Ženski mozak
Čudna neka stvar. Čudan pojam. Neshvativ! Stvrha mu je da zakomplikuje živote muškarcima, a posebno ženama, vlasnicama pomenutih. Pojam koji je zaslužan za žensko 'Jedno misli, drugo govori, treće radi. ' Služi za sagledavanje svih detalja i mogućnosti u cilju još većeg komplikovanja već dovoljno zakomplikovanih situacija i odnosa najčešće između muškarca i žene. Pojedinim damama služi i kao 'polni organ' kojim 'prave decu' . Često se koristi u pogrešne svrhe, a u stadiumu zaljubljenosti redovno gubi od Ženskog Srca. Ali, što više pokušavate da ga koristite- situacija je sve gora.
( Show messagesRemove chat history)
21:36 XXX : '' Ej . . ''
U sebi: (J**ote, ON. Što li mi piše? Možda mu treba nešto. . Možda je ljut na mene. . Mislim, napisao je samo Ej. Šta treba da mu napišem sad? Razmišljaj brzo. Ne sme da čeka. . Ili bolje da sačeka tri minuta. Nek' misli da sam zauzeta. Ustvari, ne, glupo je. Jel' ovo znači da se ipak još loži na mene? Ma, možda mu je samo smor. Ipak, dobro je što mi je pisao, tako? Mislim, boli mene za njega, ono baš me briga što mi je pisao i šta 'oće od mene. Mene on svakako više ne zanima. Jel' sad da mu odgovorim nešto? Nek' čeka još malo, taman da javim Mariji. Jao,ona ćurka od njegove bivše mu je pre 15 minuta lajkovala pesmu. Možda je i njoj pisao! E, ako je i njoj pisao neću ništa da mu odgovorim. Da, sigurno traži neku za večeras pa piše svim bivšim u krug. Aaa, nije Mila od juče. E, a možda se ona samo još loži na njega pa mu je namerno lajkovala da bi se on njoj javio pošto nije u skorije vreme. Pa da, možda je i to. Ipak ću da mu odgovorim. Da mu stavim smajli samo?! Ma ne, glupo je, pomisliće da sam hepi zato što mi je upao na čet. A da mu napišem 'Ej' i ja njemu, a? Ili 'Hej' ? Ili 'Eeej' sa tri E ? Ne, ne to, bedno je. Al' sa dve E može. Da , to je kul. Neće da zna dal' sam napisala dva E slučajno ili namerno. Dobro je tako. Jaoo, a šta da obučem ako me zove da se vidimo? A ni kosu nisam još ispeglala. Ma, ako me bude zvao za večeras rećiću da sam zauzeta i da ću da se javim ja njemu. He- he. Aj sad da mu odgovorim, dosta je čekao. )
21:53 Mila: ''Eej. .''
XXX went offline. Your messages will be sent to his inbox.
Bear Grylls
Британска, лоша верзија нашег Јована Мемедовића. Обојица су обишла свет.
Беар се хранио говнима и инсектима, Мемедовић пршутом и рибом са роштиља.
Беар је сам себе клистирао, Мемедовић није.
Беар је бежао од медведа, Мемедовић га је грлио.
Беар је спавао ноћу у џунгли, Мемедовић се само насмејао и преспавао у воденици Саве Савановића. Беар то није смео.
Ko od ljudi i muka ne strepi i za domovine pašće čast
Naš predak. Srbin. Pričam ti o našim pretku Srbinu, kojeg imamo priliku videti na starim slikama iz porodičnih albuma, na crno-belim fotografijama iz dokumentaraca o Soluncima i na starim spomenicima narodnim oslobodiocima.
Umesto RedTube-a, erotika u kojoj je uživao bilo je pogled na iskvarcovane noge jedre i rumene seljančice na kopanju, koju bi umesto na zadnje sedište Golfa, sobaljivao u senjak, ponekad i u polegli kukuruz.... Njemu nisu bili potrebni Žilet balsami niti Nivea kremice za sprečavanje iritacije kože, on se brijao britvom i dezinfikovao domaćom prepečenicom, umesto desetina kremica, losiona pre i posle tuširanja, sa kojekakvim koenzimima i čudesima, on se umivao i kupao sapunom, i karao više nego bilo koji fenserština. Umesto teretane, lat mašina i Telešop elektičnih stimulatora, mišice je razvijao cepanjem bukovine i hrastovine i celodnevnim košenjem u polju, umesto proteina i steroida, izvor snage su mu bile domaća slanina, kiselo mleko i pokoja glavica belog luka. Nije brojao kalorije, jeo je dobro, pio i pušio, ali vrlo često, ukoliko nije poginuo u nekom od brojnih ratova, je doživljavao jako duboku starost. Nije pio Bejlis ni neke koktele žabarsko-fensi-zvučnih imena, nego rujno vino i domaću rakiju šljivovicu. Iako možda je imao po par razreda osnovne škole ili nijedan, naš predak Srbin je većinom bio jako mudar i inteligentan čovek, često višestruko talentovan: znao tajne kovačkog zanata, bio sam veterinar svojoj stoki, agronom svojoj zemlji, ekonom svojoj porodici...
