Jedan Bosanac, zvani Soda, hteo je nesto karat', no ni jedna bona mu se nije dala. Svje su nesto bile kisele! Al' Soda je znao onu staru: suprotnosti se privlace, te on spravi jedan carobni, bazni napitak i kao izumitelj, nazva ga 'Soda bi kar'o bona'. Kad ono, medjutim, u stampi napravise grdnu gresku, s trajnim posledicama (ko u Zmaja Jove). Na plavoj kesici, bijelim slovima napisahu 'Soda bikarbona' i tako ostade do danaske. No, ono sto je bitno je da je djelotvorno. Isprobajte i sami!

Uvek na svakom poslu postoji jedna koleginica solidnog izgleda, tridesetak i nešto godina, koja non-stop flertuje sa svima, izazovno se oblači, voli da provocira večitim seksualnim asocijacijama, npr. ako zakasnite na posao - Šta je kolega, nešto vam se ne diže jutros? Ili - Ne mogu da ubacim fasciklu, dođi da mi pomogneš, ti ćeš bolje da mi gurneš, itd. I svi koji je upoznaju odmah pomisle: "Uh, kakva je ovo droljetina, mora da je svi ovde krešu. Verovatno ću i ja, boli me...".
Međutim, to je varka. Takve žene su bezopasne, to ponašanje je samo jedna vrsta odbrambenog mehanizma, svi znaju da je takva i ne shvataju je ozbiljno i nikad je niko s posla nije dirnuo. Niti će.
S druge strane, uvek tu postoji i jedna uzdržana, fina devojka koja se uvek zgražava na bilo kakvu seksualnu indiciju.Čak i ako pomenete seriju Sex i grad, ona će odmah da se namršti na pomen reči sex. I ona solidno izgleda, ali se neugledno oblači i druži se samo sa visoko obrazovanim ljudima i uglavnom ženskim svetom. I kad je upoznate, pomislite da je svetica.
Međutim, i to je varka. Kad dođe vreme pred Novu godinu i organizuje se zabava u firmi, videćete onu 'droljastu' kako igra sa svima, čak nekima i seda u krilo.Ali nju niko neće dirnuti te večeri i to svi znaju. I onda, kao za inat, nekom slučajno dune da uzme nešto iz ostave ili druge prostorije u koju se inače retko ulazi i tamo ima šta da vidi - onu finu, uzdržanu koleginicu kako stenje dok je guzi niko drugi nego 'visoko obrazovani' portir.

Čovek koji je dozivljava katarzu svakim treptajem oka. U njegovom rečniku ne postoji reč "slučajnost". Zna sve tajne od prečnika kuglice u hemijskoj olovci pa do broja dlaka na faraonovim testisima. Može dokazati i da ptica koja vas okenja u rame da je i ona strani plaćenik i borac za uzdizanje novog svetskog poretka. Slušajući njega, dovodite sebe u stalan vrlog neopevanih gluposti koje nastaju po principu povezivanja činjenica sa relevantnim glupostima.

Najpoznatiji srpski kreacionista i verski fanatik (još se ne zna koje vere).
Tvrdi da je Zemlja stara oko 6000 godina, da su Srbi jahali dinosauruse, a sve probleme dijagnostikuje posednutošću demonima.
Tvrdi da ne postoje inteligentni ljudi, već samo oni koji imaju svog demona koji im daje prave informacije u pravom trenutku. Zato govori da ne treba završavati fakultete, jer tako dolazimo u iskušenje da neznajući sklopimo pakt sa Đavolom koji nam dodeljuje ličnog demona, efikasnijeg od bilo kakve šeme sa bubicama i kamerama u olovci. Upravo iz tog razloga je osnovao svoje, doduše neakreditovane, ali bogougodne "fakultete" pri svom "Centru za prirodnjačke studije". Navešću samo neke primere takvih fakulteta:
- Centar za prirodnu medicinu, gde se uči kako spravljati braon napitke (štagod to bilo), koje voće obrađivati kojim sokovnikom, o štetnosti vakcinacije, o jedenju isključivo sirove hrane...
- Institut za nacionalnu istoriju - fakultet u čijem se kolegijumu nalazi i legendarni akademik Jovan I. Deretić, gde se uči da su Spartanci, Vikinzi, Hrist, Bogorodica, Apostoli zapravo sve Srbi.

