Ovo je tema u kojoj ćemo raspravljati o našim vlastitim "šupljinama" i "manjkavostima" u obrazovanju. Dakle, pitanje je - šta mislite koje su najslabije tačke vašeg opšteg obrazovanja i na kojim poljima biste htjeli da steknete znanje ili neku širu perspektivu?
Drugo pitanje je, - u kojim oblastima smatrate da je upućenost uopšte bitna, a koje pak oblasti možemo slobodno "preskočiti" bez velike štete?
Ovdje nemojte pisati o onim oblastima koje odlično poznajete i koje predstavljaju vaše jače strane, već samo o vašim rupama u obrazovanju. (Za vaše "jače strane" možemo otvoriti posebnu temu)

Što se mene tiče ja sam šupalj na mnogim poljima i drago mi je da sam bar toga svjestan.

Na primjer - sport - tu sam vezara žešća, jer me suštinski sport nikad nije nešto posebno zanimao. Znam pravila većine sportova i neke elementarne stvari, ali kad bi me neko pitao da nabrojim par fudbalera nekog kluba veze ne bi imao - za razliku od nekih ljudi iz mog društva koji znaju bar po pet-šest fudbalera iz po sedam-osam klubova najboljih evropskih liga (velika 5-ica + još neke lige, ajd da zaokružim 7 liga) dakle otprilike 5x7x7= 245 fudbalera minimum. Ali to je vrlo konzervativna procjena, vjerovatno je taj broj mnogo veći (tu treba dodati i bivše fudbalere, manje atraktivne lige itd.). I ne samo da ih poznaju, već znaju i njihovu istoriju transfera (u kojim su klubovima ranije igrali, koliko su koštali transferi), povreda, forme, odnosa sa saigračima i trenerom, i još mali milion detalja (koja su im sujevjerja i rituali) i to unazad bar 5-6 i više godina. E o tome svemu ja APSOLUTNO VEZE NEMAM. A suštinski me to ni ne interesuje. Ne smatram to za neku preveliku manjkavost u obrazovanju, ali smatram da mi to poprilično škodi u društvu kad se zapodene priča o fudbalu jer automatski padam ne u drugi već u sto drugi plan. Posjedujem sličan stepen nemanja pojma i o većini drugih sportova (uz par izuzetaka). Smatram da bi se tu trebao dosta potruditi jer sport je jako dobar ventil za čovjeka, a njegovo praćenje i komentarisanje je vrlo česta i društveno poželjna aktivnost jer povezuje ljude.

TV kultura i pop kultura generalno - serije kojekakve pogotovo. S obzirom da jako malo gledam TV većina serija mi promakne, i to vrlo često i one koje su dobre. S obzirom da ima podosta stvarno dobrih serija mislim da mi je ovo ozbiljan nedostatak i da bi tu trebao malo da se potrudim. Takođe mislim da mi fali dosta znanja o "treš" kulturi, dakle raznim glupostima, debilizmima, apsurdima, šundu i kiču koje se pojavljuju na TV-u i u svijetu "celebrity-ja". Sve me to uglavnom ne interesuje. Međutim, to takođe smatram za ozbiljan nedostatak, ne zbog toga što ima bilo šta vrijedno u tim glupostima, već zato što je hejtovanje i ismijavanje tih gluposti u društvu izuzetno cijenjeno i obezbjeđuje društvenu popularnost, a takođe i ostavlja dojam duhovitosti. S obzirom da skoro nikad nisam gledao emisije Lee Kiš (ozbiljno vam kažem - skoro NIKAD), jednostavno nisam u stanju da je kvalitetno popljujem. A to onda dovodi do situacije da u društvu, kada počne priča o Lei Kiš, djelujem kao da sam pao s Marsa.

Muzika - tu imam jako dobru osnovu - znam skoro sve osnovne žanrove, čuo sam za popriličan broj bendova, preslušao sam dosta pjesama iz raznih žanrova, naročito poznatije pjesme, kako stare tako i novije, upućen sam solidno i u klasične kompozitore, kao i u istoriju muzike, znam i najelementarniju muzičku teoriju, notaciju, ali tu već moje znanje prestaje - s obzirom da ni za jedan bend niti žanr nisam fanatik, nijednu grupu žanrova nisam "do atoma" proučio, a takođe nemam pojma ni o tome koji su bendovi "kul" a koji nisu. Realno nisam "profi" slušač muzike, poznajem muziku bolje od prosječnog "šabana", ali ipak poznajem rok i metal daleko slabije od nekog pravog rokera, kao što i elektronsku muziku poznajem daleko manje od nekoga ko to ozbiljno sluša.

