Можда и постоји, али ако не, верујем да сте одувек желели да испразните свој резервоар болести у пар реченица које неће имати никаквог смисла, али ће олакшати вама и вашој менталној неуравнотежености.

Баш пре неки дан ме је бечки зеленобради опосум питао да ли сам некад видео митозу јајне ћелије петогрбог јазавичара са осипом на левом очном нерву. Наравно да сам видео. Објаснио сам му и где може да га нађе. На само једном месту на свету, а то је забит Светог Грала у трновим шумама тексашког ранча, али само у сутон, када параплегичне лале оставе сузу на латицама плућних зализака.

Ето, нешто тако, болесније, а може и краће.
Хвала у напред, и надам се да ћете подржати.

podrska

Kupujmo ljubičasto, crno i bijelo je dosadno.
Deficit mozga.

neam sad vremena al cu se sutra raspisati

kazu da dual hendi foka ima preko 30 offshore racuna na Kajmanskim otocima, jedan sluzi iskljucivo za klabing, kad ide u mladu picetinu, podigne sa bankomata 5000e u apoenima od po 10e, pa ih baca po golim plesacicama midzetima u sise i grudnjake

То бре.
хомеотерапеутски захват васкуларног органа за издувавање сиве мождане масе из узавреле атмосфере мрављег појачког друштва у сутону ме је управо ујео за лакат.

CIA ispire mozgove, dubinski, Arielom

Btw, bolje da je neko otvorio i postavio Harmsova djela, ovo je bledunjavo u komparaciji.

Не знам да ли се уклапа у тематику, али она прича са теме "знам лика" где неко објашњава како су се неки клинци напили па у стању делиријума послали једног друга авионом за Москву, мош мислит.

И ја пишем приче хаха

Thilmo, Може и то, али нисам видео.

Ти си само лоша копија лоло

Дупла шкорпија.

Џими одабро! опааааааааааааааа лолололо срамота ме сад

Nema mnogo veze s temom, al juče se vraćamo ja i drugar kolima s Novog Beograda, isključujemo se s autoputa na Konjarnik, ulećemo u Ustaničku. Kaže drugar:

-Brate, znaš ti kako ja ulazim u ovu krivinu?
-Kako?
-Dva na sat, brate, gledam levo-desno ima li murije, ako nema, gas do kraja i teram.
-Što to radiš?
-Pa da mi ne pišu kaznu.
-Što bi ti pisali kaznu ovde? Ne praviš nikakav prekršaj.
-A to što nisam vezan?

ПА БРАТЕ, ИСТА ФОРА, као да смо се договорили. и то са све наравоученијем. хахахаахха

pitao je, jesam li za sendvic, a ja prije toga nisam ni doruckavala, pa sam sam rekla moze... u tom je usla njegova sestra sa strap-on-om

Био једном наранџасто-љубичасто-браон патуљак који је јако желео да постане зелено-сиво-жут. И оде једног дана код добре виле да му помогне да више не буде наранџасто-љубичасто-браон већ да постане зелено-сиво-жути патуљак.

Наранџасто-љубичасто-браон патуљак: "Добра вило, можеш ли да ми учиниш да не будем више наранџасто-љубичасто-браон већ зелено-сиво-жути патуљак."
Добра вила: "Може. Урадићеш следеће: отићићеш у црвену кућу, у тој кући је плава соба, у њој се налази бели сто и на њему црна књига. Донеси ми је."
Наранџасто-љубичасто-браон патуљак: "ОК, треба да одем у плаву кућу, па у тамо у црну собу да са црвеног стола донесем белу књигу."
Добра вила: "Могу до беле куће, па тамо у црвену собу, где ћеш ми са црног стола донети плаву књигу."

И наранџасто-љубичасто-браон патуљак оде до црне куће, па тамо уђе у белу собу и са плавог стола донесе вили црвену књигу и после тога га вила претвори у зелено-сиво-жутог патуљка.

Добра вила: "Јеси ли сада срећан?"
Зелено-сиво-жути патуљак: "Јесам, добра вило! Него, добра вило, видим да живиш овде сама па сам мислио..."
Добра вила: "Путуј, мали, и не мисли! Добио си шта си тражио, не вреди, не'ш јебати!"