Nedavno je dospeo u žižu javnosti sa svojom "klinikom za lečenje homoseksualaca" i pretnjom da će granatirati holandske brane, ako iz haškog kazamata ne oslobode srpske patriote.

Svima je poznata rečenica koju je nekada davno izgovorio Branko Radičević! Prvi put smo je čuli na samom početku osnovne škole, ali do poslednjeg dana školovanja - istu mrzeli iz dna duše!
Danas, kada vratim film, iskreno poželim da se vratim makar na nekoliko dana...
Znam da će ova definicija biti negativno prihvaćena od strane školaraca, ali vremenom ćete shvatiti...

Jedan od najboljih crtanih serija iz devedesetih. Mada kao i uvijek sve što je valjalo moralo se usrati kad tad (pogledajte današnje kornjače). Da se vratimo na stare kronjačetine. Pored toga što su bili omiljeni crtać bili su klincima omiljena igra. U zavisnosti kakav je ko imao "položaj" u ulici određivalo se ko će biti koji junak.
Leonardo - je uvijek bio glavna faca u ulici, najsposobniji, niko se nije smio kačiti sa njim iako nije bio najjači. Trebe su se ložile na njega, uvijek je on bio "kapiten" u svim mogućim igrama, nikad nije žmurio (uvjek ga zadnjeg nađu), nikad nije bio golman, u riziku niko njega nije htio napadati itd. Usto bio je buržuj pa je jedini on mogao priuštiti sebi dve mačurine.
Mikelanđelo - je bio najbolji half od Leonarda, najveći zajebant, nikoga nije poštovao (osim Leonarda naravno), jednostavno bolio ga je kurac za sve. Uvijek je bio u sjeni svog alfa drugara. Kad je Leonardu bio zabranjen izlazak on je ostajao u kući jer bez njega je bio niko i ništa.
Rafaelo - on je bio nesrazmjerno veliko djete, bio je jači i od 5 godina starijih likova u ulici, ali bio je veoma povučen i vjerna sluga Leu kralju uličnog univerzuma. Najkorisniji je bio kad je družina išla napadati Sjekača, Kranga, Bibopa, Rokstedija i one nebitne nindže iz susjedne ulice.
Donatelo - u ovom slučaju je bio najnepotrebniji lik u družini. Nije bio najpametniji kako crtać kaže, bio je tu samo zbog toga što je živio u kući lijevo od Mikela, jer su njihove majke najbolje prijateljice, pa je Mikel po naređenju više sile morao da ubaci uljeza u družinu nakon višečasovnog pregovaranja sa ostalim jaranima.
Sjekač - je živio u kući desno od Mikela. Njih dvojica su prije bili najbolji halfovi, on je trebao biti Donatelo i bio je spreman trpiti svakojaka strana od Lea buržujčine, ali međutim zbog gore navedene situacije nije mogao biti primljen u ligu izuzetnih džentlmena. Užasnut tom činjenicom pridružio se negativcima iz pomenute ulice i zajedno sa Krangom spremao užasnu osvetu.

