
Dakle, sve gluposti koje ste radili u najmlađim godinama života...
Mogu reći da sam lično bio veoma debilan klinac, inteligincija mi se doduše i nije drastično poboljšala do danas, te sam jednom prilikom zaglavio jebenu kuku od kišobrana u ustima. Da ne pominjem kako sam godinu dana lupao glavom u fasadu, beše mi pet leta tada, verujući da ako idem žmureći prema kući, mogu se zaustaviti na nekoliko milimetara razdaljine. Nikad mi nije uspelo.
зајебаво ме нешто комшија и ја уватим цепаницу, а он побеже на врата и ја бацим оно дрво и разбијем стакло на вратима, а стакло мени у очикрв ти јебем који болови, нису били ни ћале ни кева кући, не сећам се ни како ме је деда одвезо лекару да ми ваде та говна из очију
:( šteta.. moga si da budeš pjevač

nabo burazu letvu u prednji točak od ponike. pička nije štela da da krug, samo što nam matori kupio poniku, on jurcao pored mene u krug, nije hteo da sidje, ja dograbim letvu, zidali smo kuću, i zabodem mu u prednji od ponike. bajo, kako je poleteo, ja to nikad neću da zaboravim. polomio ruku a ćale mene izlomio za sve pare i zabranio nam poniku narednih godinu dana. imao sam 5, 6 godina.

bacili smo ortaka u bazen. ali ne baš u bazen nego na ivicu, znate ono kad ga jedan uhvati za noge a drugi za ruke. nismo ga pustili u isto vreme i ogulili mu kožu od butine do grudi ispod leve ruke. ali skroz. bazen odjednom krvav, izvučemo ga i odmah ga odvedu u bolnicu. presadjivali mu kožu sa dupeta. nije se naljutio.

Ево и мене са овог налога, пошто не бих баш са оригинала за који знају неки људи да је мој. Има пар ситуација на које нисам поносан нимало. Кад смо дошли из Кистања у Србију, у избегличком кампу сам имао друштво које је доста тога гадног видело за време рата, у том смислу сам ја још добро прошао. Није да је то неко оправдање, кајем се наравно, али ето... Утичу неке ствари и на одрасле људе, а не на клинце. Овако:
- када сам имао 11 година, наговорили смо двојицу 6-огодишњака да ставе три тек рођена мачета у врећу и играју са њима фудбал (и данас ми у глави одзвања њихов очајнички мјаук)
- у отприлике истом периоду смо наговорили једног седмогодишњака да баци мачку са врха зграде, она се залепила за асфалт, а малом смо рекли да ће мајка због тога да му умре. касније су га родитељи водили код психолога.
- натерали смо једног момка да издрка у шприц и онда смо тај шприц убризгали некој куји. рекли смо му да ће она зато родити кучиће који ће личити на њега, отрчао је кући плачући. немам појма где је сад тај лик.
- једној ментално поремећеној девојчици су двојица из мог друштва онај шиљак на врху кишобрана гурали у вагину док нас није открила њена баба, а ја сам са осталима посматрао то и нисам ништа чинио да спречим, било нам је забавно...
- једном локалном алкосу (сада је мртав, Бог да му душу прости), који је стално лежао по улици са флашом ракије, смо се испишали у ту флашу. све је попио.
- двоје малих циганчића смо боли неким иглама од инјекција које смо нашли на смећу, да видимо хоће ли им се шта десити. ништа им није било.
-натјерали смо једног, такође клинца који још није био пошао у школу, да нас орално задовољава у логору којег смо направили од дасака. дјечак је то радио са великим уживањем и усхићењем, увијек вичући "вадите курчеве, вадите курчеве!!!". данас је он одрастао момак, а сви у граду га зову "Пушач"...najjača priča, lik je takoreći istrollovan kurčevima