KARLEUŠA ODRŽALA HUMANITARNI KONCERT
ZA DJECU BEZ RODITELJA.
NAKON 10 MINUTA RODITELJI DOŠLI PO
DJECU!!

ne znam dal je apsurdno, al oduvek sam hteo da upoznam lika kojem jaja rastu ispod pazduha al baš pravi testisi sa dlakama i sve.
Ili tako neku osobu sa čmarom na leđima il bilo šta da je nesvakidašnje

Иди у Гучу догодине са Хеабачем и екипом.

http://www.mytvlink.de/images/videos/1397223.jpg

a sta bude kad vulverina svrbe jaja, a?

To bazo, sad sam hteo da mu kažem za to. To ti je iz filma "movie43"

au de ima da se kupi ovaj film štae ovo bog te jebo haha

Седеo сам у полупразној двојци, возио се од школе до куће преко Калемегдана. Само неколико људи беше испред, јели устајале ђевреке, носили велике кофере, путничке. Било је и мало клошара у задњем делу трамваја. Нико није седео тамо од силног миомириса. Ранац нисам ни скинуо са себе јер је био танак, нисам носио књиге тог дана, па сам могао удобно да се наслоним на стакло. Гледао сам прекопута и одједном снег кренуо. Окренем се да га погледам боље са своје стране, пада. Тихо пада, обрушава се лагано на град. Задњи дани октобра а већ снег кренуо, прогноза је тако непредвидива. Метеорологија ми се врзмала по глави и нехајно, окренух главу ка другој страни улице, Душанова, киша пљушти. Невероватно. Киша тамо, овде снег. Вече је чудно почело, већ је пола девет а имам утисак као да се возим већ пола сата, а тек сам неколико минута.
Станица. Врата се отварају, улази човек скроз у црном. Само му црвене ципеле. Имао је црвени мантил. Можда је пошао на ноћ вештица? Одвратно америчко срање од празника.
''Ало, балавче, устани и погледај ко је дошао'', рече ми исти тај. Препадох се. Људи око мене су јели ђевреке и нису примећивали њега. Само се један старији господин окренуо и посматрао мене.
''Јел ја'', рекох.
- Да ти, шта мислиш, да сам дошао да те почастим бомбонама? Види, Милејн Шлосперић је стигао да ти се најебе мајке-. Скинуо је мантил са себе и извадио секач и велики нож.
- Мрш у пизду материну, мајку ти твоју зликовачку -, одговорих бесно уједно скидајући ранац са себе. Он је већ потрчао ка мени, ухватио ме чврсто и замахнуо ножем. Промашио је. Забио сам му лакат у главу. Пао је доле. Видео сам да има ознаку '' Црне руже''. Један од клошара ми је бацио пиштољ. Узео сам махинално и потегао. Милејн је већ устао, и бацио секач ка мени. По сред рамена ме је погодио. Крв ми је шикнула по МекКинли јакни. Попиздео сам. Раздрао сам се од болова и испуцао у Милејна свих шест метака. Пао је ко клада. Изашао сам из трамваја тако што сам разбио задњи прозорчину, нико од људи није ништа рекао, али је возач зауставио трамвај. Трчао сам уз Париску колико су ме ноге носиле. Код Риге од Фере сам спазио црни џип са упаљним дугим светлима право ка мени. Рана ме је пекла, покидала ми је раме. Стиснуо сам зубе и прешао улицу. Џип је убрзао и чуло се шлајфовање по слабом снегу. Био сам сигуран да мене траже. Уместо на улицу, кренули су тротоаром, рушивши успут све знакове. Опалили су ме од позади, срећом није ми ништа било. Пао сам на стомак, четири човека су истрчала из кола и уперили ми шкорпионе у чело. Предао сам се и јаукнуо јако од болова. Опалили су ме по глави и убацили у кола.
- Јебо си јежа, Милејн је био људина, а ти си га убио, пиздо мала. Е сад ћеш видети...
НАСТАВИЋЕ СЕ

Dok sam se vrać'o sposla, pustio sam Željka Šašića i zamislio se... Nisam ni primijetio da sam udario staru babu i da je vučem po asfaltu već pesto metara, pička joj materina, ode mi far od kadeta i prednja karambolka, jedva sam joj iščupo ruku iz hladnjaka, šutn'o sam je kraj puta, nek truhne, oca joj jebem, zapalim drinu pa sjenem da sačekam autolimara, da ponese sprej da mi zamaže karambolku, far ću izolirkom zalijepit.