Она је девојка која ти скроз промени живот. Из корена. Мењаш понашање, схватања, размишљања. Све. Престанеш да будеш сељак. Више не дуваш нос на сред улице тако што једним прстом зачепиш ноздрву и дунеш. Не. Сада користиш марамице. Почнеш да будеш неко сасвим други. Она је девојка због које ти неће бити жао да испалиш ортаке. Неће ти бити жао зато што ниси отишао са њима блејати или у кафану. Битно ти је само њу да видиш. Oна је центар твог света. Све се око ње врти. Она ти је на првом месту. Она је девојка којој по први пут кажеш: ''Волим те'' и стварно то мислиш. Гледаш је сасвим другим очима него свет око тебе. Она је за тебе најлепша, најпаметнија, најзгоднија. Све остале су ти ништа наспрам ње. Уопште, за све остале те баш брига. Гледаш само њу. Желиш само њу. Свакодневно покушаваш да јој покажеш колико ти значи. Никада не псујеш а камоли дижеш тон. У стању си све да урадиш за њу. Шта год да каже. Не даш је никоме. Јебао би кеву сваком лику који се мота око ње. Надаш се да ће ваша веза вечно потрајати. У трипу си да ћеш да је жениш, да је ''она права''. Супер ти је. Идеално. Не може боље. Срећан си као мало дете које добије играчку коју одувек жели. Све до једном. Све док не дође и тај дан. Дан када њу то све смори. Када јој једноставно допизди. Свиди јој се неко други. Јеби га. Не можеш ту ништа. Немоћан си тотално и баш због тога ти је највише криво. Завршава везу чувеним речима: ''Ја бих да останемо пријатељи''. Знаш да не можете то бити. Не после свега што се догодило. Њу боли курац. Реално. Решила те се и сада је слободна као птица. Проводи викенде у лудим проводима, док се ти разбијаш од алкохола по локалним кафанама. Није ти јасно зашто? Зашто? Шта си то урадио? Где си то погрешио? Једино ти то пролази кроз главу. Tо и тренутци ваше везе. Дани када сте се смејали заједно, спрдали, зајебавали. Време ти јако споро пролази. Минути као сати. Сати као дани. Она је девојка због које ће ти потећи прва суза. Oна је девојка због које ћеш се по први пут у животу скењати због неке рибе. Сви ти говоре: ''Ма наћићеш другу! Свет је пун бољих риба!'' А ти само спушташ поглед. Знаш да је не можеш тек тако заборавити. Не треба ти ниједна друга. Желиш само њу. Мислиш да ти нема утехе. Да те то никада неће проћи. Све док не осване и тај дан. Дан када са поносом можеш рећи да си је преболео. Да је то сада прошлост за тебе. Oпет се смејеш, искрено од срца, опет је све као некада. Опет си у игри. Неукроћени пастув се вратио. Буду ти смешне ствари око којих си толико губио живце. Међутим, увек ћеш је памтити као своју ''прву љубав'', као девојку са којом си све прошао.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Nakon što ste 40 časova vozili kantu i kuvali/smrzavali se u njoj (leto/zima), sada trebate da pokažete šta ste naučili za tih par meseci.
Dolazite na poligon (neku vukojebinu obraslu šibljem, gde pošten seljak ni traktor neće da protera) oko 9 sati pre podne, neispavani jer je najbolji ortak baš sinoć slavio punoletstvo. Oči vam se sklapaju, pandura još nema...
Oko 9:30 dolaze trojica plavaca po pravilu raspoloženi k'o da ih je poplava izbacila. Razmišljate u sebi kako ste najebali, ali bože moj, malo njih položi vožnju iz prve. Polako jedan po jedan na početku polažu oni sa vezom. Vidite prvo troje je položilo, hvata vas euforija, talas optimizma, možda se čak i nasmešite. Međutim četvrti pada vožnju, mislite da je kompletni idiot, ali takođe padaju i peti, šesti pa sve do desetog....
