O starini srbskog jezika
Многе речи србског језика настале су подражавањем гласова у природи што у преводу значи да су људи старине свој језик креирали према звуцима, прерцепцији, сазнањима, карактеристикама и или међусобним повезаностима појава, предмета и бића. Оваква појава се скоро уопште не сусреће у другим језицима.
Именица Шум настала је од подражавања гласова у природи ш, ш, ш, ш... (,,д"ум)
Са додатком М добијамо шум а са другим додатцима и друге речи на пример именицу Шума.
Шшшшш - звук
У- место где се одвија (у нечему, у некоме, унутра, у ушима)
М - мени или знак потврде ммм (примио/ла к знању)
Акцентом се дочарава дуготрајан шум или краткотрајан а потпуно кратак је шуш јер је то онда затворен круг.
,,Шшшшшума блиста шума пева." Финска песма ,,Пролеће у шуми" (metsä loistaa, metsä laulaa...)
Komentari
- Ми
Хвала на добродошлици.
Европски евро или еуропски еуро?
Србска или српска?
За неко време више нећемо бити Срби већ Српи. - Ми
Знам да има али сматрам да је то погрешно. Ако смо Срби онда би требало да је србски. Наравно, да ћу да се залажем, колико је у мојој моћи, да се очува реч мог матерњег језика а поготово ова веома битна и важна реч. Да не би смо постали Српи, једнога дана, јер ће неком чудном етимологијом речи ,,Српи" да докажу да смо народ ,,Глупи". Час добијеш од слова С слово Г још ако пишеш латиницом ко што се пише у нас и хај. Када ти неко нападне род оружјем то и није тако страшно али када ти напада језик он има намеру да ти уништи сазнање о историји и коренима. Кад човеку пресечеш корен он онда виси у ваздуху и покупи га сваки ветар који овуда дува. Ја им не дам за право те остављам траг где год треба да напишем ову реч и по цену да ме назову ,,неписменом".
- Ми
Нажалост. Најгоре од свега што не следимо своје претке нити знамо зашто су они бирали путеве које су бирали, још их сматрамо лудима те самим тим признајемо да смо деца лудака.

Ово су више теме за форума него дефиниције.
Прво, тешко да ће се десити та промјена српски -> србски, јер као што рекох, Србе боли кита за то и за историјом и за тим ко је био Мишић или то што су дјеца убијана у Првом и Другом свјетском рату.
Погледај када је годишњица неког страдања колико има Срба, прво нема омладине јер њу то не занима, а нема ни старијих.Друго, пробај да дефинишеш неке изразе који не постоје на сајту, видиш остале дефиниције. Напиши пар дефиниција сакупи бар 70-80 плусева да будеш сигурна да си на форуму и тамо отвори овакве теме.

@Мари ина
Знам да има али сматрам да је то погрешно. Ако смо Срби онда би требало да је србски. Наравно, да ћу да се залажем, колико је у мојој моћи, да се очува реч мог матерњег језика а поготово ова веома битна и важна реч. Да не би смо постали Српи, једнога дана, јер ће неком чудном етимологијом речи ,,Српи" да докажу да смо народ ,,Глупи". Час добијеш од слова С слово Г још ако пишеш латиницом ко што се пише у нас и хај. Када ти неко нападне род оружјем то и није тако страшно али када ти напада језик он има намеру да ти уништи сазнање о историји и коренима. Кад човеку пресечеш корен он онда виси у ваздуху и покупи га сваки ветар који овуда дува. Ја им не дам за право те остављам траг где год треба да напишем ову реч и по цену да ме назову ,,неписменом".Kada želiš da menjaš pravopis, moraš pre toga dobro da ga poznaješ. Dakle, iza "наравно" ti nikako ne treba zapeta; "bismo" se piše spojeno; kada zavisna rečenica ide pre glavne, obavezno se odvaja zapetom; ispred suprotnih veznika obavezno ide zapeta...
E kada te osnovne stvari iz pravopisa naučiš, onda možemo i da se pozabavimo pitanjem zašto "srpski", a ne "srbski", odnosno, koja su to odstupanja u našem pravopisu kada je jednačenje po zvučnosti u pitanju.
@badvajzer
Kakve veze imaju istorija, Mišić, ubijanje djece sa fonetskim pravopisom?
Ako želite "srbski", onda ćete morati da pišete i: razstaviti, robstvo, svezka itd, itd... Kao što to rade Rusi. Ali, oni imaju morfološki pravopis, što će reći da biste najpre morali da se pozabavite promenom osnovnog načela na kojem počiva naš sadašnji, nesavršeni, ali fonetski pravopis.- Ми
Једном ће све бити јасно а до тада, као појединца, не занима ме правопис јеше Копитара. Нек се једначи са чим год хоће ко год хоће, ја нећу и не може ме нико натерати.
- Ми
На жалост успели су да нам језик униште као и сећење на њега и на историју.