Filmovi - tu sam uglavnom dobar, mada imam i tu određenih rupa, ali dosta dobro se razumijem u filmove. Mada sam i tu daleko od eksperta. Bolje poznajem klasike i kultne filmove nego sad neke najnovije i ultrapopularne, mada i nove filmove pratim, tj. skinem s neta po neki novi film ako mi se svidi radnja ili naslov ili glumačka ekipa ili ako dobije dobru ocjenu na IMDB. Mislim da mi je nivo filmske kulture prilično visok, ali mi je zato ukupan broj pogledanih filmova relativno skroman.

Politika - tu imam prosječno znanje za svoje godine, ali relativno zdravo rezonujem. Naravno i tu imam mnogo rupa, pošto nisam uvijek pratio politiku i sigurno su mi mnoge stvari promakle.

Da odgovorim i na drugo pitanje - mislim da su sve pomenute oblasti:
sport, TV kultura i pop kultura generalno (uključujući i najveće smeće), film, muzika i politika jako bitne i da treba raditi na povećanju znanja iz tih oblasti, ne zato što se u njima krije neka velika mudrost, već zato što one čine bar 50% materijala za priču u društvu i što više znate o tim temama, to ćete biti popularniji i dominantniji u društvu.

Kakav naziv teme, hahaaha!

Лулабај се понадала :)

Супер тема, ја не бих још званично да се уписујем на тему, али рецимо да сам шупља на пољу географије и то ми много мањка у разговорима. На пример, у првом средње нисам знала да покажем где се налази Велика Британија на карти света. Сад нисам толики кретен, али сам и даље кретен.

Nego da sam, Milice! Rifrešujem ove "aktivne teme" cijelo jutro i ništa zanimljivo da se pojavi, kad mi odjednom ovo iskrsnu pred nadeždnim očima. A ono ozbilja neka :))

Ajde, da ne kvarim koncept:

TV kultura - ne znam ništa o istoj, jer telku ne gledam ima već 4-5 godna sigurno. Nekad mi se omakne, za ručkom/večerom u krugu porodice, ali brzo prođe, za pešest minuta, pa to ne računam.

Takođe, pop kultura, kako ju je Jovičić nazvao, i njojzi slične pojave. Eto, samo jedan od primjera - za onog Justina Biebera sam čula prvi put na Vukajliji, i isključivo na Vukajliji.

Ima još toga, ali sad ne mogu da se sjetim, nadovazaću se na druga priznanja, ako može.

Ја сам одувек био ,што би народ реко ,тутубан за математику.Наравно , знам основне ствари и нешто врло мало преко тога али никада је нисам волео нити ме је икада занимала.Када би у средњој добио задатке на писменом и погледао у њих....па... то је исто као када бих пробао да читам књигу на кинеском.
Остале области су ми добро покривене , бар ја тако мислим.....

Istorija : zaboravim sve što pročitam .
Uz to ide i politika : tu sam nepismena.

Интересантна тема. Сматрам за себе да нисам посебно шупаљ ни за једну област која се изучава по основним и средњим школама, осим можда за историју. Са историјом доста слабо стојим у односу на то колико би требало. Али, опет, с друге стране, имам натпросечно знање из природних наука за једног филолога. :) Мислим, кад погледам колико су ми колегинице туњаве за природне науке и колико не знају неке елементарне ствари, просто се запрепастим.

Е, али још увек сам шупаљ што се тиче неких стручних ствари. Догурах до апсолвента, положих све испите из језика, а само 2/6 испита из књижевности, па ви видите где сам шупаљ. :))

Кубурим доста са познавањем ликовних уметности. Иако се информишем у последње време, и даље сам поприлично глуп када треба да се прпозна неки нпр. правац у сликарству.

Волео бих да боље знам историју. Поседујем основна знања, можда чак и малко више од тога, али не могу да се отргнем утиску да бих требао боље да је познајем.

Što se tiče tih stvari koje se uče u školi nisam ni ja tu posebno šupalj, i mnogih se stvari iz škole sjećam. Od tih školskih stvari mislim da sam najšupljiji iz fizike jer nam je profesor bio takav da se moglo dobiti 5 za skoro nikakvo znanje. Tako da sam imao 5 iz fizike iako realno veze nisam imao, kao ni ostali u mom odjeljenju.

