Kako nemamo nijedan rock magazin i ne možemo da pročitamo (domaće) recenzije novih albuma, predlažem da se malo potrudimo i iskažemo kao kritičari …

TRIBUTE TO METALLICA
(METALLIC ASSAULT)

U novije vreme tribute albumi se sve češće prave po principu ‘’all stars’’ pa ne čudi što je i Metallica dobila svoj. Dobar deo ekipe koja je učestvovala u pravljenju fenomenalnog ‘’Numbers to the beast’’ albuma angažovao se i ovde. Tako, recimu Seek And Destroy izvode Testamentov pevač, Ozijev gitarista, Diov basista i Zapin bubnjar! Belladonna se iskazao sa Sad But True, Dave Lombardo je odlupao Battery, Billy Milano i Scott Ian –Whiplash, Lemmy je svirao bas na Nothing Else Matters…
Izostanak pesama objavljenih posle Black albuma je razumljiv, ali malo je nepravedno (i nepotpuno) što nema ni jedne stvari sa Justice-a.
Snažno, glasno, časno! Svi su se potrudili iz petnih žila da izvuku maksimum iz odabranih pesama tako da je krajnji rezultat prava poslastica . Najviša ocena – pun pogodak!

Pa jebiga, od kada je umro Metal Hammer ostasmo bez ičega, iako on nije bio ni blizu Rock Expresa do slikovnica, ali ajde... Bolje išta nego ovakav prc.

Dosta čitamo u skandal i u svet, ne sprdaj se...

A jeste vi rokeri, metalci, kurci-palci naporni. Ima li sem ozijevih gitarista i blek albuma i ostalih zajebancija išta bitno.

Ima 30 tema o tim muzikama i glupostima.

Nama nisu gluposti, jebiga.

Hahaha, carski! Frenki, sad bih se zaljubio u tebe, da već nisam.

То је пропало, све.

Ооо...

Frenki i Tulumbac...ako vas ne zanima, imate zilion drugih tema. Inače, tema može da se proširi pa ko hoće, može da recenzira i Sinana i olmajti nadrkane norveške palitelje crkava.

Odlična tema. Nameravao sam da otvorim sličnu temu pod naslovom «Muzička kritika».

Za početak daću prikaz moje omiljene grupe Randy Pie i nadam se da će ovaj nadahnuti tekst podstaći neke ljude da odvoje par sati vremena i preslušaju svega nekoliko albuma ove grupe.

http://img713.imageshack.us/img713/6274/sestorka.jpg

Randy Pie je grupa čiji stil i pravac muziciranja nije definitivno određen mada je svrstavan u AOR rok, prog rok, kraut rok, džez rok, fank rok, fank-džez-rok i sve moguće kombinacije pomenutih pravaca. Moje skromno mišljenje je da ih ne treba svrstavati nigde jer su jedinstveni po mnogo čemu, ali o tome kasnije.

http://img716.imageshack.us/img716/8444/sestorka1.jpg

Radi se o nemčkom bendu koji je nastao izdvajanjem najboljih muzičara tadašnje i tamošnje (Hamburg) kraut-rok scene. Muzičari koji su formirali Randy Pie su potekli iz veoma zanimljivih bendova kao što su Petards, Gash, Studiker, Frumpy, Studicker ... Inače radi se o vrhunskim muzičarima koji su posle raspada benda imali zavidne muzičke karijere koje još uvek traju.

http://img220.imageshack.us/img220/1094/studioc.jpg

Prvobitno ime grupe je bilo Randy, Pie & Family da bi kasnije bilo skraćeno u Randy Pie. Bend je počeo sa radom na inicijativu bubnjara (Dicky Tarrach) i basiste (Manfred Thiers). Ubrzo su se priključili Bernd Wippich (vokal, gitara, saksofon, tekstopisac), dvojica fantastičnih klavijaturista (Werner Becker i Jean-Jacques Kravetz), Jochen Petersen (povremeno saksofon, gitara i produkcija) i dva divna ženska vokala. Nažalost ne znam kako se dame zovu, zapravo znam da se jedna zove Freja, da je iz Austrije i da se kasnije udala za Bernda tako da je ona danas Freja Wippich. Eto, Raandy Pie je sada kompletan.