Oko 11 sati vi i dalje čekate na odlučujućih desetak minuta.... Izbija frka zato što je neki lik zaboravio ličnu kartu. Hvata vas nervoza.
Oko 11:30 nastavlja se polaganje ispita... Vas više ni ne zanima ko prolazi a ko ne, čak ni ne mislite šta ćete vi da uradite, misli su okrenute krevetu.
12 sati-pojeli biste i vola, stomak će da procvrči, a počinje da vas steže i bešika. 13 h -napokon stižete na red. Grickate nokte dok ulazite u kola. Predajete ličnu kartu, podešavate sedište retrovizore i ostalo.... Menjač opet baguje (neće u drugu jebem li ga, sad je naš'o da me jebe). Odvozali ste poligon. U kola ulaze tri pandura prosečne težine omanjeg slona. Mislite kako Yugo ne može da izvuče ni vas i instruktora na ravnom, a ne vas i tri nosoroga na uzbrdici. Pokušavate da izađete sa poligona, međutim Cigani su parkirali svoje oklopno vozilo na kapiju i skupljaju kartone, terate ih u pičku lepu materinu (naravno u sebi), uspevate nekako da se provučete. Izlazite u grad.... Pokušavate da skrenete na put sa prvenstvom prolaza. Odakle li je samo ovolika gužva?! Izlaze li ti ljudi iz kola?! Pa kreteni jedni, sad vam nije skup benzin, jeb'o vas ja da vas jeb'o!!!! Napokon ste se uključili. Panduri vas vode na najveću moguću uzbrdicu koju mogu da nađu u ovom jebenom gradu!! Trebate da krenete pod ručnom.... Pa, stoko debela, šta se žalite na male plate, a tovite se k'o hibridni prasići.... Zašto li vas plaćaju?! Mogli bi ste malo da izađete iz kola i da pogurate ovo govno od auta kad već ovi iz autoškole nisu mogli da ga 'oprave kako valja... Savladali ste i ovu prepreku. Prelazite sve moguće raskrsnice, obilazite čak i kamenčiće (jeb'o te, pregoreće migavac na ovoj mašini). Izlazite na glavnu ulicu i zaustavljate vozilo po propisu na znaku "Stop"... Neko govedo otpozadi vam trubi. Najradije biste izašli iz kola i najebali mu se mile majke, ali tu su panduri. Uključujete se na glavni put, idete ka polukružnom. Glupi pešaci ne znaju da li hoće da pređu ulicu ili ne. Bože, ko sve živi danas u gradu! Zaustavljate vozilo, ulicu prelazi četa pešaka. U sebi ih psujete. Nastavljate vožnju. Naravno ispred vas istrči mlada ćurka van pešačkog prelaza. Naglo kočite i i dalje pokušavate da ne oterate sve u tri lepe. Osećate tup udarac u sedište. Pandur koji sedi iza vas, je to roknuo glavom. Ako, ima Boga. Ionako nikakve vajde od njega. Još jedna prepreka uspešno savladana. Dobro odvozate polukružno. Vozite ka poligonu. Iseče vas glupi motorista koji vozi 100-ku iako je dozvoljeno 40. Najradije bi uzeli ciglu i gađali ga. Ko mu dade dozvolu? Ulazite na poligon, kraj ispita, nek mi svi sisaju malo. Baš vas briga da li ste prošli. Zovu vas panduri, govore vam da ste odlično vozili (već vas hvata euforija), ALI da ste pali zato što niste DOBRO pogledali u retrovizor.
Jedete se, nervozni ste, spava vam se i terate ih sve u kurac. Idete kući i i dalje se nervirate. Jedete. Legli da spavate, ali ne možete da zaspite jer ste Bože moj mnogo nervozni. Uzimate telefon i zovete ortaka. Idete negde da utolite tugu i bol.