Iz matematike sam imao samo 3, a u prvom razredu gimnazije čak 2, ali mi je tu znanje daleko veće nego iz fizike, jer nam je profesorica bila izuzetno zahtjevna, pa su svi MORALI da nauče.

Hemiju, biologiju i geografiju sam jako volio (osim sistematike iz biologije koja mi je bila težak smor - šta me uostalom briga u koji red spadaju silikatne alge) i dosta dobro znao, kao i jezike, osim njemačkog gdje sam u jednom trenutku izgubio nit i prestao učiti, tj. učio samo da izvučem neku četvorku. A sad njemački veze nemam. Engleski znam odlično, italijanski, iako ga nisam učio u školi, takođe, dosta dobro, mada slabije od engleskog.

Informatika i sve sto to podrazumeva. Skoro pa potpuna funkcionalna nepismenost. Samo osnovno znam. Moguce da je to i neka sajberfobija, jer me je informaticarka istraumirala u srednjoj.( Na nekom kontrolnom mi se racunar zapalio.)

Ako se znaš ulogovat na Internet i napraviti nalog na vukajliji, i čak pisati po forumu, nisi toliko loš. Moja stara ne razlikuje lijevi od desnog klika, kao ni jednostruki od duplog.

Ух, да, немачки. Учио сам га десет година и најбоље сам га знао у петом разреду, док нам је предавала психо-професорка. После су се само смењивали мутави и незаинтересовани професори. Мада, није ни то неко оправдање, јер сам ишао годину дана на курс, па и даље сам веома лош. Могу понешто да разумем, познајем граматику, али ми причање иде језиво тешко и фонд речи ми је бедан.

Toliko znam, ali ta oblast me ne zanima (pa i plasi) a mislim da je covek uglavnom supalj iz onih oblasti koje ga ne zanimaju ili koje ga, naprotiv, bas zanimaju, ali je sebi iz tih razloga zadao visoke kriterijume. U mom slucaju, za ovo drugo je primer istorija. Isla sam na mnoga takmicenja, dogurala i do drugog mesta na republickom, ali smatram da sam i dalje suplja iz te oblasti.

Ево, и овде људи, укључујући и мене, признају да слабо стоје са историјом, а то сам приметио и уживо. Људи су много шупљи са историјом у односу на друге науке.

Изнећу једну теорију зашто је то тако, а ви не морате да се сложите.

Знање из одређене области умногоме зависи од наставника који је предавао у школи. Кад се изузму случајеви ученика који самоиницијативно проучавају неку област (а такви су ретки), може се рећи да знање доста зависи од наставника и његове способности да мотивише ученика на рад. То нас даље доводи до закључка да су историчари који раде по школама углавном смор људи неспособни да пренесу знање и мотивацију ученицима. А зашто је то тако? Опет ћу изнети теорију. Зато што историју људи код нас доживљавају као бубачки предмет, онда имамо велики број средњошколаца који су неспособни за било шта друго, па уче историју и сличне предмете напамет, па онда пред пријемни схвате да нису ни за шта и ништа не умеју, осим да механички памте огромне количине информација. Тако упишу и заврше факултет, а пошто и по завршетку факултета нису способни да се креативно баве историјом (јер су је бубали), ништа им друго не преостаје, него да се запосле у школи, удају се за посао и механички предају лекције годинама.

Наравно, постоје и људи који стварно воле историју и добри су наставници историје, подстичу ученике на размишљање, али мислим да су у далекој мањини у односу на ове прве.

Možda.
Moja teorija je da ljudi ne podnose istoriju zato što su odrastali u periodu kada je istorija bila na koloseku koji je bio sklon izvravanju istine (svaki kolosek, istorijski, okreće ne svoju stranu, al' ga ovaj iz doba mog odrastanja baš pretera!!!)
Elem, znala sam i za druge istine, osim onih koje su iznesene u udžbeniku. Znala sam iz priča svoji roditelja, baba i deda, slušala o precima koji su poginuli(da ne širim).Učila sam za ocenu i bržeboljezaboravljala.
Imala sam solidne profane, nisu oni krivi. Egzistencija je bila u pitanju.