Krle nisi svestan koliko si pobedio sa ovom temom. Oduvek sam bio zajebavan jer tripujem na suvo. Našao sam mesto da se iskažem. Fala braćo i sestre. Evo našeg ručka. Sedi za stolom i rešava sudoku.

Млади луче, иста прича братори. Сви ме спрдају због тога, а знам да бар овде могу да нађем пар њих који то раде. Распиши се слободно ;)

Асесино ми улетио у цвијеће, да изађе неће. Кад ето ти моје старе, носи јелече и вели ево сине ових дабстеп бомбона. Метни под непце и осјети рајски укус прољећа на Мањачи. Лутам мислима док цуцлам и одлутам у младос'. Тамо ме дочекује пекинезер са сламастим шеширом на глави и питањем шта је брже или лав? Опалим га по глави како ми је Брус Ли препоручив'о и из главе му изађе гљива. Смажем гљиву, порастем и кренем слинама убијати манијаке са DM sata што секса ишту и са ПЕДЕРИ СТОП мисли завршавају. Но, ето ти га на једнорогу јаше Супер Маријо, капа му од сувога злата. Каже за ауторска права ћу да те тужим. Појављује се Цуне Гојковић и одсјеца му главу мучки. Ајкула, дракула, нинџа корњача и мјау мјау изневјеровали.

Ја сам доктор начина лечења oд начина начина лечења, oд сиса закопаних унутра, oд закопаних унутра од изражавања, у ваздушном ваздушном мехуру. И свима да кажем: понекад глумим да опако глумим да сам већ већи него што јесам; и кит је велико биће, а болест често у ногама пауковим дође, еј, често дође! И нека ми нико не каже никоју длакаву реч како је не ценим, ценим је, ево и једног и другог и трећег примера, ево и места за тугу: Пронађено парче у празној сасвим празној парче кући за пса, који тако често, о тако још чешће исцури од туге саме. Гле: глумим већ и већег пса од њега самог пса! У мудром моме свежем а мудром мозгу тако сам мали а страшно здрав, и здрав сам ту, нема ту шта, и нема нема ту! Места за суве сузе, веома фину потребу једнога пса.

Prvi menstrualni ciklus ciganke iz predgrađa budio je davne uspomene na jesen. Trčao sam po minskom polju , prkosio zakonima fizike kada na proplanku ispred mene ukazao se on. Bio sam uzbuđen jer baš taj dan dolazi mi rodbina iz Austrije , biće slatkiša osjećam to u vazduhu . Ratnici iz super marketa nosili su svoje teške čizme zima samo što nije stigla u naše krajeve. Nedostatak novca primorao me da postanem siovatelj druže sudija.

Idem ja neki dan, naiđe Žajk krute jebo.

У потпуности сте ме разумели, раја.
Живот одвратне зигшпилске опере никад није био суморнији од задрте неудате госпође са дорћола зар не?

Дајте још нештоо :)

Prvotimac skoka sa motkom mladog bagrema što u cvetnu mladost beše posečen trči usplahireno užeglog pazuha strahujući za život mongoloidnog brata njegovog psa kerbera što glavu beše izgubio boreći se sa smežuranim lešinama omladinaca ldp-a, pripremajući se za koncert Ivane Jordan gde je vulva mlade pičetine ovlaživala silinom nijagarinih vodopada što se u buretu niz njih davno spuštaše dvojica braće Dedal i Ikar to nisu bili, nego da se vratimo na temu, četinari više nisu tako četvrtasti, na njih je izdelovala kvadratura kruga.

То је тај рад Трошинару!!!

Чак ни бркате делије не воле да се боре са таквим утварама: махнеш сабљом, пендреком на њега, а испадне оно њега нема, нестао је, није га ни било. Затим, рецимо, сакупе се сељани, дођу под пенџере куле: јој спасавај, племенит витеже, змај огњени похара нам благо, и одводи наше вјерне љубе, вјерне љубе јоште нељубљене, ударио намет на вилајет, итд., итд. И шта он одговара: ој, бога вам, прљави сељани, змај је ваша само илузија, пројекција вашег несвјеснога. Такав витез није омиљен, и варварске најезде заобилазе његову кулу, кажу: луд! Ил се скупе господа племићи, те ти они пију рујна вина, а када се вина начинили: море чујте, господо племићи! Ја сад с вама пијем рујна вина, ако пијем, за невољу ми је, јер ја траве пушити не могу: трава мене јако лоше годи. Већ ми дајте из града Стамбола, стамболскога чистога хашиша, одстајалог двје стотине љета: чини ми се, могу пребољети. А ко год ми канабиса нуди, одсјећу му руке до лаката! Затим, епски јунак, ако нема свога вјерног дора, ако нема хрта и сокола, оно данас има макар кола, да га возе кано коњиц добар. А овај је зајахао Ласту.... заиста нема смисла...