Grupa je krenula sa radom 1972 sa albumom Randy Pie koji je bio manje-više zasluženo nezapažen ali je drugi album Highway Driver bio pravi dragulj. Od 7 numera na albumu izbacili su 7 hitova. Možda netaktično ali ih je taj album učinio rok legendama. Čitajući tadašnje kritike ovog albuma primetna je neverica, nerazumevanje i otvorena ljubomora tadašnjih rok kritičara. Opšte je poznato da su najuticajniji tadašnji kritičari bili iz Engleske i da su po pravilu bili podmitljivi pederi i propali netalentovani rok muzičari. Jednostavno nisu mogli da veruju u ono što čuju. Kritike su bile tipa “sve je to lepo, odlični su muzičari, tekstovi su odlični, muzika je zanimljiva i dobra, vokal je tipično rokerski .... ali ipak nešto nedostaje”. Šta nedostaje nikada nisu rekli.

http://img441.imageshack.us/img441/4650/highdrw.jpg

U stvari znamo šta je nedostajalo. Bili su Nemci i to je njihov najveći nedostatak. Ma koliko se Randy Pie trudio da “uhvati” engleski imidž to nekako nije išlo, mada meni nije jasno zbog čega. Berndov engleski je bio odličan, tekstovi odlični, celokupan imidž američko-engleski. Čak su pojedini članovi promenili ime, recimo Werner Becker je uzeo totalno pedersko ime Anthony Ventura. No sve to nije pomagalo. Engleska kritika za razliku od američke je bila neumoljiva.

Godine 1974. napravljena je turneja u Engleskoj koja je kod publike prošla fantastično ali su kritičari i dalje gunđali. Mogu da razumem te nesrećne Engleze i njihovu patnju jer je recimo bendu svih vremena (Flojdu) trebalo 3-4 albuma da naprave 7 hitova, a RP je to uradio sa jednim jedinim albumom. Usledio je kratak izlet u USA gde je bend svirao sa Tarnerovima i kao predgrupa Alisu Kuperu, mada po muzičkim kapacitetima blesavi Kuper ne bi mogao ni kafu da kuva bilo kom muzičari iz RP. Zbog nedostatka novca RP je prekinuo svoj kratki boravak u USA što je bila strašna greška.

http://img40.imageshack.us/img40/6812/39117imcover5095.jpg

Što se tiče amerikanaca (kritičara i publike) oni su cenili RP u pravoj meri. I dan-dans se RP vrti na američkim rok stanicama uz tihu patnju zbog izostanka veće podrške ovom bendu dok je postojao.

Izdavačka kukća Polydor se prema RP odnosila kao prema robovima. Osim krajnje nepovoljnih ugovora u finansijskom smislu dešavale su se ucne i drugačijeg karaktera. Npr. album Highway Driver je prvobitno od strane Bernda nazvan Sophisticated, ali je to moralo biti promenjeno bez objašnjenja i pod pretnjom raskida ugovora.

1975. godine je usledio album Kitch. Iako veoma dobar i zanimljiv prošao je slabije od Highway Driver. U suštini to i jeste bio slabiji album, ali ipak daleko bolji od mnogih koji su se tada proslavili. Konačno 1976 godine bend se raspao.

http://img407.imageshack.us/img407/2348/randypiekitsch.jpg

Bernd je sa Frejom započeo neku šlager karijeru, zatim je otvorio studio, bavio se produkcijom, obnovio jalovi bend Petards i na kraju sa potpuno novim članovima obnovio Randy Pie Reloaded koji i danas nešto svirucka.

Fantastični virtuoz na Hammond-u francuz Jean-Jacques Kravetz je nastavio sa uspešnim bendom Atlantis i čuvenom Ingom Rumpf.

Werner Becker alias Anthony Ventura i dan danas žari i pali sa svojim orkestrom (Orchestra Anthony Ventura). Od imena je napravio pravi brend, postoji slkarski atelje Anthony Ventura, modna linija čak i kozmetika.