Jovicicu, moram da priznam da si me utesio. I pored mog animoziteta, znam prilicno. I desni, a ne samo levi klik! Jedino si me za onaj dupli zbunio. :)

Čini mi se da ste previdjeli drugo pitanje, pa ću ga zato ponoviti:
"Drugo pitanje je, - u kojim oblastima smatrate da je upućenost uopšte bitna, a koje pak oblasti možemo slobodno "preskočiti" bez velike štete?"

Pri tome mislim na "bitnost" u običnom životu, a ne u nekoj struci.

Ja sam uvek volela istoriju i znam je relativno dobro. Problem sa istorijom je... Paaaa recimo da ako hoces ozbiljno njome da se bavis ima brate da giljas samo tako... Ima tu materijala i materijala... I uvek moras da se opredelis za jedan specificni deo istorije na ustrb svega ostalog, prosto je nemoguce da celu istoriju covecanstva drzis u malom prstu.

Moja slabost je geografija. Recimo u Africi znam gde se nalaze tipa desetak drzava, ove ostale budi bog s nama, glavni gradovi misaona imenica, i tako... :)

Prirodne nauke isto slabo... U gimnaziji su mi sve isle dobro (sem fizike, ona onako), ali od kad sam prestala da ih aktivno radim zaboravila sam gomilu stvari. Verujem da bih se lako podsetila kad bih sela da radim, ali nesto nisam u tom fazonu...;)

A nemacki necu da komentarisem... Ucila sam ga 8 god u skoli i nemam pojma! Jes da su mi profesori bili katastrofalni, ali to nije opravdanje...

Па, ето. :) Из историје. Ионако је преправљају на сваких 50 година.

Definitivno, znanje stranih jezika, bar engleski. Kada smo kod toga, francuski sam ucila ceo svoj zivot, i opet nisam sigurna koliko ga znam. Mada, jezici su takvi, moraju se koristiti, ne zaboravljaju se sasvim, ali vecim delom da. Takav je slucaj i sa istorijom, neprestano podsecanje, citanje i izucavanje je bitno da biste mogli reci da je poznajete.

ajd sto je prepravljaju, nego sto je ponavljaju

Fizika i hemija mi nisu bili najgejsrcastiji odnosno najzvjezdastiji predmeti u srednjoj. S druge strane, šupljine u ovim predmetima nisu mi kasnije predstavljale nikakvu prepreku u svakodnevnoj komunikaciji, pa smatram da eto, te oblasti

Naravno, neko najosnovnije znanje se podrazumijeva.

Književnost:
Imam opšte obrazovanje... Znam o čemu se radi u knjigama i ko ih je napisao (ne znam kako to znam). Svakog bi mogao da prevarim da sam načitan, a ni jednu nisam pročitao. U srednjoj školi sam glumio u dramskoj sekciji koju je držala moja nastavnica srpskog, i gledala mi je kroz prste što ne čitam lektiru.

Poezija (podgrupa):
Ne kapiram je, nije mi interesantna i ne volim da je čitam (iako volim ponekad da lupam rime ovde na vukajliji na igrama).

Istorija:
Kako bi ovo najbolje opisao... Koje godine je bio kosovski boj? 1389? Reko bi da je ta, al nisam siguran. Znam istoriju, ali ispadnem ponekad jako glup kad su u pitanju godine kad je šta bilo.

Filozofija:
Da se razumemo, kapirao sam filozofiju, al ne znam napamet ni jedan od pravaca, niti filozofe i šta su radili.

Matematika:
Ok, znam matematiku bolje od 99.99% ljudi. Ali, ponekad se osetim šupljim na ovom polju na poslu koji radim, i trudim se da ga izbegavam. Kad vidim neki rad ili objašnjenje koje sadrži kobasice od jednačina, integrale, sume, proizvode, o-rastojanje kurce palce meni se smuči. I nekako mi se čini da je matematika azil za one koji se trude da budu inžinjeri a ne umeju.

слажем се у потпуности. како да знаш уопште шта се десило, па познато је да "историју пишу победници"! а поред углавном лоших професора, књиге из историје за основну школу су кантастрофа...

