- Изволите колега, извуците питање.
- Благодарим. :извлачиш питање и одмах у старту ти је јасно да си већ видео наслов питања у књизи. Онда схватиш да је то отприлике све што си видео.:
- Које сте питање извукли, колега?
- Холизам и методолошки индивидуализам.
- Мхм, можете почети.
- Овако...:и ту у теби крећу моралне дилеме. Прво помислиш да отераш све у курац, устанеш и одеш за Бангладеш да трсиш пиринач по бангладешким пољима. Затим схватиш да ти је ово испит за услов, ако паднеш, па-па. Размишљаш да ли да молиш брадоњу да ти да још једну шансу. И онда, одједном, схватиш да те боле курци за холизам, позитивизам, за Парсонса и Гиденса, боли те курац за струју и инфостан, за повратну карту, за мензу и цимера који ти набија комлекс нејебача. Решио си да даш себи одушка...:
- Овако, што се тиче моћне Нирдале, она је у нераскидивим суштинским контекстима савремених збивања. Преко ње вероватно контролишу многе светске силе. Али то тако неће моћи.
- Опростите, колега, нисам Вас најбоље разумео.
- Шта ће мени богатство сво и вечна слава та, када мора умрети моћна Нирдала?
- Молим?
- Краљице Нирдало, гмижи брзо ти, јер те моћни Орион жели убити.
- Колега, Ви се то спрдате овде?
- Таман посла. Све ће ово, мој професоре, вода да однесе. Све. Сутра нас неће бити, други ће вино пити. Размишљајте о томе. :устајеш елегантно и попут Боривоја Шурдиловића сиртаки стилом напушташ амфитеатар праћен изненађеним погледима и покојим осмехом. Боли те туки: .