Ostali članovi su takođe napravili manje-više uspešne karijere u nekim bendovima i kao studijski muzičari.

Svi članovi RP su živi i zdravi i u dobroj kondiciji. Muzički su aktivni i dan-danas.

Imam kontakt sa Berndom Wippichom i mogu vam reći da je silan “momak”. Raspoložen je za komunikaciju i veoma rado govori o RP. Na moje pitanje šta se to desilo pa RP nije bio uspešniji od onoga što jeste dobio sam očekivani odgovor: Krenuli smo silovitije nego što treba. Krenuli smo da osvojimo prvo UK pa USA, trebalo je obrnuto. RP je okupljao 8 veoma talentovanih muzičara koji jednostavno nisu mogli da opstanu jedan pored drugog na duži vremenski rok.

Bernd mi je obećao da će razmisliti da napravi koncert sa RP Reloaded u Sava Centru i Niškom Jazz letnjem festivalu.

http://img833.imageshack.us/img833/9143/berndm.jpg

Album Fast-Forward namerno ne pominjem zbog toga što je to album muzičara koji skoro da nemaju veze sa RP osim što su pozajmili njihovo ime.

http://img690.imageshack.us/img690/5871/coverann.jpg

Zašto RP? Zbog toga što su gajili jedinstven, do tada nepoznat, mizički stil. Vrhunski su muzičari. Zvuk je bogat, dopadljiv i pun obrta. Dva albuma sa 21 numerom od toga bar 18 hitova. Stvarali su muziku u kojoj su uživali pre svega oni sami i nisu jurili za komercijalom. Dokaz za to je činjenica da su imali dvojicu vrhunskih klavijaturista samo da bi zvuk bio bogatiji. Niko to nije uradio pre njih, a ni posle.

Link za skidanje kompletnog RP:

http://muzic.spb.ru/album/160716/randy_pie_/_kitsch_1973_/_1975.html

Sad preslusao 2 pesme, i na prvu loptu mi lepo zvuce.

Preslusao sam prvi album. Dobar album, kvalitetan Smakovski Prog Rock. Klavijature su mi posebno zanimljive.

Znači nisam džaba tupio plajvaz.

Kako si stupio u kontakt sa njim?
Aj posalji PVT kad vidis ovo.

@Virtual ovaj tvoj RP je pravo otkrice za moju muzicku kolekciju. Svaka cast. Od sada pratim tvoje muzicke predloge.

Javio sam se samo da promovisem novi avatar. Stvarno je do jaja.

Bice da nisi.

hahahaha, kakva osveta. Virtual pobedio.

Eumir Deodato, klavijaturista, aranžer i producent. Spada u dobre ali ne i vrhunske klavijaturiste ali mu genijalnost u aranžerskom smislu niko ne osporava. Zbog promenljivosti, stalnog eksperimentisanja i probijanja mnogih granica teško je odrediti njegov muzićki pravac.

http://img18.imageshack.us/img18/3439/98280eefbb7a8833f20f09e.jpg

Veoma smo blizu ako kažemo da je njegova muzika u stvari džez, ali na mnogim albumima se može čuti i fank zvuk sa elemntima disko muzike, a još češće ambijentalna, salonska i kako neki rekoše programska muzika ma šta to značilo.

Deodato veoma često radi obrade svetskih hitova i to uglavnom koristeći teme iz rok i filmske muzike ali na veoma maštovit, jedinstven i zanimljiv način.

http://img577.imageshack.us/img577/3246/images3na.jpg

Kako god, zvuk je bogat, nafilovan, pun ritmova i predstavlja ravnopravnu kombinaciju tri celine: ritam sekcije, klavijature i duvačke sekcije. Ova poslednja je Deodatu izgleda posebno draga i akcentuje je u svakoj prilici. Sve tri sekcije se kroz numeru uz najčudnije ritmičke obrte smenjuju i dopunjuju.

http://img838.imageshack.us/img838/6333/43871558.jpg

Eumir Deodato je rođen u Brazilu i kao svaki genetski miks (Italija i Portugalija) odlikuje se veoma naprednim muzičkim darom. Njegovo muziciranje na klavijaturi ima poseban i retki kvalitet - ritam. Neki kritičari ga zovu i perkusionistom za klavijaturom. Iskreno, ima dosta istine u ovoj definiciji da je on perkusionista za klavijaturom i to mu je možda najveći kvalitet. Ja bih rekao da je to dar Brazila.