Мада ја сам посебан случај, мислим да сам помало болесни скептик, па тако помало размишљам и за географију, откуд ја да знам дал је добра карта света? :) имаш тако карту на којој србија као да заузима цео балкан, а на некој другој не можеш да је нађеш колишна је..
А да не причам што не знам више колико има планета у сунчевом систему, било их девет, за јупитер провалили да је више као космички камен, остаде их осам, осам љутих планета врти се око сунца, провалили да има ту два камена који би требало да су планете, сада их је десет.. Живо ме занима како су астролози пропратили те вести, хаха!
За јужноафричку републику не знам који је главни град ако уопште постоји, преторија, јоханесбург или кејптаун, свуда различито пише, и у ку*ац, нећу ни да учим онда.. :))
Да не бежим много од теме сад, ето имам шупљина колико хоћеш, и јако ме је срамота до скоро било јер мислим да би ми резултат сваког теста опште културе био у минусу ако може, али сад кад видим каки глупи људи и необразовани људи ходају око мене, и по факсу и свуда, ма супер су те шупљине, бар знам где су.. :D

Ajd da krenem i ja ko celt:

Književnost:

Pročitao sam ponešto od lektire, ali sam dobar dio i preskočio. Imam predstavu i neko osnovno znanje o književnosti, pravcima, teoriji književnosti, ali ne mogu ipak za sebe reći da sam načitan. Od knjiga koje sam zaista pročitao, dakle u cjelosti i koje su mi se pri tome i svidjele mogu izdvojiti: "Braća Karamazovi", "Čarobni brijeg", "Ana Karenjina", "Na Drini ćuprija", "Proljeća Ivana Galeba", "Životinjska farma", "Lovac u žitu", a od knjiga za djecu: "Tom Sojer", "Orlovi rano lete", "Mali princ" (mada je to i za odrasle), "Robinzon Kruso", "Guliverova putovanja", "Hajdi", "Bašta sljezove boje" (izgleda sam više čitao kao klinac nego sad), od neknjiževnih - From - "Bekstvo od slobode", "Imati ili biti", "Zdravo društvo", "Umijeće ljubavi" ...

Poezija:

Takođe uglavnom je jako slabo kontam, pogotovo noviju poeziju, kao i onu koja je prenakrcana kojekakvim metaforama, simbolima, alegorijama i sl.

Bodlera još i kontam, ali Malarme mi je već prekomplikovan.
Nisam mnogo čitao poeziju.

Romantizam u poeziji mi je vjerovatno najpristupačniji, a i najomiljeniji.

Istorija:

Imam vrlo dobar opšti pregled istorije i periodizacija mi je jača strana (ne mislim sad na tačne godine), kao i osjećaj za istu, ali slab sam kad su neki detalji u pitanju.

Filozofija:

Znam više od većine ljudi i dosta sam čitao o filozofiji, mogu reći i da me filozofija dosta zanima, ali ne znam ni ja baš sad da izložim sve pravce i filozofe i njihove sve teze.
Naročito slabo poznajem najnoviju filozofiju (20. i 21. vijek) mada me i ona dosta zanima.

Matematika:

U srednjoj sam je znao solidno, ali ipak nisam mogao izvući četvorku. U trećem i četvrtom gimnazije sam imao prosjek oko 3,3 - 3,4. Profesorica nam je bila ekstremno zahtjevna. Nisam volio matematiku nikada. Pošto sad na faksu matematike nemam (studiram pravo) ono što sam znao polako zaboravljam. Mada, mislim da bi se vrlo brzo podsjetio nekih stvari jer nas je ta profesorica baš drilala.

И полако почињемо да се хвалимо...... :)

сад видех целтов пост, мене мрзело да пишем, али ситуација је код мене иста само што ја рецимо знам отприлике о чему се ради у књигама али нем појма ко ју је написао и како се зову ликови, то не знам ни непосредно након читања књиге.. О.о Поезија историја филозофија исто ко код целта, и само измена за мату, ту се не осећам шупље, можда зато што је имам на факсу сад помало па ми је још свеже релативно.. ето..

Džimi, to nije teorija, to jeste tako, nije postojao bolji način da opišeš! Ja sam imao tu sreću da su mi nastavnika iz obe osnovne pa sad i profesor iz srednje bili LIKOVI u pravom smislu te reči! Fanatici! Zahvaljujući njima mene istorija kao nauka interesuje, i znam je solidno, usudio bih se čak i da kažem odlično. Za primer ću uzeti to da sam ja na početku prvog razreda srednje dobio 5, čovek je progovorio sam "Sa ovakvim se znanjem dolazi u srednju školu!" i nikad mi više pitanje postavio nije, čak ponekad me i zapita za mišljenje o nečemu. Izvinjavam se što sam skrenuo sa teme ali sam morao.