Нишки мерак је кад одеш у кафану са ортацима, унутра староградска музика, мирише јагњеће печење. Уједно и јагње се врти на ражњу или још боље под сачем, док све то посматраш пије се шприцер. Опуштена атмосфера, боемска. Једеш јагњетину са кајмаком која се топи у устима, доливаш шприцер и обавезно ако те погоди песма запеваш и сетиш се неке Нишлијке. А кад се све заврши и дође рачун видиш да и не кошта много, па дођеш и други дан. Што у Београду није случај. Е тај мерак има само у Ниш.

Opasni momci, mahom bivši robijaši, žandari, navijači, boxeri. Imaju minimum 110 kilograma, većina je ćelava. Vreme provode kurčeći se skoro svima na ulazu. Klinkama dobacuju, likove prozivaju. Cilj večeri je da se odvede neka maloletnica na pušangiju u wc ili da izbije tuča kako bi mogli da se ižive nad nekim nesrećnicima. Muškim gostima se obraćaju izuzetno bezobraznim tonom. U slučaju tuče udaraju nemilosrdno, iz sve snage. Oni su alfa mužjaci, Bog i batina, gospodari grada, ekipa mutnija od Dunava.

Izgovor za fakultet na kome se pada na ispitu samo ako se padne sa stolice.

Najcesce izgovorena recenica kada te roditelj cije je dete upisalo za bravara upita sta si upisao(pod uslovom da si upisao gimnaziju),to je kompleks koji izrazavaju oni koji su upisali,zavrsavaju i koji su zavrsili srednje strucne skole.

Ljudski organ koji služi da te oduševi nekim podatkom koji si znao, a nije ti pao na pamet hiljadu godina.

1. pesma - "Malena srce si mi spalila ,aaaa voli te i dalje tvoj MC "ime ovde" ,još uvek tu za tebe
2. pesma - Napusavanje iste (aaaaaaaa kurvo ,pusi ga )
3. pesma - duet sa jos jednim ili ne daj Bože, dva repera sa facebook-a (mesavina balade,gej pop himne i režanja ) i predstavljanje grada (I dan danas me je sramota,jer je moj grad mnogo puta spomenut)
4. pesma - Diss "Prozivanje prethodna 2 repera jer mu nisu lajkovali pesmu na fejsu

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

20 do 30 ljudi, nasumice izabranih, koje si prinuđen da gledaš svakog radnog dana, sem praznicima i na raspustu.
Prosečno odeljenje sastoji se iz:
- smarača - svake godine je sve dosadniji, smara sve, pa čak i sebe.
- štrebera - liže se sa svim nastavnicima i ne izlazi na odmor pošto uči.
- fenserke - glupača, koja samo zna boje da složi
- fensera - nabeđen, fura samo Air Max, ima se, može se, ribice lože se.
- seljaka - žvaće žvaku otvorenih usta, prdi, čačka nos.
- dzovana - širi se i pokušava da bude zanimljiv. mešavina smarača i seljaka.
- povučenog - tih, neprimetan.
- ludaka - njega boli uvo za sve i svaki dan posećuje direktorovu kancelariju.
- begunca - dolazi samo ponekad u školu. nema ga ni na jednoj zajedničkoj slici.
- cara - legenda koja po ceo dan provaljuje fore.
- hejtera - ne progovara ni sa kim. u svom svetu, totalno.
- običnog - mešavina svega ovoga.
- normalnog - ništa od navedenog.

-"Studiram da bi studirao" profil:
Oni ljudi koji nemaju pojma zašto su upisali fakultet. To su ljudi koji su faks upisali da bi pobegli iz provincije i došli u Veliki Grad čisto da bi kupili godinu dana neprekidne zabave. Opijanja, drogiranja, kurvanja. Svesni su da će biti vraćeni u vukojebinu iz koje su došli, pa eto da bude da su uživali bar malo u čarima bluda i nemorala. Moguća je i varijanta da su upisali nešto samo zato sto je njihovo društvo to upisalo, pa kao ajde.

-"Učio sam veče pred ispit" profil:
E, ovo je već kategorija užasnih, iskompleksiranih štrebera koji gisto ništa ne uče, a ređaju desetke. Uzrečica im je "Padam 100%". Vole da se hvale i da sole pamet svima, kako je ta materija u stvari jako laka, i kako treba malo da se nauči.