Super Strut je najbolji primer njegovog stila muziciranja.
http://www.youtube.com/watch?v=A9Ik81plN_Q

Radi se o veoma uspešnom i plodnom muzičaru čiji su tiraži milionski. Deodato je počasni član nekoliko svetski poznatih filharmonija, npr. St. Louis i Njujorška filharmonija. Imao je zajedničke projekte sa džez velikanima kao što su George Benson, Lee Ritenour, Sarah Vaughan i bend The Emotions.

Numera Also Sprach Zarathustra poznata i kao 2001: A Space Odyssey je jedan od Deodatovih najvećih hitova.
http://www.youtube.com/watch?v=T0rDBncLS6k

Karijeru je započeo daleke 1964, ali je značajnije prodore napravio tek 1973 godine.
Aktivan je i danas i rado je viđen gost na festivalaima. Karakteriše ga blaga ćud i veoma simpatično ponašanje netipično za zvezdu njegovog kalibra.

http://img152.imageshack.us/img152/1533/images1pf.jpg

Diskografija:
1964: Inútil Paisagem, 1972: Percepção, 1973: Deodato/Donato With João Donato, 1972: Prelude, 1973: Deodato 2, 1973: Skyscrapers, 1974: Deodato/Airto in Concert, 1977: 2001 (Renamed reissue of Prelude), 1974: Whirlwinds, 1974: Artistry, 1975: First Cuckoo, 1976: Very Together, 1978: Love Island, 1979: Knights of Fantasy, 1980: Night Cruiser, 1982: Happy Hour, 1984: Motion, 1989: Somewhere Out There, 1999: Rio Strut, 2000: Bossa Nova Soundtrack, 2001: Live at the Felt Forum, 2002: Summer, Samba, 2007: Eumir Deodato Trio – ao vivo no Rio Eumir Deodato Trio, Live in Rio, 2010: The Crossing

http://img713.imageshack.us/img713/6795/images2cgy.jpg

Link za torent dela Deodatove diskografije (samo 11 albuma), mada nije problem da se nađu i ostali.

http://www.kickasstorrents.com/eumir-deodato-discography-brazil-mpb-t559885.html

Kada bi postojala titula najboljeg ritmičara/perkusioniste na klavijaturi Deodato bi je sigurno osvojio.

http://img196.imageshack.us/img196/6827/images4ae.jpg

http://www.youtube.com/watch?v=IJtf9N545gI

woooow za RP, + za Deodata

KROKUS Hoodoo
Švajcarski bend, okupljen ponovo u staroj postavi (uključujući i gitaristu Fernanda Von Arba) podario nam je pravu poslasticu. Mogu da ih zamislim onako matore kako slušaju Let There Be Rock, lokmare pivčugu i odlučuju da se malo odmore od žena (svojih), uzimaju gitare i vraćaju sat unazad. Prašteći AC/DC hard rock i Markov glas koji opasno vuče na Bona prži sve vreme (11 četvorominutnih pesama), bez odmora, nabenzinovano i napijeno. Ova ekipa je preživela brutalnu borbu sa britanskim bendovima (Maiden, Saxon), speed metal, grandž, brit (kutac) pop i, eto, zasvirala ono u čemu su najbolji. Jedan od najboljih prošlogodišnjih albuma, bez dileme. Konzumirati uz pivo, luk i slaninu.
http://www.youtube.com/watch?v=l6pliLoTSA0

Super je tema. Napisaću nešto kasnije.

Slešov novi album je bolji od prethodnog, a ipak meni slabiji od Guns N Roseovog Chinese Democracy, jes da mu pjevač zvuči ka Axl Rose, al ipak, Chinese Democrarcy je šareniji, a Slešov je sav na istu foru. Slušljiv svakako.