Što se tiče stvari gde sam "šupalj" to je definitivno Matematika. Koliko god da se trudi bilo ko da mi objasni ništa mi ne uđe u glavu. Izvučem na kraju ocenu koja mi odgovara i to je to.

Druga stvar je sport. Nijedan mi nije dovoljno zanimljiv da me pokrene da se raspitam malo više o njemu... Dobro, možda istorija fudbala, ali samo to i znam u vezi bilo kog sporta...

Dalje, kako reče Jovičić, TV kultura jer sem 1-2 emisije na Discovery-u i Top Gear-a ništa drugo i ne gledam tako da i da hoću ne mogu da posedujem ikakvo znanje.

Politika, jer me ne interesuje niti imam ikakvu želju da naučim.

To bi otprilike bilo to, u većini ostalih oblasti imam predznanje ne samo da počnem razgovor već i da ga solidno nastavim.

Od svih mojih šupljina možda me je najviše sramota to što nisam izgledao "South Park".

Odličan je crtani, inteligentan, duhovit, provokativan, ali jednostavno desilo se nekako da sam ga preskočio u jednom trenutku, a onda nikako nisam mogao da se nakanim da pogledam natenane sve epizode. I dalje planiram da ga odgledam. I to sve sezone i sve epozode.

зашто великим математика.. мислим да је неписменост, али не оно да не знаш да читаш и пишеш, него фрљање граматичким стварима, мислим да је то велика шупљина код много људи, а које нису свесни.. Ксела, без увреде икакве, ја имам неки трип од граматичких грешака, али чак не код људи који све пишу како стигну, него код оних који се труде па напишу нпр. "он бих добро знао Немачки кад би се ми зезали", вероватно је то моја шупљина..
Јовичићу нахвалио си се горе за све паре.. :)

Čime sam se nahvalio leksi? Aj citiraj! Stvarno ne mislim da je tako zvučalo.

шалим се мало који ти је ђаво, мени ето тако звучи; за случај да се ти не шалиш ево написаћу: невео си омиљене књиге, познавање дела малармеа и бодлера, за историју си слаб кад су детаљи у питању, да видим даље, о филозофији си доста читао, математику не волиш јер ти је професорка била строга али би се брзо свега подсетио; па ето, све то ме је просто малко навело да напишем ону пошалицу, но добро, одох

Poznavanje savremene umetnosti.
Bez toga se može.

prirodne nauke.
matematika, fizika, hemija, programiranje...
rođeni duduk.
mrzim sebe zbog toga -.-

Не могу да се не убацим :р Астролозима није битно да ли је нешто планета или не, они једноставно читају с неба, тумаче симболику. Није баш битно како утиче ако је сателит, планета или стенчуга, а ни ког је састава то небеско тело.

Невезано сад за ово, ниједно знање не треба одбацити ни занемарити.
Сваки предмет се надовезује на претходни, барем су нас тако учили у гимназији.
Познато је да су гимназијалци најбоље припремљени за факс, баш због опширности и учења општих предмета.
На пример, године из историје не учимо да бисмо запамтили бројке, него да бисмо имали представу колико један рат траје, владавина једног човека, одређени режим и тако су нам јасније те појаве као социолошке, као и како то утиче психолошки на појединца када се ради о периоду те дужине.
Иста ствар са геогафијом, хемијом, физиком - кроз све ово се провлаче модели свакодневних појава на индивидуалном нивоу.

Увод - разрада - закључак.
Загревање атома - ексцитовање атома - емисија.
Задата функција - испитивање функције - график функције.

Учимо граматику не толико да бисмо могли да се правилно изражавамо, већ да бисмо све наредно што учимо - учили правилно и тачно, без околишања са информацијама.

Хоћу рећи, све оно што не знаш, можеш упоредити с оним што знаш, да би то лакше научио.

Морала сам да се прокењам, иако знам да сви знате да је знање моћ :)

Још сам мало мала да бих могла да кажем тачно ''е имам шупљину у знању коју нећу да попуним, не верујем да ћу икада то начучити'' еј имам још буљук година да се школујем..али за сада најлошије физика, просто ме не интересује, сад ми се гади и професорка па сам почела да се инатим и форсирам пушкице. Јесте да ме срамота кад не знам основне ствари али шта је ту је, можда ћу до краја средње да поправим стање, али за сада не знам апсолутно ништа нити се трудим да научим.

