Bod u gostima
Seks sa novom komšinicom u njenom stanu.
- Ej, ko je ona crnka sa četvrtog? Nešto ne znam da sam je viđao...
- Eeee, to je nova kona, prekjuče doselila. Učiteljica u osnovnoj, baš me sinoć zvala da joj prišrafim neke police...
- Opa! I?
- Šta da ti kažem... Odradim pos'o i vratim se kući s bodom u gostima!
- Ohooo, nisam ni sumnj'o da ćeš da se ogrebeš za snošaj trsitelju!
- Hahaha, pa znaš mene... A pošto sam pružio dobru partiju izgleda da večeras kačimo lustere- znači ništa taktika,jurišam na sva tri!
- Tako je brate, samo na pobjedu!
Bod u gostima
Kad odeš u goste komšiluku da nešto nabodeš.
1. Neko predjelo,
2. Sveže razvedenu komšinicu,
3. Ili jednostavno nabodeš komšiju pesnicom što ti parkira ispred kapije.
Odjahati ka zalasku sunca
Riknuti od horsa.
- Dobar dan, teta Milena, je l Maja kod kuće? Znam da sam prljava muška svinja ali ja je još uvek volim i želim da budemo zajedno.
- Nećeš jebati, sinko, Maja se overdozovala pre mez dana, odjahala je ka zapadu ko Talični Tom , trololo.
Laška Magija
Magija piva
-Ova je moja...
-Pitaj je gde joj je sestra Pepeljuga?... Jes lud, vidis da je svojevrsna fuzija Karle delPonte I Ruške Jakić.
-Gle sad!- Laška magija (eksira pivo)
Privatna poluklinika
Zdravstveni prostor, besprekorno picnut i opremljen u koji uđeš poluzdrav, a izađeš, uz malo sreće, poluživ, jer je vode polustručni, polusposobni i polupismeni - doduše, u pare se mnogo bolje razumeju nego polusvet koji ih koristi.
Na horsu sam
Izraz "na konju sam" u izvedbi utemeljenog narkomana.
-E bratec pa gdje si ne pamti kad sam te zadnji put vidio,kako ide skidanje?
-Odlicno hvala bogu 2 mjeseca sam čist našao sam i posao,samo da mi se je još odvojiti od staraca i na horsu sam.
Semafor sa pokazivačem vremena
Семафор који показује колико би још морао да чекаш на зелено да ниси прешао на црвено.
Deja vu
Чудно осећање које ствара утисак да си нешто већ видео иако заправо то видиш први пут.
Чудно осећање које ствара утисак да си нешто већ видео а заправо то видиш први пут.
Niko da uđe ni majku da nam opsuje
Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.
Gazda:“Je l’ bilo posla od jutros?“
Radnik:“Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”
Registarske tablice
Таблице закачене на возилу које, између осталог, имају и улогу да "помогну" возачима да што боље сложе псовку и да што лакше пронађу заједнички језик са другим возачима. У зависности од оне скраћенице која стоји пре броја, возачи тачно знају чију мајку требају да помињу.
Нишлија у Београду: Ајде бре сељачино јужњачка, па можда тако возиш у оној твојој запиздини, али овде бре мора брже то мало.
Београђанин у Нишу: Види исече ме! Па пизда ли ти материна београдска, иди бре у Београд па тамо тако вози, говно београдско надрогирано.
Ужичанин у било ком већем граду: Ајде бре малинару шугави, иди кући па вози тако трактор на њиви, говедо земљорадничко воћарско ; ајде бре муслиманчино.
Војвођанин негде испод Дунава и Саве: Ајде бре Мађару говњиви, вуци то говно мало брже, иди бре у Мађарску па вози то говно.
И тако у недоглед, Зајечарце шаљу на Гитаријаду, Лесковчане на роштиљ и да саде паприку, Панчевцима псују мајку радиоактивну, а странцима... странцима псују све по списку, ту нема предрасуда.
španska serija
Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...
Čitanje uputstava do kraja
Znak da je muškarac sazreo kao osoba i da će jebena polica biti sklopljena za pola sata, ne za šest meseci. Ujedno znak i da se ženopauza bliži.