Disco Ensemble, sa njihovim Warriors, žestoko su omanuli. Osim prve pjesme, koja je intro, sve ostale prolaze kroz uvo da nemaju namjeru da zaintrigiraju slušaoca da je pušti opet.

Turbonegro. Novi pjevač, novi bubnjar i dobar je. Sexual Harrasment, i pored meni odurnog naziva, je ipak samo naziv a Euroboy isporučuje zadovoljavajuću količinu rifova i solaža.

The Offspring su izbačili Days Go By, ili kako već, svejedno, sranje je. Što se veli, siluju mrtvog konja.

The Killers sa svojim Battle Born, čiji je omot obećavao, su isporučili takođe žešće sranje. Teško da će od njih više bit pjesama poput Read My Mind, Midnight Show, This River Is Wild i ostalih. Žao mi tako finog benda...

The Hives razočaravaju sa Lex Hivesom. A možda je Black & White album bio predobar pa sad ovaj pored njega zvuči loše? Ne znam i ne želim više da ga slušam!

Texas Hippie Coalition su ga takođe usrali sa Peacemakerom, valjda da se ne bune većina gorenavedenih kolega. Upristojili su se, zvuče previše tinejdžerski, što se i dali naslutit od dvosmislenog naziva albuma.

Serj Tankian dolazi sa Harakirijem i davi li davi. Da, bučniji je ali nema onog pjevanja iz System Of A Downa, sve je nekako usiljeno i izvještačeno, jednostavno je prenaporno za slušanje. Pjeva kurcu.

Green Day oduševili tinejdžerke koje slikaju svoje starke i kače slike (guzice i sise, debili jedni nepatvoreni, to kačite ne glibave patike!) sa Unom!, prvim od tri album akoje će da izbačaju svako malo. Ogluvljenje dabogde jebem li vas u rikverc da vas jebem...

Gallows, novi pjevač i dugoočekivani album, je... njah. Pjevač ne pjeva, nego mumla i pljuva dok pjeva (bar sam ja stekao taj utisak) dok s druge strane i muzika nije to što se očekuje, bar je to valjalo u Gallowsa.

Preslušao sinoć Muse i njihov The 2nd Law. Teško sranje. Baš teško. Zvuči ka da su pjesme pravili od ostataka pjesama s albuma The Ressistance.

Само да се упишем, па ћу за викенд нешто рецензовати. Вероватно Стив Харисов соло албум, и још неки албум са стране.

мусе? срање? но ес посибле!!1

Steve Harris - British Lion

Ако вас занимају неки детаљи о извођачу и бенду, најбитније пише на Википедији.

Албум траје око педесетак минута, садржи 10 песама.

На прво слушање и није звучао као неко претерано остварење. Ни на друго. Ни на тридесет и шесто. Али је солидан.

Вокал је као Лигњослав. То је неки најприближнији опис. Лигњослав са светлим тачкама које подсећају на певача Скорпионса, али само за нијансу. Продукција је по мени лоша, и могла је бити боља, бубањ је доста "утучен" и бачен много у позадину.

Песме су солидне. Онако.

Прва песма ''This is my God'', шта ја знам, по називу ми не изгледа нешто посебно. Почиње доста солидним рифом, па се спушта до прве строфе, онда опет пичи риф уз певање строфе. Тако све са прелазом до рефрена, који је доста течан и солидан, са пратећим вокалима (оним која певају "Аааааа"). Бас се доста лепо чује, још је аранжман добар. После другог рефрена опада цела песма, и креће као неки нови увод/прелаз, који по вокалном извођењу и соло гитари подсећа мало на неке песме РАТМ-а. Онда се опет враћа у нормалан рефрен.

Друга је ''Lost Worlds'', мало синкопирана на добошу, што није лоше. Мало је мекша од претходне, бас и даље има своје "плесове", није једноличан, већ је доста разнолик и занимљив.

