Ja zvonim, ti pitaš
Израз који смо користили као клинци, још увек недовољно адаптирани на социјалну интеракцију са одраслима из нашег окружења. Раније није било мобилних телефона и интернета, већ деца су морала да позвоне на врата и директно од родитеља свог друга да затраже његов излазак на игру. Како се деца понекад стиде да питају "Јел може Марко напоље" (а, опет, није их блам да кажу "пичка материна" на сахрани), ова једноставна подела рада решавала је дилему.
- Марко, ајмо по Мишу, па на ливадицу на викторије.
- Важи, ја звоним, ти питаш!
- Неее, и прошли пута сам ја питао!
- Први сам се сетио, прошо брзи воз!
Komentari
Omiljena brate, kako si se samo ovoga setio. Tacno se znalo kog zajebanog caleta ne treba buditi.
Majstore! + 1 omiljena.
По цео дан ми отворен прозор, нека делурлија се игра испред зграде и јутрос сам баш чуо како неки клинац изговара то... Мислио сам да је израз умро.
тоооооооооооо,где умро,никад неће умрети,само смо ми оматорели +++++++
E, bas je bilo tako!
- BH
Odlično, prava stvar.
- Ž
Bravo bre!
+++ - b
Proso brzi voz - skini gace skroz, imalo je i toga ;) +++ omiljena
Омиљена! :)
Odlično bre! Nisam odavno čuo ovaj izraz...