Pa, dobro bre, Bože...
... *je l' ti mene stvarno ne vidiš il' ti trebaju cvikeri? Pa i ja sam živa duša*.
Početak bogoradanja al' onako iz srca i od muke kad vidiš kako samo tebe neće ništa, ali ništa, a dobar si čovek u pičku materinu. Pravi hrišćanin. Samarićanin.
Nema smisla izgovarati ovo javno, ne. Ima da kažu da si ljubomoran, zavidan, dvoličan, da si decxko... Čak se ni ne krsti... U sebi, samo u sebi, tamo gde se sagovornike reči više i ne čuju, tužnog i zamućenog pogleda...
Sve je bre džaba, i što si pošten, i što si proglašen Budalom Godine, i što svakom pomažeš, i Kurti i Murti, i slaviš slavu i ideš u crkvu... čak i ciganima tutneš neki dinar, mada onim što peru šajbne i koji dinar više.
Jednostavno, On te preskače.
A kad vidiš da je onaj komšija što je za posnu slavu stavio makarone sa jajima umesto posnih i da je dobio Bingo, a ti nemaš ni za pola porodične potrošačke korpe pa to je stvarno impasibl. Il' onaj što ti duguje oko dve hiljade evra da je ladno zapalio na Havaje i planira tamo da ostane.
Ma, je l' to mene neko bre zebava? Šta je bre ovo detemugumeno? Pa, kome sam ja nešto nažao učinioP Pa i ja sam nečije dete. Pa, je l' te gađam s kamenje il' s cigle?
Bre, ne volim da nabrajam ali, toliko sam duševan i pošten i nema prema kome nisam ispao ČOVEK. Da i ne spominjem da nije mala stvar vratiti tašku sa 10.000 eura, a polaze ti bale. Krvtijebem. I sve misliš, ajde ima nekog ko gleda odozgo, ko sve to prati, pa da se bar pola vrati...
Hoće 100%... Ali, tamo nekad... ne u skorije vreme...
Sveti Petre, turi lonče za kafu odoh samo da kupim konopac i dolazim.