''Karma Killer'' по рифу ме мало подсећа на прву, али само мало. Мада, можда зато што су из (ваљда) истог тоналитета и сличног темпа. Строфа пичи само са басом и бубњем, па онда улеће нека гитара. Све се полако пење и расте преко прелаза до рефрена, који је доста добар, мада мени се лично не допада. Све у свему, тај неки "интерлуде" или мост, или како се то већ зове (део који се само једном појављује, обично у средини песме и који је другачији од свега) је можда најбољи део у целој песми.

''Us Against The World'' је песма која ми се највише допада. Опет доста брз ритам, бас пичи типично Мејденски, али није галоп, бубањ нешто у стилу ''Clairvoyant-a'' од Мејдена, доста добро. Строфа је мекана, бас долази до изражаја, гитара разлаже у позадини, оставља леп утисак. Одједном улази у рефрен, све са овим горњим описом баса и бубња, значи лепо пиче сви. Затим мелодија или хармонија, није нешто посебна, али задовољавајућа. Прелаз доста добар, расте даље у соло. Соло није нешто посебно, пичи по некој лествици, углавном неке шеснаестине, разлаже акорде, али лепо изгледа. Мало у Смитовом стилу из Мејдена, кад је у питању неки блажи соло. Рефрен и крај. Доста добра песма.

''The Chosen Ones'' има мало неки хард рок вајб, мао ми је превише комерцијална, не могу рећи на шта ме подсећа, јер ме подсећа на много тога. Казаћу, па ћу остати жив, подсећа ме на неке песме почев од бенда ЏЕТ, па све до Ганса, значи тако неки Франкештајн између. Строфа можда мало подсећа на неке јаче песме Нила Јанга, можда као она "Keep on rockin' on a free world''. Ритам после пола песме полако пада, јавља се прелаз до солоа, који је много бољи, мада опет ништа посебно, затим из солоа у хармонију, тј. мелодију, која је исто доста лепо одсвирана. На крају рефрен. све је махом шаблонски, зато ништа и није превише посебно.

''A World Witout Heaven'' има леп уводни риф, ритам је умерен, строфа блага и једноставна. Мада, опет се позивам на то да је шаблонски, и све је као дежа-ву. Иначе, да не заборавим, то је најдужа песма на албуму, од неких 7 минута, док су остале од око 4 ипо минута, па до 5 ипо минута. На половини песма опада, мало подсећа на песму "Седми син од седмог сина" од Мејдена. Онда иде други део, гитара сама пичи мелодију, па онда мало другачију мелодију, па полако улазе бубањ и бас, тако да је тај други део песме доста добар, чак изнад просека. Соло је можда најбољи на целокупном албуму, чак и траје дуже у односу на све остале. После њега опет нека мелодија, чист Мејден стил, прво једна гитара, па терце, док Харис свира свој препознатљив риф са разлагањем на басу. После рефрен, два пута, па крај.

''Judas'' креће једноставном мелодијом која ме подсећа на нешто из Блејзове ере. Песма је слична као све остале, мада свиђа ми се јер је бубањ доста другачији (не у односу на остале песме, већ унутар ове песме), мења ритмове, а опет остаје на неком свом основном ритму. После другог рефрена све нагло престаје, па одједном креће лагани стринг са акустаром, па неко певање, није баш занимљиво, али одржи интересовање на неком минимуму због лаганом улажења осталих инструмената и доста доброг и малтене неприметног прелаза у рефрен.

''Eyes of the Young" доста солидна, разликује се од свих осталих јер је некако сва раздрагана и весела. Можда је на њој вокално извођење најквалитетније, са најмање певања кроз нос. Типична блажа рок песма, са лепом мелодиком, може да прође на радију лепо. Опет има тај пад, па се полако укључују инструменти, мада пред тај поновни раст иде оно "Ооо оооо" што је као занимљиво, онда викне "share my dream with me", оно као у стилу кад певач виче публици, па затим креће соло, солидан соло, прва четири такта су као нека соло мелодија, па тек онда иде као неки конкретан соло и крај.