Такође, поприлично сам музички необразована, окренута сам само одређеним групама и извођачима, а остало као да не видим, такође, неко опште знање о композиторима и правцима које би требало ту да стекнемо у школи, ја не стичем. Набифлам, знам данас, сутра већ не знам ништа, а пошто би требало да важи да после школе у коју ја идем мораш да имаш једно широко, опште образовање, не бих смела овако да учим ово .

На осталим пољима се развијам, трудим се, учим са разумевањем, али ово што сам навела, никако нешто....

А да...и спорт, везе с' везом ја немам.

јел? ето још једне рупе :) али стварно нисам чула да неко каже: "због непознате космичке стенчуге расположење ће вам се покварити", док су тај Јупитер или шта беше свуда метали... можда и даље мећу, не знам шта се десило на крају са том причом..

Тачно тако.

Ајд да и ја окајем грехе:

Физика и математика- Математика још и ђене-ђене,али физика... Можда зато што ниједан професор физике није никад успео довољно да ме анимира. С хемијом је већ друга ствар,јер је моја покојна баба била наставница хемије у основној школи,па ме је она доста добро упутила.

Биологија- и дан данас сам дудук за то и срамота ме је што се не сећам неких основних ствари.

Социологија- углавном сам је бубао,али ми је тек после постала доста занимљива. Такође се кајем што је нисам довољно добро схватио кад је требало.

Пола националне историје- ту су ми превише били збркани многи појмови и личности и догађаји(нарочито кад су кренуле оне силне династије Карађорђевиће и Обреновића,ге,искрено,и дан данас бркам ко је кога јебао,а ко коме сместио). Већ од почетка 20. века ми је кристално јасна.
А национална историја,у комбинацији са светском,је потребна за схватање модела по којем све функционише да би човек знао како да се постави кад примети неку чудну ситуацију.

Одговорићу ти на пвт, јер знамо шта се дешава кад Милица поједе говно и претвори се у астролога.

E ljudi moji, da malo osvježimo ovu temu. Pošto niko nije potpuno odgovorio na moje pitanje "U šta zapravo vrijedi biti upućen, a koje su to oblasti koje "ladno" možemo preskočiti?" probaću ja.

Kao prvo, pitanje se ne odnosi na potrebu neke konkretne struke, već na potrebu koju bi SVAKI čovjek u životu mogao da ima, a naročito onaj koji pretenduje da bude intelektualac.

Dakle, po meni najvažniji dijelovi opšteg obrazovanja:

1. Osnovi rada na računaru - bez toga ste danas skoro nepismeni (a ima mnogo ljudi matorijih, koji su ko fol, mnogo obrazovani, a nemaju pojma o tome - ja danas nikog ne priznam za intelektualca i obrazovanog čovjeka ko nije u stanju da progugla ono što ga zanima, i da efikasno nađe željenu informaciju iz bilo koje oblasti, a naročito iz oblasti kojom se bavi)

2. Engleski jezik - takođe, neznanje istog je skoro pa ravno nepismenosti (nije neophodno neko perfektno znanje)

3. Najelementarnije stvari iz geografije, astronomije, kosmologije, matematike, hemije i fizike i biologije. Iako se o tome u razgovoru skoro nikada ne govori, to znanje je neophodno za informisano ORJENTISANJE U VREMENU I PROSTORU I ELEMENTARNO RAZUMIJEVANJE SVIJETA I SVEMIRA.

4. Osnove medicine i pravilne ishrane. (znati razlikovati antibiotik od analgetika, protein od ugljenog hidrata, poznavati funkciju proteina, masti i ugljenih hidrata u organizmu, razlikovati osnovne vrste bolesti, poznavati osnove anatomije i fiziologije, na najosnovnijem opšteobrazovnom nivou)

5. Osnovno znanje pravno-ekonomskih i administrativnih zavrzlama i funkcije političkog sistema. Znati popunjavati kojekakve smrdljive formulare i znati gdje se obratiti za koju glupost.

6. Dublje poznavanje istorije i politike. Tako da se o istima može vršiti ozbiljan intelektualni razgovor.

7. Dublje znanje ekonomije, tako da se i o tome može voditi ozbiljan razgovor.

8. Nešto dublje poznavanje filozofije, filozofskih škola, pravaca i doktrina, zatim svjetskih religija, itd. tako da se i o tome može ozbiljan razgovor.

