žrtvama.
Lov im se intezivno pojačava početkom svakog meseca .Vrlo je teško razlikovati mušku od ženske jedinke. Ne napadaju žrtve starije od 70 godina. Za 8 sati aktivnosti su u stanju da migriraju do sto kilometara u potrazi za plenom
ODBRANA: Najbolja odbrana od ovih krvoločnih bića je markica za tekući mesec,besplatna legitimacija za prevoz ili otkucana GSP karta.
U ponekim slučajevima zabeleženo je da su lovci puštali svoje žrtve kada su se iste pravile lude, imale veoma oskudnu garderobu(mini suknja, veeeliki dekolte)ili bile vido trudne. Zbog ovakvih slučajeva (trudnoća,mini suknja) ova vrsta kontrolora GSP-a se smatra humanijom od svojih srodnika kontrolora na prigradskim i međugradskim linijama koji svojim žrtvama ne praštaju u takvim situacijama.

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Rasistička sportska disciplina trčanja u kojoj crnci beže ispred belaca na stazi dugoj 42km.

Količina novca koju (maksimum) možeš da izvučeš od babe i dede cicija! Pre 50-ak godina (kad oni bejahu mladi) "za te pare su mogli da žive pola meseca kao grofovi,a ova današnja omladina se rasipa parama..."

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.

Izraz koji u slengu znači uhvatiti nekog u velikoj laži, pandan izreci "krvavi ti zubi". Naime, po mnogim teoretičarima zavere prašnjavi koraci su jedan od dokaza da Nil Armstrong nikad nije hodao po Mesecu, već je svoje velike paljevinske fraze izgovarao iz toplog holivudskog studija izvodeći svoj "mun vok" po običnoj prašini kanjona Kolorado, koja se podizala sa tla što je jedino moguće uz prisustvo vazduha, a isto tako se na njoj ocrtavao đon Nilove čizme broj 45, što je isto jedino moguće uz prisustvo vode, to jest vlage.

Реченица која се употребљава и циљу оправдања неке радње која и није тако хумана, али Боже мој, свако се у животу сналази како зна и уме.