''These Are The Hands'' је мени друга веома добра песма са овог албума. Мало неког викања на почетку - "оооооо" и то, па прелази у строфу. Једноставан бубањ, гитаре мало денфују и мутирано свирају, па затим мало јаче, све до рефрена, где једна остаје позади, а друга долази у први план, риф је много добар. Иначе су јој доста добри рифови, необични, синкопирани мало, нису скроз онако течни, оно чисто да се удари по рифу, па чекај да одзвони риф па удари други, већ имају свој неки ток и мелодију тамо и где није потребна, а све то звучи страва. Вау, соло после другог рефрена, необично. Опет није нешто много ни посебно, али је добро. Рефрени са неким малим варијацијама до краја.

''The Lesson'' је једина балада. Класична грешка многих албума. "Хајде да убацимо једну баладу за геј публику", тај неки приступ. Досадна је, нема неки ток, нема јасних прелаза између рефрена, строфа, чак, по мени, изгледа као да је снимљена на брзину, и да се ту могло доста тога учинити да буље боља.

То је нека моја рецензија, није нешто посебна, углавном је све моје лично виђење.
Оцена 6/10.

Препоручујем албум свим љубитељима неког блажег хеви метала и хард рока, као и љубитељима блажих звукова из тих кругова. Нећете се нешто изненадити и обрадовати, али као што је горе написано, албум има пар светлих тачака које су много много добре. Преслушајте прву, четврту, осму и девету песму. Остатак је мање-више шаблонски, и то је могао урадити сваки бенд од милијарду бендова који свирају исте ствари и само рециклирају. Можда је мало све напумпано у већој мери јер је Харис басиста и јер се тај албум крсти као његов соло албум. Преслушајте прву, четврту, осму и девету.
Мада, да будем искрен и реалан, био бих веома захвалан када би сличан бенд постајао код нас, значи да свирају такав неки мекши метал звук, а да се сва ова електронска ска поп панк фанк рок диско транс говна што их пуштају на Грувању носе у пичку материну. Пре свега оне канџе коџе небојше, мултиетничке атракције, и сви они где им неке рибе завијају и певају. Моје мишљење.

не знам како сам налетео на ову тему, али усро сам се у ћега од смејања на ово

http://vukajlija.com/forum/teme/18960-recenzije?strana=1#post_924629

АХАХААХАХАХА ВРАТТИТЕ ВИРТУАЛА ХЕЈТЕРИ

Амин. И немој да заборавиш Сарсове и говна.

ЕДИТ: Нешто касније ћу написати две три рецензије.

ЦИТАТ Slow Season

Do sada su izdali dva albuma. Furaju klasičan bluz rok, doduše sa primesama grandža i stonera. Jako dobri rifovi (uočljiv uticaj Led Zeppelina).

Poslednji album je Mountains - novembar 2014.
http://5low5ea5on.bandcamp.com/album/mountains
Lični favoriti sa ovog albuma su mi Sixty-Eight, Endless Mountain, The Defector, uz njih, vrhunska stvar je Synanon (pre svega zbog atmosfere koju nosi sa sobom). Preporuka za album, i preslušati ga od A do Š. Nećete zažaliti. Kao što rekoh, fin zvuk ranih 70tih. Meni je fino legao. Nije nešto preterano revolucionarno, ali je za slušanje i više nego dobro.

Prvi album - Heavy 7" iz juna 2013. ako iko uspe da nađe, neka mi pošalje, da preslušam. Pošto jedino što sam čuo, a da kontam da je odatle je neka pesma čiji osnovni rif jako liči na neki miks i Immigrant Song-a i možda malo Black Dog-a. Mada ni u to nisam siguran jer sam našao očajan snimak sa nekog live nastupa. Zaključio sam da je to sa prvog albuma, jer više albuma nemaju, a sa drugog nije.

PETAR JANJATOVIC
http://x.vukajlija.com/var/uploads/avatars/201002/19347/medium_Jon-Lord-deep-purple-31487811-500-3252.jpg
PROPO

ako malo izbutas slova od RECENZIJE dobijes PECENJE lololo

skech

Моле се Јанпи и Че Гевара за сиротињу да не спемују ову тему већ да своје духовите доскочице оставе за вртић/клуб пензионера.

AHAHAHAHAHAHAAHHAHAHAAHAHH