*Godine <40*
Hm, treba sastaviti ovo jevtino govno od police, da vidimo. Uputstva, lolčina, to nek dukatlije čitaju. Alfe jednostavno UMEJU i ZNAJU. Na prvi pogled, ovaj deo je skroz naskroz pogrešno isečen, dva šrafa fale, četri su viška, aukurac, zovem kuma. Kumaro, dolazi, trebamo sastaviti držač za Koelja i ostale mislioce što mi truju ženu, staviću gulaš da se greje, pivo je već hladno.
Bilans: dva ispovraćana kuma, polica iscepana i naložena, Koeljo kroz prozor, bračni mir nepovratno narušen.
*Godine 40+*
- Još malo (*zateg, zateg*) i etogac. Polica sastavljena u rekordnom roku. Hm, izgleda da ipak nema delova viška/manjka i da firma koja godišnje zaradi pet milijardi evra ipak zna šta radi. Ženo, ako vidim Koelja ili pedeset nijansi ičega u blizini police, letite i ti i ona u kontejner.
Vozač autobusa
Sedi u neudobnom sedištu skoro čitav dan. Jedini put kada protegne noge jeste kada čisti bus, ima pauzu za obrok i kada pali kući. Stalno se vrpolji, sa bedra na bedro i namrgođenim pogledom gleda cestu ispred sebe. Znojavim dlanovima dodiruje kruti volan. Udiše vazduh u kom se prepliće benzin i gasovi, mirisi raznih ljudi i svež vetar koji na mah ispuni njegovo radno mesto. Otežano diše kroz široki nos i neprestano, sa prezirom posmatra svoj glomazni stomak.
Zašto ima ovoliko ljudi? Zašto se toliko deru? Zašto je ovolika gužva? Zar ne može bar jedan dan, da bude kako treba? Ovo su česta pitanja koja postavlja sebi.
"Sedim u ovoj kabini 16 sati dnevno, a jedva imam para za decu, ženu i sebe. Da mi nije njih, jedinih osoba koje volim, poludeo bih"– njegov učestali monolog.
Ovaj posao je fizički i psihički težak,a takođe je i vitalan za društvo, ne razumem zašto ga niko ne poštuje? Kada me ljudi pitaju čime se bavim i kada saznaju odgovor podsmevaju mi se i misle da sam tupadžija ili prostak. Zašto su oni pametniji od mene? Zato što su se sticajem okolnosti( putem veza, šlihtanja ili nelegalnog sredstva) stigli do višeg staleža? Ja bar znam gde pripadam i ne zavaravam sebe zabludom da sam za nešto bolje.Briše natopljenim peškirom, koji se nalazi oko njegovog vrata, znojavo i naborano čelo i kao da time tera ove zle misli.
Na semaforu, kada čeka zeleno svetlo, nasloni se maljavim podlakticama na volan, zavuče ruku u vlažnu kosu i žmureći uzdiše. Kada je pauza, da drugom kolegi da preuzme, a on se na glavnoj stanici šeta, puši pljuge i posle toga jede. Pa se opet vrati na posao. I tako iz dana u dan, u nedogled,do smrti.
Vraća se kući istim putem. Kada god prelazi preko pešačkog u glavi mu se kao blesak munje javi ideja: “Što me ne udari neki auto, pa da crknem”. Ali ta misao, brzo tinja i nestaje kao iskra.
I ko zna dokle će on živeti ovim životom?
Jos jedna definicija o vizama
Jedna prepreka je pala !
Mnogi komentarisu ,da nam ovo nije mnogo bitno zato sto nemamo love za putovanja,sto je neosporiva cinjenica,ali samo saznanje da nesto mozes,sto ranije nisi mogao,trebalo bi da nam da odredjenu dozu optimizma i elana.Cinjenica da na granici niko nece da vas drka,puno vredi,jer nam vraca dostojanstvo i vise ne moramo da se osecamo u toj jebenoj Evropi ,kao gradjani drugog reda,vec kao stanovnici jedne ponosne drzave!
Trenutno nemam love ni za kartu do Vranja,ali nece uvek biti tako i radujem se trenutku kada budem mogao da potrpam zenu i decu u kola i da odem do Rima,Atine,Pariza...,kao nekada sa crvenim YU pasosem,bez viza i drkanja na granici.Kao dete ,puno sam putovao nsa roditeljima i pamtim da nikada sa crvenim pasosem nismo imali problema ni na jednoj granici u Evropi,osim na nasoj u povratku,kada derikoze pocnu da nam carine stvari ....