Radost

Šećer ispržen na kašici, pa ga ližeš narednih pola sata kao bombonu.

Sjećam se kao da je juče bilo, bombardovanje Sarajeva, otac na liniji, đed i majka čuvaju brata i mene.. Ne smiješ izaći iz kuće po bilo šta, a ja sam imao oko 4 godine, i jede ti se nešto slatko i prevrćeš sve živo po kući i vučeš staru za rukav, a ona uzme šećer, naspe na osrednju kašiku pa ga stavi na rešo i isprži, a ono se stvrdne i bude baš kao prava bombona, a ti veze nemaš šta je i uzmeš onu kašiku i ližes je pola sata i nema niko mirniji i sretniji od tebe. Eto, to je radost.