Rođendanski sendviči
У она срећна времена, када је Велики вођа дозвољавао простој раји да мало робе шверцује из Угарске, Карпатије и Ножулеђије како би обезбедила себи и својима пуко преживљаваније, врхунац бивствовања ситне нејачи су били рођендани. Тадашња се будућност ове земље разонодила масним фотама, жмуркама, јуркама и тако томе сличним софткор играма на које су родитељи и остала присутна фамилија гледали строго, али са благим смешком.
И баш на тим рођенданима су сем жутих и црних сокова, чачанског чипса, Штаркових грисина и њеног височанства - торте са свећицама, фаворити из сенке били сендвичи. И то не било какви сендвичи, већ специјални - рођендански.
На парче свежег 'леба (купљеног тог јутра) се намаже маргарин, ставе два колута саламе (оне праве, старе саламе од које када подригнеш убијеш пола комшилука). Али, барем знаш да је салама и осећаш неки понос јер ниси пичка црноберзанска која једе шункарицу или, не дај Боже, мађарски кулен, онај шверцовани. Онда се преко тога ставе микроскопски танко насецкани колутићи киселих краставчића, а на врху толико наренданог обичног сира (старог и пресланог, наравно), да ти се чини да ће се словеначки смучари однекуд појавити како би показали своје смучарско-сепаратистичко умеће.
Они који су имали некога на селу би ставили и елипсоиде куваних јаја измећу саламе и краставчића. По жељи се преко сира могао ставити водењкасти кечап или домаћи мајонез (онај од ког се артерије толико закрче да веће шансе за преживљавање има особа са бетонским ципелама).
Ех, то су били дани...
Komentari
- A
Kad se samo setim kako je sve nekad bilo super... +++
Ne volem ovakve nostalgičnog naboja.
Која црна носталгија? Сарказам, бре. Сто посто си гласао за Вука у то време.
Uf, onda još gore. Prvo sam pomislio "opet sendvičarska" (dosadilo i bogu i narodu to prozivanje botova sendvičarima, dajte nešto originalnije), a posle skapirao da je nostalgična.
Jesam glasao za Vuka 90-ih, ali ne kapiram sarkazam i dalje.
Лоше си скапирао. А и то што си гласао за Вука довољно говори.
Ne svadjajte se angeli
Ne vidim vezu sendviča i Vuka nikako.
Ne znam šta si hteo da kažeš ovim poslednjim da "dovoljno govori"... U ovoj zemlji si pogrešio za koga god da si glasao...
Ako misliš da se nisi prevario tako što si glasao za: demokrate, demokrate Srbije, autonomaše, naprednjake, liberale, socijal-demokrate, radikale, nacionaliste, komuniste, socijaliste, dveri i ostale zveri... ... zajebo si se za koga god da si glasao.Ali opet, treba glasati da sebi sutra ne prebacuješ. Uvek glasam protiv partije na vlasti da se ne osili. Jednostavno.
Defka kida, sasvim pristojna pričica o soc.sendvičima sa rođendana, sa sve kiselim krastavčićima odozgo. Ti sendviči čine da se moja, Ciklonova i Agijeva generacija približe jedna drugoj. Msm, bez ikakve uvrede prema Bulgu - ne mislim da je on tako slavio svoje rođose:)
I da ne zaboravim - dojajan detalj za slovenačke smučare-separatiste lololo
У реду је, Булг - не мораш одмах у маниру политички коректног и у исто време објективног житеља ове земље да оправдаваш коме си свој глас дао. То што не видиш повезаност је сасвим логично. Знаш зашто? Зато што си, као што си и сам навео:
1: *Prvo sam pomislio "opet sendvičarska" (dosadilo i bogu i narodu to prozivanje botova sendvičarima, dajte nešto originalnije)*2: *a posle skapirao da je nostalgična.*Ем што није имала везе са сендвичарењем, ем што је далеко од носталгичне. Чак и сам завршетак дефке (*Ех, то су били дани...*) је класично кокетирање са Вукајлијачким спрдањем о временима „када је све било супер, а сада није”. Иронија.
Вука сам поменуо јер је деведесетих (које су централно место радње) он био трн у оку Уберлорда Цобета - одмах се приметило како те је штрецнуло његово присуству у уводној реченици. Као типичан антисоцијалиста тог доба, еманципован и образован као што јеси, право је чудо да ниси приметио да све што сам поменуо (шверц /социјално-економско стање просечног становника, готово безукусне чипсеве и штапиће из тог времена, састојке за сендвиче) је искарикирано у неким тренуцима и превише, цинички чак.
Али, добро - ти тада ниси био мали, не видиш ти то истим очима, те зато и ниси дошао до закључка да је дефка у потпуности саркастична.
Саркастична или не, дефка је информативна, јер је све стварно тако било.
Штавише, рођендански сендвичи, овакви како су описани, постојали су бар двадесет година пре поменутог периода (да неко не помисли да је аутор хтео да каже да је то почело тек у доба Милошевић-Драшковић - на тај период се односи онај део о довијању око набављања састојака и о сиротињскости истих).Ciklon, Frajkor, Agi, ja - generacija. Ko je još tu?
- постојали су бар двадесет година пре поменутог периода
То не спорим - сигурно је да су поодавно настали. Штавише, још дуго, дуго су се могли наћи по слављима, све док Мини-пани или остали жу-жу деривати нису узели примат.
на тај период се односи онај део о довијању око набављања састојака и о сиротињскости истихУправо то је у питању. Док је динар све мање вредео сваког сата, организовање рођендана је била права уметност, поготово са неким богатијим кетерингом.
Ja sam odrastao na selu, mi smo za rođendane jeli obično nekog mesa i kolače... Čak ni torta nije biula obavezna, tad se tek probijala na scenu kao obavezan dekor.
Ja ovde nemam generacije, osećam se ko Pantelija. :/
Мини-паниČek zar se ovo nije zvalo na početku forneti? Inače na fino protkan sarkazam uvek plus.
finih detalja ima lepa definicija setna lepa
Što sam mislio da je Frajkor ovo, evo ne znam
zaplavite ovu defku +*
- ACiklon, Frajkor, Agi, ja
Kakvi pokušaji da se osetimo mlađim, mereći se sa Bulgakovim, hahaha. Svi smo mi ista klasa sad.
U čačanski čips ne dirati.
Nijedan mu niije do kolena.:)
Torta više paradna, sendvič trve GOAT bio. Em bude za prs deblja salama, em obično neka finija šunkarica, plus gauda sir i kiseli krastavci. Naslagani u dekoru piramidalne šeme, dva tabora - sa kečapom i sa majonezom.
Ех, то су били дани...