Asimetrija
То је кад погине пољски председник, па онда у Србији буде дан жалости, у скупштини минут ћутања, отказују се журке, свирке, јер, је л' те, мора да се жали за пољским председником који је тако био важан за овај народ и сви су га тако волели, да ће пола људи да се завије у црнину.
Да је којим случајем погинуо Рисбо Дићта са целокупном болументом, ситуација у Пољској би изгледала овако:
- Радник у председниковом кабинету: Председниче, погинуо српски председник са члановима владе и породицом.
- Председник: Ау! Трагедија. Него, реци ми, ко беше тај?
- Радник у председниковом кабинету: Онај с црним печатом на глави.
- Председник: А, да, да, да! Сад се сетих. Јебига...
- Радник у председниковом кабинету: Да пошаљем мејл да изјавим саучешће?
- Председник: Тај рад.
Komentari

http://www.warsawvoice.pl/view/17345
Али то није битно. Признао сам и ја независност. :)
Ствар је у политици увлачења у буљу.