9. Sociologija, psihologija i psihijatrija, takođe nešto dublje znanje.

10. Umjetnost, književnost, muzika, istorija umjetnosti, takođe dublje znanje.

11. Pop kultura (filmovi, TV, serije, muzika, sport, moda) , takođe dublje, opširno i raznovrsno znanje, tako da se može vršiti inteligentna kritika iste, a i da se u njoj može uživati na informisan način. Iako ne djeluje tako, poznavanje pop kulture je jako bitna stvar, jer je ona sveprisutna i djeluje na živote sviju nas htjeli mi to ili ne.

12. Poznavanje glavnih, kao i alternativnih ideologija, pokreta i subkultura (mada ovo već potpada pod sociologiju)

E to su stvari koje bi svako, ko se želi smatrati intelektualcem trebao da zna.

Sve ostalo se može "ladno" preskočiti.

Što se prirodnih nauka tiče, sve osim najosnovnijih stvari se može "ladno" preskočiti, dok je potrebno mnogo veće znanje iz društvenih nauka SVAKOM intelektualcu, jer ipak čovjek živi u društvu i inteligentna rasprava o društvenim pitanjima zahtijeva i određeno znanje.

E sad što se mene lično tiče reći ću kako stojim sa kojom od ovih 12 oblasti:

1. Osnovi rada na računaru - sasvim OK, zadovoljan sam
2. Engleski jezik - uvijek može bolje, ali i tu sam prilično zadovoljan svojim znanjem
3. Najelementarnije stvari iz geografije, astronomije, kosmologije, matematike, hemije i fizike i biologije. - to takođe dosta dobro poznajem, jer su me uvijek te stvari interesovale, mada i tu ima prostora za napredak
4. Osnove medicine i pravilne ishrane - S obzirom da mi je majka ljekar, a ujak dijetetičar-nutricionista, te da i mene samog to sve poprilično zanima, mislim da znam i više nego što mi treba
5. Osnovno znanje pravno-ekonomskih i administrativnih zavrzlama i funkcije političkog sistema. - Iako studiram pravo - tu ima milion stvari koje pojma nemam jer me nikad nisu zanimale, tako da tu imam mnoge sramotne i velike rupe u znanju.
6. Dublje poznavanje istorije i politike. - Znam ponešto, ali sam generalno vrlo nezadovoljan svojim znanjem. Tu bi mogao mnogo napredovati, generalno znanje mi je na vrlo tankom i površnom nivou.
7. Dublje znanje ekonomije - i tu neke stvari znam, ali sam generalno truba - dakle - sve rupa do rupe.
8. Nešto dublje poznavanje filozofije, filozofskih škola, pravaca i doktrina, zatim svjetskih religija - znam ponešto, ZANIMA ME što je jako bitno - ali sve rupa do rupe - ogromne rupčage!
9. Sociologija, psihologija i psihijatrija - takođe, JAKO ME ZANIMA, posjedujem sklonost ka tome, imam razumijevanje tih stvari, ali RUPE su OGROMNE, VELIKE, OGROMNE RUPČAGE.
10. Umjetnost, književnost, muzika, istorija umjetnosti - Imam neki opšti okvir, i solidno razumijevanje, znam podosta stvari, ali i tu su RUPE OGROMNIH RAZMJERA I IMA IH MNOGO.
11. Pop kultura - jedna od mojih najslabijih tačaka - naročito sport i neki žanrovi muzike - rupa koliko oćeš - sve rupa na rupi. Osim kod filmova i nekih vrsta muzike, tu imam mnogo više rupa nego znanja.
12. Poznavanje glavnih, kao i alternativnih ideologija, pokreta i subkultura - imam solidno znanje, ali je rupa mnogo više!

I šta vi mislite? Slažete li se da je ovih 12 oblasti bitno, a da se ostale "ladno" mogu preskočiti? Kako vi stojite s kojom od njih? Da li biste tu nešto dodali, ili pak oduzeli, kao nepotrebno?

I pogledajte i onaj post prije prošlog (poslednji na drugoj strani) jer sam tu objasnio zašto mislim da su ove stvari bitne.

К'о швајцарски сир.

Politika- veoma kasno sam počeo da je pratim (nema ni godinu dana) i sada pokušavam da se snađem na tom polju, tako da se informišem putem interneta.

Poezija- slabo. Nađe se poneka pesma koju skontam, ali pored toga ide slabo.

Prirodne nauke- jedino fizika i biologija što su mi nekako išli.

meni šuplji prsti...el se to važi?