Umesto zajebanih tetovaža tigrova i zmajeva, njegove grudi i mišice su neretko bile oslikane ožiljcima kušuma iz Prvog Svetskog rata, ili jatagana iz jednog od ustanaka, koje su stajale kao opomena njegovoj hrabrosti i junaštvu. On se nije borio kao krvolok, on se borio da zašiti svoju domovinu, svoje ognjište, svoju ženu i sitnu decu. To je Srbin o čijem su junaštvo generacije Nemaca sa strahopoštovanjem besedile svojoj deci, to je Srbin vitez koji kad se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem je sa jedne strane ulio strah mongolskim ratnicima, o čemu svedoče pisana predanja, a sa druge pridobio njihovo poštovanje kao ratnik od karaktera i vojničke etike.
To je protip pravog muškarca koga je silna propaganda uvek nastojala da unizi i da mu umanji istorijsku i ljudsku važnost, ali koji još nije zaboravljen od onih koji znaju, i koga osim legende i predanja, opisuju i čvrsti istorijski dokazi.
Na posletku, pričam ti o Srbinu, čije je potomke svet sa neverom posmatrao kako stoje hrabro na mostovima u vreme NATO bombardovanja 1999-godine, i ne samo da stoje, nego i pevaju.
To je Srbin, koji me čini ponosnim na moj rod, na moju krv i na moje ognjište.
Šta sve možeš u Srbiji ako si golja?
Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
Pohvala ludosti
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Srbija
За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!
Detinjstvo u periodu 1995-1999
Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.
Јебала вас Европа и геј параде, оћу своје детињство !
Monolog očaja
Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.
'Bem ti sitno žito!! Ne seri da mi naletelo ovo pitanje?! Jao, Lazare, jebem te malera!! A lepo sam osetio, i Crni kad me zajeba! preskočio lekciju... šio-mi-ga-djura, preskočio lekciju! Sve nabubao smrad..jaooooo.. šta pišu ovi ljudi, sunce ti?? Dobro, skoncentriši se, smiri se, ima nade! Idemo na drugo pitanje, polako! Leleee! Padam...Padam sad je zvanično! A ne smem da padnem, jebo ga ja.. poslednji rok, šta da kažem kevi?? A ćaleta sam već obrlatio da sam dao uslov.. e, moj Milovane!!! Hranio si idiota!! Ček, stani, opasulji se, još ništa nije gotovo, a Crni se ubi od pisanja, šta piše, ruka mu se osušila, šta piše kad smo zajedno učili, proklet bio dan kad sam seo d' učim s njim!!?? I reko sam lepo da neeeću više pivo da cirkam pred ispit, reko sam lepo, nema više bludničenja!!! Pazi bre, Sanja što se razgolitila majku mu! Ima mala potencijala, ipak nije suva štreberka jebem joj sve po spisku, što se ovako nije skidala kad se ložila na mene onomad?! Došla da popravi devetku, osećam, mater joj štrebersku. Eeee, gde je meni devetka??? Pa, ja da imam devetku ja bih sad u kafani ispod stola bio, a na uvce bi mi išla neka Tomina, PU! Nemaš sreće, Lazare, nemaš sreće, pa da ga jebem! A jebeš kurvu, šta ću s ispitom, serem mu se usta, na Megatrend sam treb'o, za bolje nisam, pička mu materina, i ovce bi bolje sačuvao na livadi nego što ću ovaj faks da završim!! Sudbino kleta! Uh, ništa..... Jebeš ga, iz kuće da bežim dok se ćale ne o'ladi, pa sledeće godine.... a u kurac!!
"Kul" devojke
"Kul" devojke( lat. curve stupendus) su posebna vrsta. Na prvi pogled se mogu pre poznati po izrazitoj visini,jer uglavnom nose visoke štikle.Takođe su izražene zbog naglašene šminke i tone pudera,koji se uglavnom presijava na suncu koliko se otopio. Mozak ove vrste je večita enigma,jer se uglavnom ponašaju kao da nemaju isti. U vreme parenja, koje je obično na leto, ispuštaju nekontrolisane krike i veoma glasan smeh kad su u društvu drugarica, kako bi privukle pažnju muškog pola. S druge strane, privlače određenu vrstu muškaraca ( lat. šabanus debilicius), koja ne može da odoli tako lepoj pojavi, kao što je malopre navedena vrsta. Najaktivnije su noću i žive u grupama.
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
kolega bosanac
Svaki student u Srbiji ima bar po jednog kolegu bosanca.
Nenormalno iskren covek, prosto nas spusti na zemlju kada kaze "ne seri matere ti", sto je svakom ponekad potrebno.
Ceni prave vrednosti: jagnjetina, ribe, domaca rakija i vunene carape.
Ne ide mu matematika, al sto prepisuje lik!
(tj. nema neke skole al je "nacitan")
Ponekad zvuci malo sirovo, ali uvek pogadja direktno u centar:
Ja: Brate, vidi ovu ribu, izaso sam s njom vec par puta...:))
Kolega Bosanac: ...jesi jebo ti to?
Ja: Ma, polako...riba mi je bas gotivna! Necu odma da je napadam, fina je to devojka!
Kolega Bosanac: ...ne seri matere ti!