-"Proračunat" profil:
Matematičkim putem izračuna koliko je 60% knjige, i to nauči, izađe na ispit i možda ih ukenja, ako ne, e onda sledeći rok izlaze opet, samo se preslišaju tih 60% gradiva, i ne pada im na pamet ni stranu više da nauče. Pa će jednom da im se posreći. To su tipovi ljudi sa kilometrima nerava skupljenim u klupko bez kraja.

-"Zmija" profil:
Hladnokrvni prevarant koji će da ubedi i najzajebanijeg profesora da zna, iako relano ništa ne zna. Poseduje sposobnost izvrtanja tri rečenice u hiljadu različitih oblika. Čini se da je nešto rekao, a ništa nije rekao.

-"Trep-trep" profil:
To su uglavnom ONE. Mačkice koje idu na ispit sređene u fullu, sa kilo šminke i ispresovanom kosom. Retko kad znaju dovoljno, ali veštim vrtenjem pramena kose i trepkanjem njihovim neodoljivim okicama, nekim čudom prolaze.

-"Smrdljivi" profil:
Ovo su oni koji pričaju sledeće: "Toliko sam učila da nisam stigla da se okupam, vidi koliko mi je prljava kosa". Suština ovakvog profila studenta je ta, da oni verovatno ne uče toliko nego pola vremena telefoniraju, bleje na netu i piju kafu sami sa sobom i samo se tripuju da zaista nešto uče.

-"Istripovani" profil:
Oni se pitaju, kako su toliko učili, a nisu položili. Često pričaju za profesora da je debil koji ih je uzeo na zub. A realno, negde u dubini duše znaju, da u stvari ne znaju, samo plaše narod za nigde ništa.

-"Derodupači" profil:
Oni koji priznaju da su odrali dupe dok nisu položili ispit. Njih je najlakše ceniti, jer znate da vas ne zavlače već vam kažu iskreno. Njima svi zavide jer nisu lenji da uče, svi bi voleli da budu kao oni, ali niko ne može.

-"Stara slava" profil:
Prve dve godine su puno učili i imaju sve desetke, a posle je bilo malo učenja i prepisivanje ocena. Njima se uvek desi da umesto sva tri pitanja, profesor postavi jedno i kaže: "Kolega u redu je, vidim da znate".

-"Stari" tip:
Od vajkada prisutan. Njihovi roditelji su na pozicijama i znaju pola fakulteta jer su to stara kumstva ili rođaci. "Moj stari poznaje dekana". Njima je super jer umesto cele knjige u najgorem slučaju uče pola.

-"Zamlata" profil:
Uči sve, ne daje ništa jer ne shvata da fakultet nije srednja škola nego ozbiljna ustanova. Oni idu na sve moguće sekcije ili negde gde mogu da budu primećeni. Pohađaju sve kurseve, i samo se zamlaćuju.

-"Frajer" profil:
Taj sve stiže. I da ima ribu. I da izlazi. I da se opija. I da ga vole svi. I da mu se svi šlihtaju. I da daje godine u roku. To je profil blagosloven harizmom. Druži se sa sličnima.

-"Brankov most" profil:
Svaki put kad okine ispit ili godinu priča da će da se ubije. Pada u depresiju i jako je često da menja fakultete. Prvo je studirao FON, pa je prešao na DIF, i završio na Visokoj Poslovnoj ili nekom od privatnih.

-"Keš" tj. "Priznanica" profil:
Oni koji urgiraju. Plaćaju korumpiranim profanima i završavaju školu. U ovu kategoriju spadaju i pojedini privatni fakulteti, u kojima ako platiš ratu na vreme, završio si posao.

-"Večiti" profil:
Lik kog sretneš na hodniku i misliš da će ti predavati nešto, a on je u stvari zamrzao godinu 10x ili jednostavno voli da utvrđuje gradivo.