On punim plućima udiše svaki atom kiseonika koji proizvede usamljena breza podno Rudnika, dok miluje zlaćano runo nevinog jagnjeta, tek odvojenog od ovčije dojke. Posle ga naravno krvnički pojebe u pakšu i napiše dirljivu liriku, ali to je naš Dobrica, krotak, slobodnog duha, lepršave kose i još lepršavijih misli.

Сува крпа на дну мора.
Пада вече, а већ зора.
Ћелави се за косу држе.
Пуж од коња иде брже.

Скромна тамбура по телету звечи,
док ташта свом дукату тамну страну кречи,
кречи она у златну боју снену,
па јој радосница по образу крену.

ko to zove ajvar
moj necujni ajvar
dal ptice sa kraja baste,dal kosti iza drugog dela crkve
eh,ko ce ga znati
samo mehur i niko vise
dok prepelice krvavo tutnjaju
vidre sa radoscu stanove okrecu
dal je zid taj koji je kriv
dal je testera ta koja nije
samo mehur zna

bes motorne testere

iza sablasne ulice,jaki tetreb bridi

"Jednom se Orlov prejeo papule i umro.
A Krilov je saznao za to i takođe umro.
A Spiridonov je umro sam od sebe.
A Spiridonovljeva žena je pala s kredenca, pa i ona umrla.
A Spiridonovljeva deca podavila se u veštačkom jezeru.
A baba Spiridonova se propila i završila na ulici.
A Mihajlov je prestao da se češlja i dobio šugu.
A Kruglov je nacrtao damu sa bičem i poludeo.
A Perehrestov je telegrafski dobio četiri stotine rubalja i toliko se uzoholio da su ga najurili iz službe.
Sve su to dobri ljudi, ali im se nije dalo... "

Живот су споре,
пучина грдна,
у којој се сморе,
многи што броде.

Није ми ћивот,
плашљива срна,
ја се не гојим
од дебеле стоке.

сипам мало баки... ШШШШШШ

Па мало мени.... ШШШШШШ

и КОМЕ ЈОШ?!?!

И онда мами... шшшшшшшш

И ОНДА СЕДНЕМО ДА ОДМОРИМО ДУШУ.

Cinjenici da je zapravo lutala iz ciste navike, nazovi ga nagonom za prezivljavanje buraz, o nazovi ga I ti gospoja, ali to ne menja cinjenicu da je ostala nema pred tom cinjenicom. Zasto zaboga zasto je tolike godine trenirala mozak I vezbala da se uklopi u masu drugih pihtijastih materija, da gospoja pihtijastih materija, ne vristi od gadosti. I sta sada radi? Kakva je ovo pecina? Sta se u njoj krije? (sta me briga, odtreniravam mozak) I zato ta pecina deluje na taj nacin. Mozak ce da mi se raspukne, oh pihtijasta materija ne moze da primi ostricu istine o zivotu I ostane citava. Mi je treniramo da ne moze. Da li si cula gospoja? Ti odvratin mamojepcu? Ne moze, u nekom drugom kraju cudnovatog makrokosmosa Bog sedi na hoklici I smejuljivo nas gleda (samo te posmatram) I kaze kako smo slepi, glupi do ocaja
I ostaje sam u zmaju od nocaja, kaze meni Bajaga sto miseva belih se prividjaju kad si previse zmaj I previse od nocaja I ocaja. I u razdeljak me ljubis, a koji razum?

Мици, ово ће бити екстра за мој следећи писмени.

Hahahahha pripremi se za ozbiljan razgovor tvoje profesorke sa tvojim roditeljima lolo :D

Пролазиле су и веће болести код ње, а и оно, шта је за мене једно слање код психолога? лололо