Niko Ćosavić
Niko Ćosavić·pre 13 godina

Brusiti

Вежбом и залагањем, некада и на позитивну туђу иницијативу, пуштањем крви, суза и зноја сазрети и доћи до нивоа скила који може да се пореди с могућношћу и генијалношћу оног глувог човека да напише оне симфоније.
Но, израз овде акцентује сам чин брушења као упознавање пута којим се иде, а не циља до којег се стиже.
Јер, виолина није само музика коју производи лакирано дрво, већ и руке мајстора који су је брусили, лакирали и глачали... Осећај традиције плови ваздухом из тог звука.

- "Ево, готово је! Покуцао сам на врата мог наредног дома, од сада па док не почну црви да ме глођу. Окренем се иза себе: син, његова жена, унуци - права парада поноса; јеботе, како прожме неко суперзајебано осећање када их видим и знам да сам, бацајући атоме снаге иза себе на чињење живота вредним живљења, иза себе остављао семенке храстова заливајући их знојем. Знао сам, некако, али тек сада, када видим те храстове, огромних крошњи, као свод на леђима Атласа, могу коначно да се осмехнем и кренем ка заласку сунца. Иза себе сам оставио живот који ће живети, а ја ћу се кроз неколико година и мртав смешити задовољно."

23
+30

Komentari